Dr.Ristić

 

Embed or link this publication

Description

Časopis

Popular Pages


p. 1

1

[close]

p. 2

dr risti 365 dana uz vas kao cimet za cokoladu ·sadrzaj · · broj xxii decembar 2011 novo u domu zdravlja dr risti 3 lepota vecna inspiracija koronarna bolest 4-5 kapija zivota ishrana u prevenciji osteoporoze 6 kalcijum cuva kosti nase komsije virusi i bakterije 7 prikriveni neprijatelji hronicna opstruktivna bolest plua 8-9 kao riba na suvom kontaktna sociva 10 misteriozni pogled higijena resavanja zadaha 11 zacin za osmeh sva lica ljubomore 12-13 strah od gubitka impressum · osnivac fond za javno zdravlje dr milutin risti narodnih heroja 38 novi beograd · glavni i odgovorni urednik dr slobodanka risti · redakcija marija mati sanja mranov · saradnici u ovom broju dr milica krsti dr goran popovi dr olga hadzi dr dobrosavka paunovi roki dr mimica jovanovi nenadi dr ana milojevi dr ognjen savi milica petrovi · dizajn i prelom avantguarde desing · stampa politika a.d · kontakt zcentar@dr-ristic.com www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 · tiraz 10.000 primeraka cip 613/614 dom zdravlja dr risti interni casopis glavni i odgovorni urednik slobodanka risti 2006 br 1 beograd dom zdravlja dr risti 2006 beograd politika 30 cm cobiss.sr id 223194631 lepota i mladost su odvajkada intrigirali coveka u vecnoj potrazi za magicnim tajnama smisla zivota u potrazi za odgovorima svesrdno su dali ucese pisci pesnici slikari a danas i strucnjaci od farmakologa kozmeticara pa sve do estetskih hirurga sta bi na to na primer rekao albert ajnstajn mozemo samo da zamisljamo jos kao student ucestvovao je u jednoj raspravi sa profesorom na temu da li je bog stvorio bas sve pa i zlo svi su se zamislili ali jedan mladi student bio je to budui nobelovac albert ajnstajn usao je u raspravu sa profesorom pitajui ga prvo da li postoji hladnoa profesor se zaleteo i potvrdno odgovorio a student mu je smireno obrazlozio da fizika uci da je hladnoa zapravo samo odsustvo toplote moze se samo posmatrati rekao je on da li objekat ima i da li predaje energiju i toplotu na druge objekte bez toplote predmeti su inertni ne reaguju ali hladnoa ne postoji mi smo stvorili termin hladno da bismo objasnili odsustvo toplote objasnio je on a tama nastavio je student tama je potpuno odsustvo svetlosti tama je termin koji smo stvorili da objasnimo potpuno odsustvo svetlosti i konacno zlo je odsustvo ljubavi covecnosti i vere ljubav i vera su kao toplota i svetlost oni postoje a njihovo odsustvo dovodi do zla zakljucio je ajnstajn dok je profesor utao pretpostavljamo da bi mudri ajnstajn danas mirno zakljucio da su starost i bore samo odsustvo mladosti i lepote sto cak ni njemu ne bi dalo mogunost da se pomiri sa neumitnim cinjenicama a da ne zaviri u tajne moi lepote ove godine je i jedan srpski ucenik sestog razreda osnovne skole vasa carapi iz belog potoka kod beograda nikola borovcanin promisljao o osnovnim vrednostima zivota napisavsi bajku o casti i za taj rad dobio nagradu svetosavskog knjizevnog konkursa likovi njegove bajke su ljudi bistrog uma i plemenite duse njihov kralj razum njegova zena cast i deca sloboda i zivot ali kao i u svakoj prici tu su i zavist laz prevara i zaborav kao antipod junaci bajke uvek zavrsavaju sreno i zivot zauvek zaboravi zavist laz i prevaru uz zivot ostadose cast i sloboda ali ih treba cuvati od kutije zaborava porucuje nas mladi ucenik neka tako i ostane i posto je ovo zimski broj naseg casopisa kad sumiramo kao i svake godine uporno nase rezultate a sve zbog one magicne linije koju slavimo kao prelazak stare u novu godinu ove dve price koje isticu sve vrednosti ali i opasnosti zivota neka nam posluze prilikom tog sumiranja tek da vidimo gde smo tu i sami ponesto zaboravili svi ti mali veliki zacini i svetlost i tama i cast i sloboda i razum kao i laz i prevara nasih zivota poput cimeta vazna informacija u jednom od nasih tekstova je i da je ovaj zacin koristan za zdravlje i u borbi protiv osteoporoze jer u sto grama cimeta ima cak 1228 miligrama kalcijuma u sutlijasu u soljici vrueg mleka ili tople cokolade sam su zivot nekad gorci nekad taman po meri pored svih ovih vrednosti o kojima je tesko raspravljati i lepota ima svoje znacajno mesto pa ako je to onaj zacin koji e vas uciniti srenijim procitajte nas tekst lepota vecna inspiracija ali preporucujemo i tekst o ljubavi i ljubomori koji govori o nasim strahovima a posebno mesto smo ostavili za rubriku koju smo naslovili i ovo smo mi jer smo zeleli da vas upoznamo i sa nasim malim/velikim radostima tokom protekle godine i kad smo ve kod sumiranja 2011 godine izgubili smo i mnogo znacajnih ljudi koji su nam ostavili znamenita dela i postignua ali i vazne zivotne poruke otisao je kralj pozornice ali i ljudskosti petar kralj ali otisao je i kompjuterski mag stiv dzobs cija je zivotna poruka potpuno jednostavna kao i brojna tehnoloska dostignua koja nam je ostavio za svakodnevnu upotrebu vase vreme je ograniceno zato ga nemojte gubiti zivei zivot nekog drugog porucio je on redakcija 2

[close]

p. 3

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com dr risti mezoterapija novo u domu zdravlja dr risti lepota vecna inspiracija celulit umorno lice izborane ruke masne naslage na stomaku ili butinama uprkos dijeti sve ovo resavaju kokteli vitamina i minerala koji se pazljivo unose u srednji sloj koze tankim iglicama mezoterapija je savremena neinvazivna medicinska metoda kojom se male kolicine koktela vitamina minerala prirodnih ekstrakta amino kiselina unose u mezoderm srednji sloj koze pomou veoma malih tankih igala mezoterapiju je 1952 godine u francuskoj prvi primenio doktor misel pistor a od 1987 godine francuska akademija medicinskih nauka uvrstila je mezoterapiju u tradicionalnu medicinu koristei je u neurologiji ginekologiji i dermatologiji kao i estetskoj medicini danas postoji i meunarodno udruzenje za mezoterapiju cije su clanice iz 14 razvijenih zemalja sta se postize mezoterapijom najcesa primena mezoterapije u nasoj zemlji je upravo u resavanju estetskih problema tretiraju se problematicni delovi tela precizno odreenim koktelima po priznatim protokolima u zavisnosti od potreba pacijenta i procene lekara nakon pregleda unose se male kolicine supstanci u lokalizovana podrucja a broj tretmana zavisi od stanja tretirane regije i rezultata koji zelimo postii mezoterapijom se poboljsava izgled i kvalitet koze lica vrata i dekoltea vraa joj se izgubljeni tonus i hidratacija a otklanjanja umorni izgled unosenjem posebno odreenih koktela kozi se jednostavno daje sve ono sto joj nedostaje a sam metod je bezbolan za pacijenta potrebno je nekoliko tretmana za sveziji odmorniji i mlai izgled uz naknadno mesecno odrzavanje sve ovo se moze primeniti i za lepsi izgled ruku bolna koktel se unosi malim veoma tankim iglama na zeljeno mesto na mestu uboda moze se javiti svrab crvenilo i retko modrica koja se povlaci posle par dana broj neophodnih tretmana odreuje lekar koji izvodi lipolizu a nakon pregleda poznato je da se vise od 90 odsto zena bori sa neprijateljem lepe i zategnute koze celulitom za njegov nastanak zasluzni su genetika ishrana fizicka neaktivnost stres a ve poznata rizicna mesta za pojavu celulita ­ butine sedalna regija kolena mogu se tretirati mezoterapijskim koktelima mezoterapija u lecenju celulita je jedna od uspesnijih metoda i primenjuje se u mnogim zemljama ve vise godina nakon pregleda i odreivanja regije tela koju e tretirati lekar individualno odreen koktel unosi u problematicni deo tela koliko tretmana e biti potrebno zavisi od stanja zahvaene regije kako se leci celulit a sta je lipoliza svedoci smo da pored dijete upornog i intezivnog vezbanja i kada dostignemo zeljenu telesnu tezinu nije mogue skinuti visak kilograma sa odreenih delova tela lipoliza je direktno unosenje mezoterapijskih koktela u kriticne regije tela upravo one ciji obim zelimo da smanjimo stomak kolena butine sedalna regija uneti kokteli dovode do razgradnje masnog tkiva proces je spor i bez optereenja za organizam a efekti na smanjenje obima se vrlo brzo vide po zapocinjanju tretmana lipoliza ima puno prednosti u odnosu na liposukciju skida se tamo gde je bas potrebno istovremeno otklanjajui i celulit u regijama koje se tretiraju liposukcija ne deluje na celulit ovo se sve postize bez anestezije i hospitalizacije metoda je bez ko radi mezoterapiju iskljucivo doktori medicine pre zapocinjanja mezoterapije lekar e obaviti pregled vazno je informisati lekara o eventualnim oboljenjima i lekovima koji se uzimaju tek nakon obavljenog pregleda lekar odreuje mezoterapijski koktel koji e odgovarati upravo tom pacijentu cena tretmana zavisi od broja tretiranih regija dr milica krsti specijalista fizikalne medicine 3

[close]

p. 4

dr risti 365 dana uz vas interna medicina koronarna bolest kapija zivota srce pocinje da stari ranije ukoliko se ne eliminisu faktori rizika poput pusenja stresa poveanog nivoa masnoa i seera u krvi gojaznosti i povisenog krvnog pritiska redovni kardioloski pregledi sprecavaju pogubne posledice gotovo svaka tri minuta jedan covek u svetu umire od infarkta srca u nasoj zemlji cak 56 odsto ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova srce je covekov ubica broj jedan a infarkt sve cese pogaa i mlade ljude meu pacijentima s akutnim infarktom miokarda sve vise je mladih izmeu 30 i 35 godina ranije se smatralo da su kardiovaskularne bolesti a posebno infarkt miokarda rezervisane za muskarce jer oni rade fizicki teske i stresne poslove zene su uglavnom obolevale od drugih bolesti najcese od povisenog krvnog pritiska i malignih bolesti krvni sudovi nas odaju situacija se u poslednjoj deceniji drasticno promenila tako da su zene danas skoro izjednacene sa muskarcima po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti sve cese obolevaju zene mlae od 40 godina ranije se smatralo da su zene do pocetka seste decenije zivota zastiene produkcijom polnih hormona estrogeni hormoni koji se proizvode tokom generativnog perioda zene preventivno deluju na raniji nastanak ateroskleroze i povean nivo holesterola u krvi zbog toga sto se za njihovu produkciju koristi holesterol pa je njegov nivo u krvi najcese normalan meutim ulaskom u menopauzu i znacajnim smanjenjem proizvodnje estrogena smanjuje se potrosnja holesterola zbog cega se njegov nivo u krvi poveava sto poveava i rizik od ateroskleroze sve vei stres kome su zene danas izlozene pusenje menadzerski poslovi kao i ostali faktori rizika doprineli su da se kod njih bolest cesto javlja i ranije koronarna bolest je posledica smanjenog priliva krvi u srcani misi i nesrazmere izmeu potreba i mogunosti do ovoga dolazi usled aterosklerotskih promena i brzeg starenja koronarnih krvnih sudova odavno je poznata izreka da smo stari onoliko koliko su stari nasi krvni sudovi 4

[close]

p. 5

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com dr risti starenje srca zapocinje ranije ukoliko se ne eliminisu faktori rizika koji uslovljavaju aterosklerotske promene a najvazniji su pusenje stres povean nivo masnoa i seera u krvi gojaznost i povisen krvni pritisak ukoliko ne postoji nijedan od nabrojanih faktora rizika ateroskleroza e se ispoljiti tek u 85 godini starosti nazalost ovaj proces zapocinje mnogo ranije pa se i bolest ispoljava u poslednje vreme kod sve mlaih osoba ateroskleroticno izmenjeni krvni sudovi gube svoju elasticnost usled talozenja masnoa u zidu krvnog suda istovremeno stvaraju se naslage i sa unutrasnje strane krvnog suda sto smanjuje njegov promer i onemoguava dovoljan protok krvi ka srcu epilog je kornarna bolest ukoliko stvorene naslage plakovi prsnu stvara se krvni ugrusak koji zapusava krvni sud pa tako dolazi do infarkta srca · · · kad komsija leci pacijenti vrlo cesto nehotice iz neznanja i nedovoljne obavestenosti o znacaju blagovremenog odlaska kardiologu sami postavljaju dijagnozu i zapocinju lecenje saveti prijatelja clanova porodice i okruzenja dati u najboljoj nameri najcese su pogresni i ne doprinose blagovremenom postavljanju prave dijagnoze zarobljeno srce faktore rizika koji doprinose ranijem zapocinjanju ateroskleroze i nastanku koronarne bolesti mozemo da delimo na promenljive i nepromenljive u nepromenljive faktore na koje ne mozemo da uticemo i da ih promenimo spadaju godine zivota pol i genetska predispozicija meutim ukoliko znamo da imamo losu genetsku predispoziciju za nastanak koronarne bolesti a to znaci da pouzdano znamo da je neko od nasih srodnika roditelji tetke stricevi dede i babe bolovao ili umro od srca imamo dovoljno vremena da promenimo nacin zivota i pozitivno delujemo da promenljive faktore rizika pa da na taj nacin sprecimo ili odlozimo pocetak bolesti a promenljivi faktori rizika su pusenje stres fizicka neaktivnost gojaznost nepravilna ishrana povisen krvni pritisak seerna bolest povean nivo masnoa u krvi ukoliko se na vreme odreknemo cigareta i ako sedenje u fotelji pred tv-om ili kompjuterom zamenimo setnjom ili nekim drugim vidom rekreacije zastitiemo srce rekreacija se posebno preporucuje osobama pod stresom jer se na taj nacin smanjuje nivo stresa i organizam bolje relaksira nego uzimanjem sedativa koronarna bolest najcese pocinje postepeno u najveem broju slucajeva postoje znaci koji opominju na pocetak bo-lesti i koje treba prepoznati u pocetku se javljaju bolovi u grudima najcese iza grudne kosti koji su kratkog trajanja i umerenog intenziteta bol se najcese siri ka vratu donjoj vilici levom ramenu i levoj ruci ali to nije pravilo vrlo cesto su tegobe atipicne i ispoljavaju se drugim simptomima kao sto su aritmija mucnina povraanje bol u predelu oba ramena lopatica ili u leima · · · opomena bol u grudima ne mora da uvek oznacava koronarnu bolest i anginu pektoris ali predstavlja vaznu opomenu da bi znali o cemu se radi neophodno je obaviti kardioloski pregled koji e potvrditi ili iskljuciti postojanje koronarne bolesti u pojedinim slucajevima potrebno je obaviti i dodatne preglede koje e predloziti kardiolog nakon obavljenog pregleda tegobe se najcese javljaju tokom veeg fizickog napora kao sto je penjanje stepenicama ili uzbrdicom pri nosenju veeg tereta pri trcanju u stresnim situacijama ili tokom seksualnog odnosa kako bolest napreduje tako se tegobe cese ponavljaju traju duze javljaju se i pri manjem naporu a povremeno u miru ili na promenu vremena ucestalost tegoba njihovo duze trajanje i smanjenje tolerancije fizickog napora ukazuje na napredovanje bolesti i njen tezi oblik opisane tegobe cesto mogu da se jave i pri skoku krvnog pritiska nije redak slucaj da se tegobe prvi put jave nou u snu pred zoru da bi se sprecilo obolevanje srca i krvnih sudova i nastanak trajnih ili fatalnih posledica neblagovremenog delovanja najvaznija je preventiva ona podrazumeva preventivni kardioloski pregled najmanje jednom godisnje bez obzira da li imate ili nemate tegobe poput bola u grudima zamora aritmije ili povisenog krvnog pritiska tokom pregleda kardiolog e u razgovoru sa pacijentom proceniti da li postoje i koliko su znacajni faktori rizika za neku od bolesti srca i predloziti odgovarajue preglede i pretrage takoe procenie da li su opisani simptomi kardioloskog porekla ili je potrebno potraziti pomo drugog specijaliste dr goran popovi spec interne medicine kardiolog 5

[close]

p. 6

dr risti 365 dana uz vas preventivna medicina ishrana u prevenciji osteoporoze kalcijum cuva kosti mineral broj jedan neophodan za rast razvoj i funkcionisanje kostiju je svakako kalcijum a ima ga u izobilju u mnogim namirnicama njegov dobar saveznik je vitamin d osteoporoza je progresivni zdravstveni poremeaj koji karakterise gubitak kostane mase tokom procesa starenja ili iz nekog drugog razloga i doslovno znaci supljikava kost kod zena je ova bolest cesa sedam puta nego kod muskaraca i obicno je povezana s menopauzom sto je uzrokovano naglim padom lucenja zenskih polnih hormona posebno estrogena ishrana je vazan faktor u prevenciji nastanka osteoporoze a kalcijum je najvazniji mineral koji se mora unositi ishranom kako bi sprecili nastanak i umanjili posledice osteoporoze kod onih osoba kod kojih su ve nastale promene na kostima kalcijum je mineral neophodan za rast razvoj i normalno funkcionisanje kostiju hrskavica zuba noktiju hormonskog neuromisinog i mnogih enzimskih sistema kao i za normalne procese zgrusavanja krvi potrebe za kalcijumom su svakodnevni zahtev nasih tela kalcijum sadrze sledee namirnice mleko mlecni proizvodi pasulj boranija socivo grasak zeleno lisnato povre sardine potrebe za kalcijumom su razlicite u razlicitim periodima zivota a najvei je u pubertetu i adolescenciji kao i posle 50 godine kad se preporucuje dnevni unos od 1200 do 1500 miligrama na dan povean unos je potreban i tokom trudnoe i laktacije u ostalim periodima zivota potrebe su oko hiljadu miligrama dnevno nedostatak kalcijuma nije iskljucivi uzrok osteoporoze ali je izuzetno vazno svakodnevno unositi dovoljno ovog minerala vazno je znati i da se kalcijum ne moze apsorbovati bez vitamina d koji se stvara u kozi pod dejstvom sunceve svetlosti dovoljno je dva do tri puta nedeljno biti izlozen suncu oko petnaest minuta da bi bile zadovoljene potrebe organizma osim sto se stvara u kozi odlican izvor vitamina d su i neke namirnice a narocito masnije morske ribe postoje namirnice koje sadrze velike kolicine soli fasforne kiseline fosfate i mogu negativno uticati na iskoristljivost kalcijuma iz hrane i njegovo talozenje u kostima kao i na resorpciju vitamina d na vrhu liste su alkoholna pia pia koja sadrze kofein i suhomesnati proizvodi pa se savetuje umereno konzumiranje ovih namirnica u svakodnevnoj ishrani dakle u prevenciji osteoporoze vazno je da jedete sto vise voa i povra koji sadrze obilje minerala i vitamina takoe jedite i pijte mleko i mlecne proizvode posebno lako svarljive kao sto su jogurt kiselo mleko i mladi sir ukljucite u ishranu ribu narocito morsku bademi i susam imaju visok sadrzaj kalcijuma tofu sojin sir takoe 6 · · · vredni depoi neke namirnice sadrze visok procenat kalcijuma pa tako u sto grama mleka ima 686 miligrama kalcijuma a sto grama susamovog semena sadrzi cak 1474 miligrama ovog vrednog minerala sto grama koprive pak ima 490 miligrama kalcijuma a suseni list persuna 955 mg mak je jedan od favorita pa sto grama ovog semena sadrzi 1352 mg kalcijuma a sto grama cimeta 1228 mg zacini poput susenog origana u sto grama ima 1576 mg miroije 223 mg kari praha 560 mg ili karanfilcia 646 mg ne zaostaju suncokretovo seme ima 367 miligrama kalcijuma na sto grama a suvi sipak 760 mg zanimljivo je da i u sto grama crnog caja ima 495 miligrama kalcijuma ribe su vazne na trpezi pa suseni bakalar ima u sto grama 462 miligrama ovog minerala a riblji fileti u ulju 840 mg voe i povre na prvi pogled sadrze manje kalcijuma pasulj 143 mg celer 80 mg ren 130 mg zelena salata 72 mg pomorandza 38 mg limun 40 mg ali njih zato konzumiramo svakodnevno i u veim kolicinama namirnice sa mnogo fosfata kao sto su suhomesnati proizvodi nemojte koristiti u ishrani nemojte piti vise od dve solje kafe dnevno izbegavajte gazirane slatke napitke ne zaboravite da redovna fizicka aktivnost u mladosti obezbeuje zdrave kosti u starosti to naravno ne znaci da i u poznijim godinama treba da zanemarite fizicko vezbanje samo ga prilagodite svojim mogunostima dr olga hadzi spec higijene savetovaliste za ishranu dz dr risti

[close]

p. 7

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com prikriveni neprijatelji pedijatrija dr risti nase komsije virusi i bakterije zive sa nama i uz nas i nisu nam uvek dusmani ukoliko smo odgovorni prema zdravlju deca najcese obolevaju od akutnih upala gornjih disajnih puteva u najveem procentu posebno u periodu odojceta malog i predskolskog deteta ove bolesti izazivaju virusi a ree bakterije smisao lecenja i ozdravljenja je da se ne ogranicavaju odbrambene snage decjeg organizma i ne remeti prirodni proces stvaranja novog viseg nivoa imuniteta strucnjaci smatraju da je odnos prema ovoj grupi bolesti prava slika profesionalne ozbiljnosti lekara i zdravstvene prosveenosti stanovnistva na prvi pogled zajednicka briga i roditelja i pedijatra je da li su uzrocnici bolesti virusi ili bakterije plan laboratorijskih ili dodatnih ispitivanja i lecenja cesto dovede do nesporazuma pa valja podsetiti na neke cinjenice virusi su jedno od cuda prirode iz mnogo razloga zive sa nama i uz nas nisu nam prirodni dusmani naucnici toliko toga znaju o njima ali jos bezbroj pitanja ceka odgovore evo sta uglavnom utice na pojavu i tezinu virusne bolesti priroda izlaganja virusu kapljice direktni kontakt insekti imunolosko stanje organizma starost opste stanje kolicina virusa genetske predispozicije i virusa i domaina rizicna ponasanja sezonske varijacije razlicitih virusnih bolesti u skladu su sa nasim ponasanjima koja pospesuju pocetak bolesti s dolaskom hladnijih dana sve duze smo u zatvorenim prostorijama malo setamo deca su u obdanistu gde je vea koncentracija virusa a blizi kontakti omoguavaju lakse prenosenje kapljicnih infekcija boravak u obdanisu uglavnom remeti prirodni ciklus spavanja deca tuguju za roditeljima i za kuom a to zajedno znacajno spusta nivo odbrane organizma u ovim uslovima dominiraju upale gornjih disajnih puteva organizam pocinje da se brani curi nos kaslje se temperatura tela se poveava mi opet zustavljamo slinavljenje uutkujemo kasalj obaramo temperaturu a i dalje u apoteci nema leka koji moze da bude bolji od ovih odbrambenih mehanzima i bakterije su zivi organizmi koji normalno zive sa nama na kozi i sluzokozi svi lako i cesto govorimo o streptokokama a one su rod baketrija koji ima znacajnu ulogu u izazivanju razlicitih bolesti kod ljudi dele se na vei broj grupa i tipova podela je napravljena na osnovu sposobnosti da izazovu bolest ova sposobnost je poznata i kao pojam virulencije cine je materije koje bakterija stvara a koje pod odreenim uslovima mogu da probiju odbrambene snage organizma prakticno samo dva tipa streptokoka su od znacaja kad se govori o bakterijskim infekcijama gornjih disajnih puteva to je beta hemoliticki streptokok grupe a i pneumokok uvek treba podseati da ovi tipovi bakterija normalno naseljavaju sluzokozu nosa i zdrela i da njihovo prisutvo u kulturi brisa nosa ili zdrela ne znaci samo po sebi bolest a jos manje da je neophodna primena antibiotika streptokoke jesu izazivaci velikog broja bolesti ali nisu i jedini uzrok obolevanja na to znacajno uticemo i sami svojim ponasanjem nekada jer se ne moze drugacije uroene i stecene sposobnosti da se odbranimo umor kolektivi skola obdaniste nekada jer zaboravljamo na primer pranje ruku a nekada i iz neznanja a to se uvek granici sa neodgovornosu recimo sluzokozu nosa i zdrela i kod zdravih ljudi naseljava veliki broj bakterija koje ne dozvoljavaju da se virulentni streptokok razmase a mi bez pregleda i saveta lekara uzmemo antibiotik i zbrisemo tu vaznu branu apoteke su mesto gde se prodaju lekovi a ne zdravlje podsetimo i da je sustina zdravlja u kopci sa prirodom nije prirodno da su nam sve komsije pa i bakterije i virusi neprijatelji bolest treba posmatrati kao proces tokom kojeg jacaju imunoloski odgovori a ne kao start za bespostednu bitku protiv virusa i bakterija dr dobrosavka paunovi roki pedijatar 7

[close]

p. 8

dr risti 365 dana uz vas pulmologija hronicna opstruktivna bolest plua suzeni disajni putevi i ogranicen protok vazduha karakterisu ovu podmuklu bolest osobe sa nedostatkom vazduha i ucestalim respiratornim infekcijama treba da potraze pomo lekara pusenje je jedan od glavnih krivaca porasta broja obolelih kao riba na suvom hronicna opstruktivna bolest plua je cesta bolest s pogubnim posledicama na kvalitet zivota pacijenata i njihovih porodica u svetu ova bolest godisnje usmrti milione ljudi vise od karcinoma plua i karcinoma dojke zajedno prema poslednjim predvianjima svetske zdravstvene organizacije trenutno u svetu od honicne opstruktivne bolesti plua hobp boluje 220 miliona ljudi predvia se da e do 2020 godine ova bolest postati trei najvei uzrok smrtnosti u svetu i peti vodei uzrok invaliditeta a time i glavni rastui javno ­ zdravstveni problem vise od polovine pacijenata sa klinicki prisutnom bolesu nisu svesni bolesti i njenog progresivnog toka kao i budueg uticaja hobp na njihovo emotivno i fizicko stanje u tome prednjace bolesnici blazih stadijuma kod 75 odsto hobp pacijenta bolest nije ni dijagnostikovana koji su simptomi bolesti u pocetnoj fazi a kako izgleda dalji tok bolesti na hobp bi trebalo da pomisli svaka osoba koja je izlozena faktorima rizika a pritom ima ponavljane respiratorne infekcije kaslje iskasljava ili ima oseaj nedostatka vazduha koji se pogorsava pri fizickom naporu tokom vremena problemi sa disanjem uglavnom postaju sve ozbiljniji i imaju sve vei uticaj na zivot bolesnika simptomi poput nedostatka daha kaslja i oseaja umora postaju sve izrazeniji i sve ih vise ogranicavaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti izrazen je ucinak na njihov san rad porodicu i drustveni zivot do tri cetvrtine hobp bolesnika ima problema sa svakodnevnim aktivnostima poput penjanja uz stepenice kunih poslova kupanja i oblacenja simptomi imaju i psiholoske poledice kao sto su bespomonost i depresija pojacanje simptoma ukazuje na pogorsanje jer 8

[close]

p. 9

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com dr risti primarno mesto u lecenju imaju inhalacioni bronhodiltatori i inhalacioni kortikosteroidi savremeni vid terapije su fiksne kombinacije dugodelujuih bronhodilatatora i inhalatornih kortrikosteroida na primer disc seretide symbicort turbohaler to je najbolji najkorisniji i najmanje stetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ unosi se mala doza brzo se otklanjaju simptomi i nema nezeljenih efekata treba naglasiti i da je pogresno misljenje da su pumpice stetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat rehabilitacija podrazumeva ublazavanje dispneje gusenja smanjenje anksioznosti i depresije smanjenje dinamske hiperinflacije i poboljsanje funkcije skeletnih misia u uznapredovalom stadijumu oboljenja kad je kiseonik u krvi znatno nizi bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kunim uslovima dot ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kunim uslovima tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji najmanje 16 sati u toku dana a manje su potrebe za bolnickim lecenjem se ubrzava pad plune funkcije pogorsava kvalitet zivota i poveava trosak lecenja onog trenutka kada pacijenti postanu svesni da iza ogranicenih dnevnih aktivnosti i svakodnevnog kaslja stoji bolest ona je najcese toliko uznapredovala da je ve polovina plunog kapaciteta nepovratno izgubljena hobp je bolest celog organizma jer osteuje ceo organizam prakticno nema organa koji ne strada jer se informacija o zapaljenju preliva i osteuje i druge organe to se odrazava na povean rizik od nastanka koronarne bolesti osteoporoze respiratornih infekcija depresije dijabetesa karcinoma plua kaheksije i anemije kod veoma teskih slucajeva hobp pada koncentracija kiseonika u krvi sto otvara prostor za nove komplikacije za svakih deset odsto pada plune funkcije smrtnost raste za 14 odsto a kardiovaskularni mortalitet za skoro 30 procenata ko najcese oboleva hronicna opstruktivna bolest plua je progresivna multisistemska bolest suzeni disajni putevi i ogranicen protok vazduha koji se uglavnom nepovratno pogorsava karakteristicni su za ovu podmuklu bolest najvazniji faktor rizika za nastanak hronicne opstruktivne bolesti plua je pusenje pasivno izlaganje duvanskom dimu udisanje prasine i hemikalija na radnom mestu gasovi iritansi isparenja i unutrasnje aerozagaenje od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje ogranicenje protoka vazduha je povezano sa upalnim odgovorom plua na stetne cestice i gasove · · · dim truje plua · · · vazdusne banje klimatska lecilista su idealna za sve obolele od hronicne opstruktivne bolesti plua umirujue dejstvo umereno kontinentalne klime visoka koncentracija kiseonika ozona i negativnih jona u vazduhu odsustvo aerozagaenja malo magle i vetrovitih dana uz povoljan atmosferski pritisak i umerene padavine prisustvo specificnih elemenata u vazduhu kao i oligomineralne vode koje se koriste za kupanja i inhalacije sigurno e delovati blagotvorno od vazdusnih banja preporucuju se soko banja zlatibor divcibare ili ivanjica od hronicne opstruktivne bolesti plua najcese obolevaju pusaci ili bivsi pusaci osobe koje zive u kuama sa mnogo gasova sagorevanje u peima za zagrevanje prostorija ili oni koji su radili na mestima gde je bilo puno prasine i dima veina bolesnika sa hobp ima preko 40 godina ali mogu oboleti i mlai ljudi to je bolest od koje svake godine oboleva sve vise ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio ekonomski problem pa je prestanak pusenja najbolji nacin za smanjenje ucestalosti tog oboljenja kao i izbegavanje aerozagaenih sredina zasto se oboleli cesto uopste ne javljaju lekaru da li ste se ikada pitali na sta moze ukazivati ucestali kasalj iskasljavanje i zamaranje pri fizickim aktivnostima iako je ova bolest cetvrti najvei svetski ubica i najbrze rastui uzrok smrti savremenog drustva o njoj se vrlo malo zna i uglavnom se kasno prepoznaje razlog tome je cinjenica da se simptomi sporo razvijaju i pacijenti prihvataju hronicni kasalj ili nedostatak daha kao uobicajeni proces starenja ili normalnu posledicu pusenja vise od polovine pacijenata sa klinicki prisutnom bolesu nisu svesni bolesti i njenog progresivnog toka kao i budueg uticaja hobp na njihovo emotivno i fizicko stanje kako se bolest dijagnostikuje i leci u pocetnoj fazi osobe sa nedostatkom vazduha i ucestalim respiratornim infekcijama treba da potraze pomo lekara i ispitaju plunu funkciju spirometrija je jednostavna i bezbolna metoda koja meri kolicinu vazduha koju pojedinac moze izdahnuti kao i vreme potrebno za izdah smernice za lecenje preporucuju da osobe s rizikom razvoja hobp treba jednom godisnje da urade spirometrijsko ispitivanje ova bolest je dozivotna ali se njen nepovoljni tok odgovarajuim lecenjem moze ublaziti i usporiti dobrom terapijom mogu se brzo i dugorocno ublaziti simptomi poboljsati zdravstveni status i kvalitet zivota pacijenta i podnosenje fizickog napora spreciti komplikacije i usporiti opadanje plune funkcije lecenje moze biti efikasno samo ukoliko se terpija primenjuje svakodnevno i prema preporukama lekara sta mozemo savetovati obolelima od hronicne opstruktivne bolesti plua kad se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti pacijenti dobijaju savet o daljem lecenju na prvom mestu je prestanak pusenja najvazniji i najbolji nacin da pomognete svojim pluima kao i izbegavanje mesta gde se pusi dima i mirisa koji smetaju vazno je i stalno provetravanje prostorija u stanu redovno uzimanje lekova i redovne vezbe disanja oboleli ne smeju da zaborave u toku epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima se preporucuje vakcinacija dr mimica jovanovi nenadi spec pulmologije 9 kad je bolest ve uznapredovala kako pomoi obolelom za lecenje hobp koriste se dozni aerosoli tzv pumpice pomou kojih se lek unosi udisanjem inhalacionim putem

[close]

p. 10

dr risti 365 dana uz vas oftalmologija kontaktna sociva obicno o vidu ne razmisljamo kao o nekom posebnom daru ali kad doe do poremeaja veina ljudi ucinila bi sve da vrati zdrav vid naocari ili sociva najcesa je dilema kad doe do poremeaja vida misteriozni pogled prakticne estetske i zdravstvene prednosti sociva mogu ih nositi i deca ve od osme godine pazljiva jutarnja i vecernja higijena sociva cuva oci u cemu su prednosti nosenja sociva u odnosu na naocare a u kojim slucajevima sociva ipak ne mogu da budu resenje kontaktna sociva daju bolju ostrinu vida omoguavaju bolji periferni vid sto je bitno kod pojedinih profesija omoguavaju da se u potpunosti koriguje dioptrija i ukoliko je razlika u dioptriji izmeu oba oka vea od 3dsph kontaktna sociva ne zamagljuju vid kad se menja sredina ili prelazi iz hladne u topliju prostoriju ne ostavljaju tragove na nosu usled otiska papucica estetski su bolji izbor od naocara kontaktna sociva se ne savetuju kod suvog oka kod niza oboljenja ociju kao sto su degeneracije infekcije i slicno takoe ako ne postoji motivacija za nosenje sociva ili ukoliko je osoba preosetljiva i ne moze da se navikne na nosenje sociva resenje su naocare · · · cisto socivo cuva oci kontaktna sociva najbolje je skidati svako vece pre toga treba temeljno oprati ruke i obrisati ih ubrusom koji ne ostavlja dlacice isprati i blago protrljati sociva na dlanu u trajanju od deset do dvadeset sekundi potom ih staviti u posudu u kojoj je sveza doza rastvora za odrzavanje sociva ujutru ih isprati ponovo rastvorom za odrzavanje sociva a po potrebi ako su oci osetljivije i fizioloskim rastvorom te staviti sociva u oci obicna voda nije higijenski tj mikrobioloski ispravna i strogo je zabranjeno ispirati sociva sa njom kao i razblazivati rastvor za odrzavanje sociva vodom zasto ne treba spavati sa socivima postoje odreene vrste kontaktnih sociva sa kojima je dozvoljeno spavanje ali se za veinu savetuje skidanje tokom noi upravo zbog lose ishrane roznjace tokom noi sto moze dovesti do komplikacija i buenja sa crvenim natecnim i bolnim ocima moze li sminka oko ociju da osteti sociva od kog uzrasta deca mogu da pocnu da nose sociva i da li postoji neko ogranicenje kod starije populacije sminka ne moze da osteti sociva ali komadi sminke u oku moze izazvati iritaciju i tegobe savetuje se prvo stavljanje kontaktnog sociva potom sminkanje kao i da se prvo skinu sociva pa skida sminka uvece u kojim slucajevima treba skinuti sociva smatra se da deca mogu poceti sa nosenjem kontaktnih sociva kad su psihofizicki sposobna za to sto moze da bude ve od osme godine kad mogu samostalno uz prethodnu edukaciju stavljati i skidati kontaktna sociva kad se radi o mlaoj deci a postoji medicinska preporuka za nosenje kontaktnih sociva to je mogue samo uz pomo roditelja kod starih ljudi ne postoji ogranicenje za korisenje kontaktnih sociva ukoliko je suzni film kvalitetan kontaktno socivo treba skinuti uvek kad postoji bilo kakva iritacija kao sto je crvenilo ociju krmeljanje iz oka grebanje u oku oseaj stranog tela u oku bol u tom slucaju stavite naocare i javite se oftalmologu zasto isti rastvor ne sme da se koristi dva puta koliko cesto treba menjati sociva rastvor za odrzavanje sociva posle duzeg stajanja i kontaminacije kontaktnim socivom nije higijenski ispravan i zato se nikako ne sme koristiti dva puta kontaktna sociva se menjaju u zavisnosti od toga da li su dnevna koliko cesto treba menjati kutijicu za sociva mesecna tromesecna setomesecna ili godisnja vazno je striktno kutijicu za sociva treba menjati jednom mesecno uz svaki rastse pridrzavati roka trajanja sociva jer sa istekom tog perioda kon vor za sociva se dobija i nova kutijica te se obicno tako i menja takno socivo gubi na kvalitetu i mogue su komplikacije kao sto dr ana milojevi spec oftalmologije je na primer infekcija koja se tokom nosenja pogorsava 10

[close]

p. 11

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com dr risti higijena resava zadah talnih dzepova parodontalni dzepovi dalje pogoduju nakupljanju naslaga bakterjskog plaka i kamenca koje prenose zapaljenje u dublje partije potpornog aparata ovaj zacarani krug na kraju dovodi do klaenja i ispadanja zuba koji mogu biti naizgled potpuno zdravi bez plombe ili karijesa parodontopatija ne moze da se izleci ali moze da se uspori rigoroznim higijenskim rezimom uz pravilnu tehniku pranja cetkicom neophodno je primeniti i pomona sredstva u odrzavanju higijene poput konca interdentalnih cetkica i masazera mikrotuseva ili antiplak rastvora za ispiranje usta vazni su i redovni kontrolni stomatoloski pregledi na sest meseci i uklanjanje kamenca po potrebi i u kraim intervalima stomatologija zacin za osmeh cigarete alkohol beli luk ali i nedekvatna oralna higijena uzrok neprijatnog zadaha ali zadah je ponekad i simptom nekih ozbiljnijih oboljenja zadah iz usta halitoza moze da bude veoma neprijatan problem uzrok je neretko neadekvatna oralna higijena ali ponekad je i simptom ozbiljnih zdravstvenih problema na zadah utice i vrsta namirnica u ishrani neumereno konzumiranje belog luka ribe kao i nezdrave navike poput pusenja i preteranog konzumiranja alkohola posto je najcese zadah u gotovo 90 odsto slucajeva uzrokovan neadekvatnom oralnom higijenom a ukoliko ga dobra oralna higijena ne moze eliminisati obratite se stomatologu uporan zadah ili neprijatan ukus u ustima cesto ukazuje na parodontopatiju oboljenje potpornog aparata zuba parodontopatija je progresivna bolest koja najpre zahvata desni sa tendencijom sirenja na zubni ligament parodoncijum i kost najcesi uzrok parodontopatije je losa oralna higijena nakupljanje bakterijskih naslaga u fizioloskom prostoru izmeu zuba i desni izaziva zapaljenje napredovanjem bolesti dolazi do produbljivanja tog prostora i stvaranja parodonosim parodontopatije uzrok zadaha mogu da budu kariozni i gangrenozni zubi pa njihovo saniranje dovodi i do eliminacije problema u nekim slucajevima halitoza moze nastati i kao komplikacija oralno hirurskih intervencija poput sinuzitisa izazvanog nezbrinutim otvaranjem sinusa prilikom vaenja gornjeg zuba ili infekcije rane posle vaenja zuba suvi alveolit jedan od cesih i banalnijih uzroka halitoze je i oralna kandidijaza bujanje u ustima normalno prisutne gljivice candide albicans usled poremeaja ravnoteze oralne flore ipak u nekim slucajevima oralna kandidijaza je indikator slabljenja imunog odgovora organizma pa bi svaki mogui takav slucaj trebalo pratiti sa posebnom paznjom ukoliko zadah opstaje i nakon postignutog adekvatnog rezima oralne higijene i saniranja oboljenja u ustima trebalo bi potraziti savet lekara brojna oboljenja i medicinska stanja mogu uzrokovati zadah infekcije disajnih puteva upala plua i bronhitis hronicni sinuzitis dijabetes problemi sa zelucem jetrom bubrezima dr ognjen savi stomatolog 11

[close]

p. 12

dr risti 365 dana uz vas psihologija sva lica ljubomore strah od gubitka ljubomoru izaziva strah nedostatak samopouzdanja a ponekad i zavist ljubomora ubija ljubav bes tuga agresija konflikti povlacenje unistavaju ljubomornu osobu ljubav je dar koji poklanjamo drugima dar koji primamo od drugih da bismo darivali nekoga ljubavlju potrebno je da najpre volimo sebe samo osoba koja voli sebe sa svim manama i vrlinama moze voleti drugu osobu koja takoe ima vrline i mane za ljubav je potrebno dvoje bilo da je rec o partnerskoj ili nekoj drugoj vrsti ljubavi ali cesto se susreemo sa paradoksalnom idejom zabludom koja opstaje decenijama pa i vekovima nema ljubavi bez ljubomore ipak nije tako ljubav nastaje razvija se i daje pozi12 tivne produkte ponasanje izgled komunikaciju rad dok ljubomora ima daleko vei broj negativnih posledica jedina zajednicka tacka jeste da je i za ljubav i za ljubomoru potrebno dvoje poljuljano samopouzdanje u osnovi ljubomore je strah svaki strah daje drugaciji oblik ljubomore intenzitet straha daje intenzitet ljubomore i cini je konstruktivnom ili destruktivnom strah moze proizvesti

[close]

p. 13

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com · · · dr risti u kandzama zavisti ljubomora se javlja i u dugim bliskim odnosima npr izmeu prijatelja kolega srodnika meutim u ovakvim meusobnim vezama javlja se zavist koja se greskom izjednacava sa ljubomorom u osnovi zavisti nije strah ali zavist moze da se nadogradi u ljubomoru zavist ima akcenat na postignuima i pozicijama druge strane ali se to ne tumaci ugrozavajuim za postojee sopstvene pozicije kad se uspeh druge osobe protumaci kao ugrozavajui za sopstvene pozicije javlja se strah od gubitka i samim tim ljubomora desava se da starija deca budu maksimalno angazovana oko bebe ali pokazuju smanjeno interesovanje za svoje ranije aktivnosti sto spada u suptilniju ljubomoru takoe se u ovakvim situacijama mogu pojaviti i manje prepoznatljivi znaci ljubomore tj psihosomatske tegobe koje u osnovi nastanka imaju ljubomoru nona mora cesto se govori i o ljubomori u partnerskoj vezi bracnoj vanbracnoj emotivnoj ali se ona najcese tumaci kao znak ljubavi iz ove zablude proistice i jos jedna zabluda ljubomora pojacava ljubav ova zabluda cesto je uzrocnik raznih igara kojima se pokusava izazvati ljubomora kod partnera u osnovi ove ljubomore je strah od napustanja i gubitka partnera ljubomorni partner peca sumnjive signale koje drugi partner upuuje drugim osobama ili druge osobe upuuju njemu i tumaci ih kao znak da ljubav lagano nestaje ovakav strah cesto prerasta u nonu moru i lako moze odvesti u patolosku ljubomoru strah od gubitka partnera bazira se na licnoj nesigurnosti u sopstvene kvalitete i mogunosti da se partner zadrzi ova nesigurnost vodi u potrebu da se stalno dobija potvrda ljubavi od partnera i njen izostank se tumaci kao nedostatak ljubavi stalno insistiranje na potvrdi ljubavi lagano udaljava partnere jer se reci istrose i gube smisao reci volim te se sve cese ponavljaju i postaju rutina partneri sve cese paznju poistoveuju sa obavezom stalna provera partnera moze biti direktna i indirektna poput cestih poziva telefonom sms poruka proveravanja sms poruka i mejlova pokazivanje nepoverenja u partnera izaziva ljutnju osumnjicenog konflikte i najcese ono cega se ljubomorni partner i plasi ­ gubitak partnera najmanje se govori o ljubomori roditelja prema detetu ovo je ljubomora koja se najsuptilnije ispoljava i retko se tumaci kao ljubomora jer se takvo reagovanje ne ocekuje od roditelja ovaj oblik ljubomore nastaje kad se jedan od roditelja u potpunosti posveti detetu najcese novoroencetu partner bavljenje detetom dozivljava kao zapostavljanje a dete kao uzrok takve novonastale situacije roditelj koji se osea zapostavljenim i uplasenim za gubitak ljubavi partnera ne prihvata sopstvenu ljubomoru sto moze dovesti do oseaja krivice podela aktivnosti i obaveza smanjie i eliminisati ovakvu ljubomoru kao da se nikada i nije pojavila sto se najcese i desava ova ljubomora najcese prolazi neopazeno ili se preliva u konflikt sa partnerom milica petrovi dipl psiholog 13 opsesije i patolosku ljubomoru zdrava konstruktivna ljubomora bi bila posledica brige ali ne i straha koliko je mogue da jedna osoba ostane samo u stanju brige i da ta briga ne dostigne nivo straha toliko je mogue i da ljubomora bude konstuktivna i pozeljna a da ne postane destruktivna i patoloska strah je posledica procene stepena frustiracije neke situacije sama procena je posledica stepena samopouzdanja i samoprihvatanja kao i procene sopstvenih mogunosti da se prihvate izmenjene zivotne okolnosti ljubomora se javlja nezavisno od pola uzrasta kulture obrazovanja otuda postoje razlike u ispoljavanju ljubomore zene lakse pokazuju ljubomoru nego muskarci sklonije su da odreaguju u momentu pojave sumnjivih signala i da to otvoreno iskazu deca u mlaem uzrastu otvorenije pokazuju ljubomoru nego starija deca i odrasli najcesi znaci ljubomore su bes tuga agresija povlacenje konflikti ali i preterani i neadekvatni znaci paznje koji mogu ii i do stavljanja druge osobe i njenih potrebe ispred samog sebe ljubomorna osoba dozivljava niz promena koje su manje ili vise vidljive ostavlja utisak zabrinute osobe koja je cesto lose volje ili uznemirena ulogom detektiva postaje razdrazljiva u socijalnoj komunikaciji manje tolerantna prema partneru ali i ljudima iz svog okruzenja zapostavlja ranija interesovanja i smanjuje kvalitet svog zivota najotvorenije se govori o ljubomori starijeg deteta prema novoroenom detetu koja se tumaci decijim strahom da e novoroence zauzeti centralno mesto u porodici koje je do tada pripadalo starijem detetu ovakva ljubomora moze biti konstruktivna ali i destruktivna konstruktivna je posto na taj nacin uci roditelje roditeljstvu i deljenju paznje na vise clanova porodice u takvoj situaciji dete prihvata roditeljska obrazlozenja ako su ona potkrepljena i postupcima preporucje se da se i starije dete pripremi u toku majcine trudnoe na dolazak novog clana porodice kad novi can porodice stigne pozeljno je starije dete ukljuciti u brigu o novoroencetu.tako se produzava vreme koje roditelji mogu da posvete starijem detetu jer je novoroencetu stalna briga roditelja neophodna i ono ostavlja malo prostora za starije dete ljubomora moze u ovakvim situacijama biti i destruktivna kada na novog clana porodice nisu dovoljno pripremljeni ni roditelji jer bivaju nervozniji i napetiji zbog niza novih obaveza koje treba pridodati ve postojeim te gube strpljenje u komunikaciji sa strarijim detetom ili ga prepustaju brizi drugih ljudi to potkrepljuje ve postojei strah od istiskanja iz roditeljske paznje i gubitka ljubavi pa se mogu pojaviti i otvoreni agresivni znaci ljubomore cesto se starije dete ponasa regresivno trazi pelenu flasicu cuclu ali i to su znaci ljubomore a ne regresije.

[close]

p. 14

dr risti 365 dana uz vas jak med sestra tijana dron kolom sa suprugom ni a za korporativne snezana isailovi sluzb dimirom klijente sa suprugom vla med sestra ana sari sa suprugom dejanom med sestra mirjana pajovi sa suprugom vladom 14

[close]

p. 15

tel 011/2693-287 2697-808 mob 063/205-764 www.dr-ristic.com dr risti dr biljana luci sa suprugom nenadom administrativna sluzbenica dragana stojci sa suprugom igorom dr branislava radojevi sa suprugom ivanom 15

[close]

Comments

no comments yet