Djurdjevak

 

Embed or link this publication

Description

Skolski casopis osnovne skole "Djura Jakšić" iz Kikinde

Popular Pages


p. 1

БРОЈ 1 ПРВО ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ЧАСОПИСА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “ЂУРА ЈАКШИЋ” ДОГАЂАЈИ На неколико страница укратко извештавамо о активностима у нашој школи. Стр. 5 МАПЕ УМА Научите да учите лакше... КИКИНДА, МАЈ 2014. ИСТРАЖУЈЕМО... Интернет, употребу рачунара и начине заштите... Стр. 32 Стр. 30 НАШ А ШКО ЛА 1

[close]

p. 2

Електронско издање: Основна школа ―Ђура Јакшић‖ Светозара Милетића 16, 23300 Кикинда тел: 0230/402-990 email: djurajaksic@open.telekom.rs Наслов: Ђурђевак—лист основне школе I година издавања, број 1, мај 2014. Ученици информатичке секције: Мила Ковачевић Јелена Петровић Наташа Зуковић Мила Драгин Александра Ћурчин Андреа Инђић Милица Медић Креативна секција: Мила Илкић Мила Јанкелић Анастасија Остојин Александра Биро Кристина Салкаи ЂУРЂЕВАК УВОДНА РЕЧ Драги читаоци, Ми, чланови информатичке секције, смо заједно са наставницом информатике Јеленом Булатовић, направили први број школских електронских новина “Ђурђевак”. Први број Ђурђевка је објављен јануара 1999. године а затим је након неколико година објављивања уследила пауза. Ове године смо поново покренули часопис и објављујемо електронско издање у коме су учествовали ученици свих разреда наше школе који су пристали да у оквиру секције имају додатних активности око прикупљања материјала за новине. Захваљујемо се и ученицима нижих разреда који су изразили жељу да учествују у изради појединих секција часописа јер их уређивање новина занима. Резултат нашег рада можете сада сви да видите. Задатак није био нимало лак... Основна замисао је да ученицима, родитељима и свима који су заинтересовани обезбедимо основне информације о школи али и многе друге ствари које од овог нашег издања праве склоп разноликог садржаја. Свакако је најважнија ствар што учимо о организацији новинарских чланака и радимо у програму за израду штампаних и електронских публикација. У овом броју смо вам припремили извештаје о нашим активностима, излетима и разним догађајима. Такође смо спремили неколико занимљивих страница за разоноду. Надамо се да ће вам се допасти овај број Ђурђевка и да ће нам се више заинтересованих за ову секцију придружити у следећем броју, јер је посао лакши када се подели ; -) 2

[close]

p. 3

ПРАВИЛА ЛЕПОГ ПОНАШАЊА Школска имовина користи свима. Не исказуј своје незадовољство на њој. Немој бити јачи од онога што не може да се брани. ИЗ САДРЖАЈА ИЗДВАЈАМО Актуелности Наша школа има разноврсне активности које подразумевају учешће свих ученика. Неке приче вам преносимо... од стр.4 Искажи своје мишљење или незадовољство јасно и гласно, али не некултурним, већ бираним и уљудним речима. Тако ћеш једноставно решити сваки неспоразум. Свет књижевности У овом броју симболично јер наша школа носи његово име, пишемо о Ђури Јакшићу. стр.14 Бежање са часова само привидно решава проблем који у ствари постаје већи. На време заврши своје обавезе, а ако то ниси учинио, буди довољно храбар и суочи се са проблемом. Схватићеш да он и није тако велики како ти се чини. Свет науке Упознајте нашег великог научника и проналазача Николу Теслу. стр.16 Боравак у уредном и чистом окружењу свакоме више прија. Учионица и двориште биће онакви каквим их ти створиш. Зато не бацај смеће око себе и према простору школе и школског дворишта се понашај као према свом дому. Наше слике и речи Цртежи настали у Paint-у које су урадили ученици нижих разреда и неке песме које су сами написали. стр.18 У школу дођи 10 минута пре почетка часа. Тако ћеш cмирен и сконцетрисан ући на час и искористити свих датих 45 минута. Иако ти се можда тако не чини, то је веома корисно. Истражујемо... Употребу рачунара. Извршили смо испитивање ове теме. Проверите до којих закључака смо дошли... стр.34 На часу искључи мобилни телефон. Он је твоја приватна ствар, а своју приватност треба задржати за себе и њоме не угрожавати друге. Мапе ума Изненади своје другове и сваки неспоразум реши тако што ћеш први пружити руку помирења. Воли то што смо различити. Било би досадно да смо сви исти. Буди оригиналан али не на рачун оног поред себе. Учите лакше уз помоћ мапе ума. Неке основне смернице и неколико идеја за прављење ових корисних мапа... стр.36 3

[close]

p. 4

ИНТЕРВЈУ ИНТЕРВЈУ СА ДИРЕКТОРИЦОМ Реците нам нешто о себи. Колико дуго радите у просвети? Колико на месту директора? Које сте циљеве поставили у свом раду? У просвети радим од 1990. године, а на месту директора Шта Вам се допада, а шта не код данашњих генерација основаца? Допада ми се слободан дух младих и жеља за напретком и бољитком. Оно што ми се не допада је да је међу њима одумрла жеља за дружењем у правом смислу те речи. Данас се све свело на скајп и фејсбук, а правог дружења готово да нема. Шта мислите о успеху наше школе? Успех наше школе је интеракција вас - наших ученика и нас - ваших професора, а она је до сада била на завидном нивоу. Са каквим проблемима у школи се најчешће сусрећете и како их превазилазите? директорица Ксенија Петровић школе сам од 2001. Првобитни циљеви су ми свакако афирмација образовно – васпитног рада, успеха ученика као и квалитативно и иновативно образовање. Проблеми су свакодневни и има их много. Највећи проблеми су финансијске природе јер треба обезбедити да школа од 540 ученика и 57 радника Колико је могуће данашњу школу и ученике несметано ради. Такође, приметна је и већа упоређивати са оном кад сте ви ишли у школу? агресивност ученика према друговима из разреда, наставницима али и школском намештају који се Рецимо да се тада инсистирало на обавезама свакога дана без милости уништава. Ово можемо ученика, а сада је акценат стављен на права ученика превазићи само заједно – што значи да не штитимо која свакако треба да постоје али не по цену више оне који се бахато и вандалски понашају већ непоштоваља ауторитета и закона по којима школа да одговарају за оно што су учинили. Први корак ће функционише. ми бити постављање камера у делу тоалета где су умиваоници, што је дозвољено, јер не угрожава Сећате ли се својих наставника у основној школи? приватност ученика. Да ли вам је неки посебно остао у сећању? Шта планирате за бољу будућност ове школе? Добро се сећам својих наставника из основне школе и они су свакако имали највећи утицај на мене. Нажалост, тешко је дугорочније планирати због Посебно ми је у лепом сећању наставница историје свега што сам већ изнела. Свакако ћу радити на још Мира Игаз и наставница ликовне културе који смо бољој афирмисаности али и на иновацијама у из милоште звали Беба. школи. Да ли је тачно да је данас много теже радити са младима него ранијих година? Теже је радити са младима али то је последица општег стања у друштву које је свакако другачије (у негативном смислу) него када сам ја почињала. 4 Шта бисте поручили ученицима наше школе? Поручила бих да буду још бољи јер ће им то омогућити уписивање жељене школе и одабир квалитетног и доброг будућег занимања.

[close]

p. 5

ДОГАЂАЈИ ТО СМО БИЛИ МИ У свечаној сали Народног позоришта у децембру је одржана манифестација ''То смо били ми у 2013''. Учитељ Предраг Недин, осмислио је програм, а кроз дешавања године водили су нас наши прваци, хор ученика виших разреда, Николина Шарчевић, ученица наше школе и Ружица Недин, библиотекарка школе. Хвала свима који сте били са нама. Фотографијама преносимо само део атмосфере. ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК У нашој школи је постоји продужени боравак. У њему наши ђаци нижих разреда ако желе могу да проводе своје време пре или после школе, у зависности од смене. Радно време: 07:30 - 17:00 h 5

[close]

p. 6

ДОГАЂАЈИ НАША ШКОЛА АКЦИЈА ЂАЧКОГ ПАРЛАМЕНТА Ђачки парламент наше школе чине ученици седмих и осмих разреда. Удружили смо се и заједничким снагама организовали манифестацију 23. октобра, месеца старих. Ову манифестацију назвали смо ,,Дани бака и дека―. Позвали смо баке и деке наших ученика, да одвоје мало времена и дођу да се забављају са нама. Организовали смо разне пунктове у којима смо се ми боље упознавали и дружили са њима. . У трпезарији су наши гости могли да одиграју шаховску партију са нашим ученицима, бакама смо понудили шминкање, које су оне врло радо прихватиле, а највећа гужва је била за лакирање ноктију. Најкреативнији су могли да праве лутке од рециклажног материјала. У медијатеци је одржан квиз који су такође припремили ученици, а у којем су се такмичили баке против дека. У кабинету за информатику су ученици повели госте мало и у виртуелни свет. Коначно смо се сви вратили у трпезарију, где су послужени колачи. Тако смо се ми дивно провели дружећи се са нашим бакама и декама. Део атмосфере са дружења ПОСЕТА СТАРАЧКОМ ДОМУ Октобар посвећујемо и нашим старијим суграђанима, корисницима Старачког дома. Старачки дом налази се у близини школе, па на ову сарадњу гледамо и као на дружење са комшијама. Овог месеца посетили смо их два пута. Првом посетом потрудили смо се да обрадујемо најстарије суграђане малим програмом који су припремили ученици четвртог и другог разреда. За ову прилику организовали смо и прикупљање одговарајућих поклона. Другом посетом, угостили су нас корисници дома, али кроз радионицу којој су присуствовали ученици трећег разреда. На овај начин желели смо да покажемо нашу великодушност и спремност за сарадњу. Нама нису битне године, ми смо пуни ентузијазма и увек смо спремни да помогнемо старим особама ида их обрадујемо што је лепше и чешће могуће. 6

[close]

p. 7

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА Савет Европе је иницирао обележавање Европског дана језика 2001. године и од тада се он обележава заједно са Европском унијом сваке године 26. Септембра. Европски дан језика био је повод да организујемо програм у којем смо представили све језике који се у школи говоре и уче. У делу у којем је приказан ромски језик, наш хор је премијерно извео познату песму ''Ђелем, ђелем''. . Као први страни језик у нашој школи је енглески и поводом тога наши ученици су на причали на енглеском. А као други језик је италијнски. Поводом тога ми смо припремили малу представу на италијанском и у којој смо споменули и приказали све знаменитости Италије. Затим су нас све очарали ученици четвртог разреда који су одиграли диван плес са енглеског двора. Најмлађи су нам показали шта знају и одиграли су своју игру уз песмицу ,,Hoky poky“. Сви смо заиграли са њима. Ђаци седмих и осмих разреда су крунисали наше дружење и саму нашу манифестацију тако што су учествовали у квизу и показали велико знање. Квиз је био посвећен српском језику. НАСТУП НА САЈМУ ЖЕНСКОГ СТВАРАЛАШТВА Наш град је 21. октобра био домаћин петог Сајма стваралаштва сеоских жена Војводине. Пред препуним тргом, у оквиру програма поводом ове манифестације, наступили смо са представом ''Добро јутро, Војводино''. У овој представи учествовали су ученици седмог разреда и показали свој таленат за глуму. Играли су игре из Баната, Румуније, Босне и Херцеговине, из Црне горе и певали ромске песме. На тај начин смо показали нашу разноликост и публика је то наградила громогласним аплаузом. 7

[close]

p. 8

ДОГАЂАЈИ ДАНИ ЛУДАЈЕ Сваке године, средином октобра, Кикинда постане на неколико дана центар Европе и то захваљујући једној здепастој, помало и незграпној биљци лудаји. На бившим јужнословенским просторима она је знана још као тиква, бундева, мисирача, али само у овом делу Војводинe зову је лудајом. Све је кренуло још у давној прошлости када су људи, да би описали колико је Кикинда равна, говорили: "Попнеш се на лудају и видиш Кекенду". Постојала је изрека, а онда је група ентузијаста 1986. направила прве Дане лудаја. Тих почетних неколико година радило се о локалној светковини, која је сваког следећег одржавања прерастала оквире највећег севернобанатског града, да би крајем 90 тих прошлог века, постала битна средњоевропска свечаност. А на Данима лудаје Лале, и сада не само они, се надмећу чија је лудаја најдужа и најтежа. Промоција Дана лудаја у Темишвару Пред сам почетак манифестације Дани лудаје, имали смо прилику да са представницима Регионалне привредне коморе Кикинда и Туристичке организације Општине Кикинда, данас путујемо у Темишвар како би промовисали ову манифестацију, а уједно и најавили отварање граничног прелаза Лунга Наково. У Конзулату Републике Србије, наши ученици наступили су кратким програмом пред конзулом Републике Србије у Темишвару и представницима медија овог града, а затим смо прошетали центром Темишвара, делећи флајере и позивајући грађане да искористе ову прилику и посете Кикинду наредног викенда. Овде се показују сва куварска и конобарска умећа и маштовитост у припреми и аранжирању хладних и топлих, те сланих јела и посластица од "Банатске банане". Иако ово мало преизречено може да звучи мало претенциозно, али стручњаци кажу да тиква има потпуно исту енергетску вредност, као и далеко познатији тропски плод, бундева истоветно обилује минералима и има ниску калоријску вредност. Свему овоме треба додати и чињеницу да је семе од бундеве, и хладно цеђено уље из овог дела биљке, изузетно цењено и употребљава се и у медицинске сврхе. Ова тродневна туристичко, угоститељско, еколошка манифестација има неколико својих сегмената, а све почиње у петак када се одржавају различита стручна предавања о узгоју тикава и концерти етно или класичне музике у јединствевним амбијентима какви су атеље "Терра" (стари погон Бонове циглане – тј. а.д. "Тоза Марковић", у коме вајари из читавог света стварају јединствене облике од теракоте), и Сувачи (једном од два преостала у Европи, млина на коњски погон). Суботом је централна свечаност. Већ у раним јутарњим сатима почиње такмичење угоститеља у хотелу "Нарвик" у спремању различитих јела од лудаје. 8

[close]

p. 9

ДАНИ ЛУДАЈЕ Потом следи, а шта би друго – када су Војвођани у питању, фруштук и то банатски. Наравно, у обилној понуди најважније место има лудаја. "Банатски фруштук" је заправо надметање жена градских и сеоских месних заједница, (последњих неколико година присутне су и гошће из читаве Србије и суседних држава: Мађарске и Румуније), у припремању традиционалног доручка. И да није "Банатског фруштука" на Данима лудаје у Кикинди, верујем да би до сада, већ многа традиционална јела била заборављена попут: кромпира у чакширама, печене лудаје у кришкама, чорбе од лудаје и кркљуша – пекмеза од бундеве. Наравно, како се ради о Војводини, онда је немогуће заобићи ни различите сухомеснате производе попут белолучних кобасица, шваргли, димљене суве шунке и сланине, па преко домаћег белог “швапског― сира, овчијег киселог млека и мокринског лиснатог сира са вишњама, па све до слаткиша: гибанице од киселог теста и лење пите од лудаје. Наравно на оваквој једној манифестацији и наша школа има штанд на ком се могу наћи разни украси од лудаје, наранџасте траке за косу са малом лудајицом коју смо ми правили, разне посластице од лудаја, мале честике и још много тога, за сваког понешто. За нaшим штандом су наставници, ученици и више и ниже смене као и теткице. Сви они ће бити увек љубазни и сваком суграђанину љубазно поделити мале честитке у облику лудаје. Ми смо ову манифестацију промовисали у Бечеју и Темишвару, учествовали смо на ликовно-литерарном конкурсу, припремали смо предмете које ћемо изложити на штанду, одржали смо радионицу из професионалне оријентације у знаку лудаје... Онда смо, као финале свих активности, наступили са драмолетом ''Глумац је'' и провели неколико сати у дружењу. 9

[close]

p. 10

КОНКУРСИ И НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ЗМАЈЕВЕ ДЕЧИЈЕ ИГРЕ „Змајеве дечје игре― је један од највећих фестивала за децу у Новом Саду, као и у Србији. Назван је по Јовану Јовановићу Змају, једном од најпознатијих српских песника и писаца дечје књижевности. Фестивал се одржава сваке године у јуну и децембру у Новом Саду, главном граду српске покрајине Војводине. Основна идеја фестивала је да окупи писце, илустраторе, критичаре, издаваче, уреднике и читаоце књижевности за децу из Србије и шире. Традиционална манифестација ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ, одржана је 20. пут у Кикинди, од 21. до 26. септембра 2013. године, под слоганом „Поздрави ми све на овом свету―. Наши ученици награђени су у обе категорије. Награде су додељене у свечаној сали Народног музеја, а награђени су ученици: Мина Шипка (IV-2) - 1. место, Алекса Рофа (III-1) - 2. место, Невена Лудајић (II-1) - 3. место, Мартин Мартоноши (III-1) - 3. место , Анита Никић (IV-1) -3. место, Сара Шулц (IV-1) - 3. место, Кристина Шилић (VII-1) и Наташа Обрадовић (VIII-3) - 1. место, Огњен Бован (VIII-1) - 3. место, Матија Мартин (VIII-3) - 2.место , док је разред III-3 награђен специјалном наградом за колективни ликовни рад. СУПЕРХЕРОЈИ НАУКЕ Под слоганом „Суперхероји науке―, организован је фестивал чија је идеја била да скрене пажњу и охрабри све младе људе који се данас у Србији баве науком и шире ентузијазам, знање и љубав, како доликује правим суперхеројима. Суперхероји новог доба задржавају право да не знају одговор на питање, они немају надљудске моћи, али имају истинску снагу да на занимљив и врло оригиналан начин извуку науку из мрака и представе вам је у најбољем светлу. Седми фестивал науке је почео у четвртак 5. децембра и трајао је до недеље, 8. децембра. Тема овогодишњег фестивала су Суперхероји, а поводом фестивала расписан је и ликовни конкурс на тему ''Да имам супермоћ''. Алекса Трнић, ученик III-3, освојио је на овом конкурсу трећу награду у категорији ученика трећих и четвртих разреда и његов рад је изложен у сали Студентског културног центра. 10

[close]

p. 11

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ Трећи пут успешно учествујемо на ликовном конкурсу који расписује Југо циклинг кампања поводом Европске недеље мобилности. У току једне недеље септембра широм Европе промовишу се алтернативни начини превоза, па је тема конкурса ''Мој град без аутомобила''. 1158 ученика Србије цртало је и сликало своје градове, а 100 радова је изложено на уприличеној изложби у Дому омладине Београда. Десет радова наших ученика похваљено је, изложено и награђено поклонима. Пут Београда су нас пратили и ученици чланови хора и глумци у представи ''Добро јутро, Војводино''. ПРАВИЛИ СМО ЗМАЈЕВЕ У суботу, 21. септембра, на спортском аеродрому, десети јубиларни пут одржано је такмичење основаца у прављењу змајева. Ученици су се такмичили у две категорије - у прављењу кутијастог и украсног змаја. Екипа ученика VIII3 у саставу Никола Кулизић, Никола Варађанин и Матија Мартин, освојила је прво место у категорији кутијастог змаја. Ученици IV-3 Петра Сирета, Вукашин Савковић и Анђела Весков, били су најмлађи на такмичењу. У категорији украсног змаја ону су освојили треће место. МЕСЕЦ СОВА Новембра 2013. у Центру за стручно усавршавање, а у организацији Туристичке организације Општине Кикинда, одржана је завршна манифестиција "Месец сова". Уз учешће свих основних и средњих школа из нашег града, и наша школа дала је свој допринос. Овога пута на мало другачији начин, наше ученице (Александра Ћошков, Данијела Кенешки, Кристина Шилић), представиле су свој истраживачки рад на тему "Шта су сове вечерале", а свим заинтересованим посетиоцима пружиле прилику да кроз радионицу дођу до одговара на питање из теме њиховог рада. 11

[close]

p. 12

КОНКУРСИ И НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ РАДОСТ ЕВРОПЕ Радост Европе најстарија је и највећа манифестација дечјег стваралаштва у нашој земљи и одржава се сваке године почев од 1969. поводом Светског дана детета. У оквиру манифестације одржава се и ликовни конкурс. Ове године тема конкурса била је ''Рокенрол'', а ученици III-3 освојили су трећу награду у категорији деце од 6 до 10 годинa и то за колекцију радова. Награде су додељене у дворани Дечјег културног центра. ДАН БИБЛИОТЕКЕ У кикиндској Народној библиотеци „Јован Поповић― у понедељак, 18. новембра, обележен је Дан библиотеке и 168 година постојања. Анђелија Кнежевић, Анита Никић и Сара Страјнић награђене су на литерарном конкурсу који Народна библиотека Јован Поповић расписује сваке године поводом Дана библиотеке. Анђелија је освојила прву награду за своју песму, док су Анита и Сара однеле друга места у својим категоријама. КАЛЕНДАР—МЕСЕЦ У ГОДИНИ Министарство просвете, науке и технолошког развоја, расписало је октобра месеца конкурс за ученике нижих разреда основних школа Србије на тему ''Календар месеци у години''. Школе су своје колекције радова слале у Школске управе, које су одабране радове проследиле Министарству просвете. Ученици чији су радови одабрани да се нађу на овом календару позвани су у Министарство, а Министар Јовановић, уручио је малим ликовњацима награде. Милица Медић, ученица IV-1 наше школе, награђена је на овом конкурсу и њен рад се налази на октобарској страни, а јуче је у просторијама Министарства примила своју награду. 12

[close]

p. 13

ДАНИ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ Завод за јавно здравље сваке године поводом Дана правилне исхране организује ликовно-литерарни конкурс за ученике основних школа. Данас су у Центру за стручно усавршавање додељене награде учесницима конкурса. Наши ученици освојили су четири награде. Прво место у конкуренцији литерарних радова освојила је Андреа Оука (III-1), док је Владимир Соколов (VIII-2) у истој конкуренцији освојио трећу награду. Што се тиче ликовних радова, наша ученица Катарина Рацков (III-3) освојила је такође прво место, док је Катарина Ђорђевић (I-3) добила другу награду. АРХИМЕДЕС И ове школске године наши ученици пријавили су се за учешће на Дописној математичкој олимпијади ''Архимедес''. Успешно су решили задатке у квалификацијама и пласирали се у друго (завршно) коло. Екипу математичара чине ученици VII-2: Тијана Борбељ, Драгана Кокот, Исидора Љубоја и Александар Чусо. Никола Чутурић, ученик 5. разреда, у финалу четврте "Архимедесове" математичке интернет олимпијаде, за ученике основних школа, којa је одржанa 1.12.2013. у Београду, освојио је трећу награду. ПОТРАГА ЗА ЛУДАЈОМ На ликовно-литерарном конкурсу поводом манифестације Дани лудаја, који је расписала Туристичка организација Општине Кикинда, наши ученици освојили су три награде. Невена Поповић из IV-2 освојила је другу награду у категорији литерарних радова ученика нижих разреда, а Лука Богојевић из VI-3 је такође други, али у категорији ученика виших разреда. Алекса Трнић из III3 освојио је другу награду у конуренцији ученика нижих разреда за свој ликовни рад на тему ''Потрага за лудајом''. 13

[close]

p. 14

СВЕТ КЊИЖЕВНОСТИ ПЕСНИК—ЂУРА ЈАКШИЋ Ђура Јакшић је рођен 8. 8. 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у свештеничкој породици. Отац га уписује у трговачку школу из које бежи три пута и на крају уписује нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину (данас Мађарска), одлази у Темишвар (данас Румунија) да учи сликање. Аутопортрет Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика. Анегдота: Ђура Јакшић је написао песму “Отаџбина” и имао је уговорено са издавачем у ком року да је уреди и преда. Ђура је у брзини, у последњи час, однео песму написану на масном папиру са којег је управо појео бурек. ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке. Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, ко пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, О'клен ће некад смело презирућ Душмана чекат' чете грабљиве. И само дотле, до тог камена, До тог бедема Ногом ћеш ступит можда,поганом! Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати! Ал један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: "Отаџбина је ово Србина!" У револуцији од 1848-1849. иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо - а шта добисмо!” Убрзо га неимаштина приморава да прихвати разне послове. Тих година често мења места боравка, одлази у Београд, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Беспарица га приморава да се врати кући, али убрзо затим одлази на Академију финих уметности у Минхен. Крајем 1855. настанио се у Кикинди и живео од сликарства. У Нови Сад прелази 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који се окупљају око новосадских листова Седмица и Дневник. По повратку са сликарских студија, живи у Банату до 1856. а затим прелази у Србију, где остаје све до смрти. У Србији ради као сеоски учитељ. Оженио се и радио као гимназијски учитељ цртања. 14 14 Кнез Лазар Ноћна стража—Караула

[close]

p. 15

Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана. Боемска атмосфера била је његово природно окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и старично. Стално је живео у оскудици, и тешко је издржавао своју бројну породицу. Био је притиснут породичним обавезама и дуговима, склон боемији и болестан. Разочаран у људе и живот, налазио је утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Био је нежан, искрен друг и болећив отац, али у мрачним расположењима раздражљив и једак. Његова болна и плаховита лирика веран је израз његове интимне личности, трагичне и боемске. Оболео од туберкулозе, у дуговима, гоњен је и отпуштан из државне службе. Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године (по јулијанском календару). Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. КРОЗ ПОНОЋ Kроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; —О, лакше само кроз густо грање! Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање; —О, лакше само кроз густо грање! Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре Кô груду снега врело сунчање; —О, лакше, лакше кроз густо грање! ЈОШ... Jедан дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П’ онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, занавека! Поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, Јакшић спада у ред најзначајнијих војвођанских писаца зрелог романтизма у српској књижевности. Њима је заједничко то што су се ослањали на народну поезију. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје —Идем трњу да се врнем. Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! КАО КРОЗ МАГЛУ Као кроз сиву маглу што само сине зрак, а гушћи облак дође, да већи буде мрак, и она само сину, да опет дође хлад, да већа тама буде, да већи буде јад... Стихови Ђуре Јакшића у Скадарлији. Девојка у плавом Краљевић Марко 15 15

[close]

Comments

no comments yet