p. 1

republika e kosovËs ­ republika kosovo ­ republic of kosovo kuvendi komunal dragash ­ skupstina opstine dragas ­ municipality of dragash drejtorit për siguri dhe shërbimet publike ­ direktorijat za bezbednost i javne usluge directorate for security and public services plan upravljanje otpadom za selo radesa opsti podaci o selu radesa selo radesa se nalazi 4,50km od dragasa sastoji se iz 3 dela tj 3 mahala i to -donja radesa -gornja radesa i -peterce selo radesa ima priblizno oko 400 kuca tacan broj znace se posle popisa stanovnistva putna infrastuktura je dobra glavni put do sela je asvaltiran i u dobrom je stanju a sve ulice su pokockane selo ima novu osnovnu skolu koja je sagradjena pre nekoliko godina selo ima dobro vodosnabdevanje kroz selo protice i radeska reka,takodje ima sistem kanalizacija i povezano je na kanalizacionu mrezu koja nazalost zavrsava u reku selo ima i jednu ambulantu selo radesa nije ukljuceno u program komunalne usluge kao sto su ciscenje i odnosenje smeca sav otpad iz domacinstva zavrsi u reci ili na divljoj deponiji izmedju gornje i donje radese ugrozavajuci pritom biljni i zivotinjski svet kao i zagadjenja reke prosecno jedan stanovnik na dan napravi odpad od 1kg dok u letnjem period kada je broj stanovnika visestruko veci dolazi do znatno veceg otpada koji u mnogome utice na kvalitet vazduha i zivota u selu prema tome od sustinske je vaznosti da se selo radesa ukljuci u komunalni program uklanjanja otpada zatvaranjem divlje deponije i ciscenjem reke kako bi se selu vratilo pravi sjaj planinskog ekoloski cistog mesta na samom pocetku cu prvo reci sta je otpad i sta treba da znamo oko tog problema uspeh svakog posla je najpre dobra vizija ustrajnost u svom poslu i budjenje svesti kod lokalnog stanovnistva da bi smo svi zajedno ocuvali nasu okolinu ekoloski cistu za sva ziva bica biljke i zivotinje i da bi smo naravno imali koristi od toga cista okolina bolji kvalitet zivota 1

[close]

p. 2

sta je otpad mozemo ga definirati kao nusproizvod rada ili zivljenja a moze biti kruti cvrsti tekuci i plinovit koncepcije odlaganja otpada 2

[close]

p. 3

otpad prema mestu nastanka i nacinu odlaganja najcesce se razlikuju komunalni ili gradski industrijski ili tehnoloski te bolnicki ili patogeni otpad prema uticaju na okolinu razlikujemo inertni i opasni otpad ­ toksicni ­ upaljivi ­ korozivni ­ eksplozivni ­ radioaktivni otpad moze biti korisni otpad iz kojega dobivamo sekundarne sirovine stvari koje mozemo reciklirati ponovno upotrebiti metali plastika staklo papir ­ organske ostatke mozemo humificirati reciklirati u gnojivo ­ gorivu stvar mozemo spaljivati suprotan korisnom je nekorisni otpad njega cine otpaci koji se ne koriste cesto je to sav otpad odlagalista otpada lokacija na kojoj se sakuplja zbrinjava otpad je odlagaliste otpada smetliste deponija na komunalnim odlagalistima sakuplja se cvrsti otpad koji ukljucuje otpad iz domacinstava iz trgovina i kancelarija pa ima mnogo papira ostataka hrane ukljucuje vrtni otpad plastiku staklo metale ulicno smece ono sto je pometeno te taloge septickih jama deo industrijskog pa i bolnickog otpada takodze zavrsava na takvim komunalnim opstinskim gradskim odlagalistima stoga je i taj otpad opasan 3

[close]

p. 4

upravljanje otpadom u komunalnom otpadu ima do 45 korisnog otpada pozitivno je ako se skuplja papir staklo kovi i dr kod upravljana otpadom treba imati na umu da je i industriju potrebno prilagoditi sirovinama koje se sakupljaju u sastavu primerice industriju papira treba promeniti tako da moze upotrebljavati stari papir indikativan je slucaj usa i nemacke gde se sakuplja papir i izvozi jer ga industrija ne moze upotrebljavati ·holandjani imaju industriju koja upotrebljava 69 recikliranog materijala za proizvodnju papira i kartona gvozdje se lagano izvlaci u svim koracima prerade otpada eksperimentira se s odvojenim sakupljanjem hemikalija boje otapala baterijski ulosci plastike metala kako bi se dobio povoljniji sastav otpada za spaljivanje koji mora dati plinove u okviru odredjenih standarda preporuceni sastav upravljanja otpadom izbegavanje stvaranja otpada i/ili smanjivanje stvaranja otpada ponovna upotreba smanjivanje ambalaze edukacija tarifna politika odvojeno sakupljanje i recikliranje materijala obrada otpada mehanicka bioloska fizikalnohemijska i eventualno koristenje energije spaljivanje koristenje bioplina piroliza od 2003 ­ baliranje otpada sigurno odlaganje uredjeno odlagaliste komunalnog otpada kako bi trebalo izgledati sigurno odlaganje komunalnog otpada sanitarna deponija koja je razlika prema obivnom divljem smetlistu sanitarno odlagaliste komunalnog otpada lokacija ­ nit predaleko ni preblizu grada dostupno prevozu mogucnost koristenja nakon zatvaranja odlagalista /park rekreacijska zona ­ dovoljno tla za dnevno prekrivanje dovoljno velika lokacija za prihvat otpada u predvidjenom roku ­ eventualno prostor za fabriku za preradu otpada razvrstavanje topografske hidroloske i geoloske karakteristike povoljne za minimiziranje uticaja odlagalista na okolinu topografija manji nagib terena erozija povoljne su visoravni blage padine eventualno doline o tome ce zavisiti i dubina do podzemne vode geologija litologija sto nepropusnije stene prema mogucnosti u vodonepropusnim terenu gline skriljci 4

[close]

p. 5

hidrologija nivo podzemne vode sto niza i sto manjih oscilacija ne vodopoplavno podrucje vazno da se pv nekoriste za vodosnabdevanje potreba izrade pijezometara u okolini odlagalista min 6 m dublje od dna odlagalista radi pracenja promena nivoa pv cilj lokalnog plana plan treba da obezbedi provodjenje glavnih ciljeva nacionalne politike upravljanja otpadom opsti cilj plana je da se smanji negativan uticaj otpada na zdravlje ljudi i kvalitet stanja zivotne sredine poboljsa efikasnost koriscenja resursa i saniraju negativni efekti upravljanja otpadom u prethodnom periodu ostvarenjem ovog cilja poslovi upravljanja otpadom organizovace se na nacin koji je u skladu sa evropskim standardima i direktivama osnovni zadatak plana u razdoblju od 2011 ­ 2015 godine je provodjenje glavnih strateskih odrednica upravljanja otpadom na teritoriji sela radesa i to uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom koji se zasniva na povecanju kolicine otpada koji se sakuplja smanjenju kolicine otpada koji se odlaze sanacija crnih tacaka odnosno lokacija visoko opterecenih otpadom -razvoj i uspostavljanje medjuopstinskih regionalnih sanitarnih deponija s obradom otpada pre konacnog zbrinjavanja ili odlaganja osnovni principi upravljanja otpadom osnovni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom su odrzivi razvoj ­ postovanjem ovog principa stvaraju se pretpostavke za odrzivo upravljanje otpadom sto znaci efikasnije koriscenje resursa i smanjenje kolicina proizvedenog otpada a kada je vec proizveden postupanje sa njim na nacin koji ce doprineti opstim ciljevima odrzivog razvoja princip blizine ­ otpad treba tretirati ili odloziti sto je moguce blize mestu njegovog nastanka princip ima za cilj da se izbegnu nezeljeni uticaji transporta otpada na zivotnu sredinu ovaj princip medjutim zavisi od lokalnih uslova i mora se uspostaviti ravnoteza ovog principa i ekonomicnosti sto najcesce podrazumeva regionalno organizovanje poslova upravljanja otpadom princip predostroznosti odnosno prevencije ­ znaci da ukoliko postoji mogucnost ozbiljne ili nepovratne stete nedostatak pune naucne pouzdanosti ne moze biti razlog za nepreduzimanje mera za sprecavanje degradacije zivotne sredine princip zaganivac placa ­ predstavlja opredeljenje da zaganivac mora da snosi pune troskove za posledice svog delovanja troskovi proizvodnje tretmana i odlaganja otpada moraju biti sadrzani u ceni usluge princip postovanja hijerarhije ­ upucuje na obavezu postovanja redosleda prioriteta u upravljanju otpadom prevencija stvaranja otpada ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu 5

[close]

p. 6

namenu reciklaza ­ koriscenje otpada kao sirovine iskoriscenje otpada kroz kompostiranje proizvodnju energije i sl deponovanje ili spaljivanje otpada koji se nije mogao na drugi nacin obraditi kratkorocni ciljevi kratkorocni ciljevi usmereni su na finansiranje sanacije postojece deponije komunalnog otpada da bi se bes problema nase mesto ukljucilo u dalji tok i stvaranje uslova za izradu projekta i pripremu za izgradnju sanitarno kontrolisane deponije odnosno prilagodjavanje svih opstih uslova za primenu zakona o upravljanju otpadom opstim ciljevima nuzno je postici poboljsanje stanja zivotne sredine po pitanju prikupljanja i deponovanja otpada u selu radesa indikatori za postizanje krajnjeg cilja projekta 1 postojece stanje odlaganja komunalnog otpada u opstini dragas nezadovoljava 2 potreba sanacije kljucne infrastrukture zastite okoline u skladu sa primarnim i sekundarnim propisima sanacija smetlista 3 zamena starih nacina i postupaka raspolaganja komunalnim otpadom i efikasna primena propisa o zastiti zivotne sredine uvodjenje reciklaze selektivnog odlaganja otpada svrha projekta ukljucivanje sela radesa na deponije u opstini dragas jeste dugorocno resavanje pitanja odlaganja otpada zato je pocetak resavanja ovog pitanja kroz idejni projekat odlaganja smeca iz sela radesa na komunalnu deponiju opstine dragas fokusiran na iznalazenje resenja u sto kracem roku a u cilju zastite okoline i zastite osnovne privredne grane turisticke privrede na nivou opstine pa i republike projektom se resava -poboljsanje postojece degradirane infrastrukture -hitno preduzimanje mera po pitanju resavanja dosadasnjeg nacina odlaganja otpada sastav otpada u selu radesa je priblizno prikazan u procentima papir i karton 25 staklo 10 metal 5 plastika 15 tekstil 5 organski otpad 25 ostalo 15 intezitet odvoza i sakupljanja otpada treba da varira u zavisnosti od vremenskog perioda i treba da se krece u rasponu od 1 nedeljno u zimskim mesecima do 3 puta nedeljno u letnjim mesecima 6

[close]

p. 7

delatnost odrzavanja cistoce odnosno upravljanja i raspolaganja cvrstim komunalnim otpadom koji nastaje u okviru seoske infrastrukture kod domacinstava i pitanje njegovog resavanja odnosno resavanje delatnosti cistoce jedan je od kljucnih problema ocuvanja prirodne i zivotne sredine u selu radesa otpad treba da se sakuplja u kontenjere od 1.1 m3 i 5 m3 i da se odvozi na deponuje specijalnim kamionima broj kontenjera treba da odredi samo preduzece zavisno od toga gde je najveca koncentracija naseljenosti i gde moze kamion da pridje bez ikakvih problema kratkorocna potreba odlaganja komunalnog otpada za period od 5 godina treba da se bazira na prestojecem popisu stanovnistva koji cese odrzati u aprilu tekuce godine od projektovanih kolicina za prvih pet godina predvidja se umanjenje ukupnih kolicina otpada do 25 za narednih 10 godina do 40 odnosno za 20 godina do 62 dugorocni ciljevi dugorocna predvidjanja bazirana su na period od 2011 ­ 2020 godine i potrebno ih je u ovom planu istaci obzirom da ista determinisu potrebe izgradnje vitalnih infrastrukturnih objekata kao osnove za regulisanje daljnjih aktivnosti na uprvljanju otpadom a koje treba regulisati u periodu 2011-2015.g prosirenje oblasti obuhvacene komunalnim uslugama na 100 u urbanim i na 75 u ruralnim sredinama predvidjene kolicine otpada ukazuju na mogucnost i potrebe deponija za period koriscenja od 20 godina 2011 ­ 2031 nema nikakvih procena za opasni i medicinski otpad strategijom opstine ukazuje se na potrebu da se u narednih 5 godina organizuje sistem za upravljanje otpadom koji mora biti organizovan na nacin da bude lako primenljiv sa visokim stepenom bezbednosti za zivotnu sredinu za razvoj novih objekata za upravljanje otpadom i usluga bice potrebno minimum 5 -10 godina potrebno je izgraditi integrisano upravljanje u kome se isticu sledeci procesi prevencija otpada smanjenje otpada prikupljanje tretman i transport otpada odlaganje otpada definisanje stanja opasnog i industrijskog otpada institucionalni i zakonski koncept upravljanja usluge upravljanja komunalnim otpadom u selu radesa moraju biti dostupne svim gradjanima u skladu sa ekoloskim tehnicko-ekonomskim i higijenskim zahtevima i iste trebaju biti pogodne i dostupne za korisnike 7

[close]

p. 8

iako je zadnjih par godina zapazen trend rasta udela papira i kartona plastike metalnih limenki u sastavu komunalnog otpada na racun organskog otpada tekstila i ostalih vrsta otpada tokom narednih 5 godina sastav komunalnog otpada na nivou radese nece se znatnije promeniti organski otpad ce i dalje predstavljati glavnu frakciju sa oko 25 slede ostale frakcije sa oko 23 dok papir i karton oko 20 plastika 13 staklo 9 i tekstil i metal po 5 institucionalne promene institucionalni okvir cini struktura organizacija i kapacitet odgovornih organa i sluzbi u opstini dragas sa osnovnim zadacima planiranja kao uslova za razvoj sistema upravljanja otpadom i efikasnog sprovodjenja zakona iz oblasti upravljanja otpadom te uskladjivanja svih normativnih propisa opstine prema istom institucionalne promene kao kljucni korak u opstini dragas cini plan mera na uskladjivanju i usaglasavanju opstinskih propisa se setom zakona iz oblasti zastite zivotne sredine i zakonskim propisima iz oblasti upravljanja otpadom plan sakupljanja otpada 2011-2014 planom sakupljanja definisu se dva vremenska perioda dinamike sakupljanja otpada i to peiod otkobar ­ jun i period jun ­ septembar navedeni periodi iskljucivo su odredjeni kao periodi povecanja-smanjenja ukupnog stanovnistva aktivnosti vezane za plan sakupljanja i upravljanje otpadom potrebno je doneti najkasnije do ii kvartala 2012.g kako bi se planirana dinamika sakupljanja otpada regulisala i kroz promenu tehnickih i organizacionih mera u sklopu ove problematike potrebno je definisanje prostora za postavljanje novih kolicina specijalnih kontenjera nabavka specijalnih kontenjera -izbor lokacije za opstinsku sanitarnu deponiju -izbor lokacija za pretovarne transfer stanice -nabavka specijalnih vozila za prikupljanje i transport otpada -nabavka opreme za sanaciju odlagalista -definisanje prostora za privremeno odlaganje pojedinih vrsta otpada oprema planirana/potrebna za sakupljanje na osnovu sistema upravljanja otpadom i prognoze o kolicini otpada u planskom periodu treba da se obezbedi sledeca oprema za sakupljanje otpada specijalizovana vozila za odvoz otpada sa presom 2 kontejneri 1,1 m3 kontejneri 5 m3 vozila sa sistemom za podizanje 1 15 5 u skladu sa potrebama kvaliteta sakupljanja otpada i u skladu sa osnovnim principima politike upravljanja komunalnim otpadom komunalni neopasan otpad morace se razdvajati od 8

[close]

p. 9

ostalih vrsta otpada kao sto je industrijski i medicinski otpad kao i opasni otpad iz domacinstava pored frekvencije sakupljanja i odnosenja-odvoza otpada koji se prvenstveno bazira na prostornoj komponenti kao i kolicinama otpada obezbedice se plan kretanja vozila kako bi se postiglo optimalno sakupljanje otpada uz kontrolisane troskove u cilju uspostavljanja sistema sakupljanja otpada iz domacinstava unarednih pet godina obezbedice se potrebna kolicina i vrsta kontejnera za razmestaj u selu u skladu sa potrebama plana prevencija nastajanja i smanjenja otpada prevencija nastajanja otpada kao i druge mere za smanjivanje nastajanja otpada svakako je najpovoljnija metoda za resavanje problema otpada te se mere sprovode u toku procesa ili na mestu nastajanja otpada a ukljucuju prevenciju nastajanju otpada modifikacijom proizvodnog procesa ili nacina koriscenja proizvoda redukciju na samom izvoru kao i ponovnu upotrebu proizvoda postupci recikliranja odnosno ponovne prerade takodje su vrlo korisni s aspekta zastite zivotne sredine a odnose se uglavnom na odvojeno prikupljeni otpad koji se moze iskoristiti kao sekundarna sirovina preventivno smanjivanje nastajanja otpada moze se postici sledecim aktivnostima -regulatornim delovanjem na privredne subjekte sa ciljem primena mera za smanjivanje nastajanja otpada -provodjenjem sistemske edukacije po horizontalnoj i vertikalnoj liniji drustva -promotivnim akcijama sa ciljem edukacije i uticaja na promenu ponasanja tzv potrosackog mentaliteta primer mera za sprecavanje nastajanja otpada vrsi se uvodjenjem cistijih tehnologija i uvodjenje bezotpadnih tehnologija cistija tehnologija i proizvodnja odnosno uvodjenje bezotpadnih tehnologija mozemo opisati kao celovitu i sveukupnu strategiju koja se primjenjuje na proizvodne procese proizvode i usluge radi smanjivanja uticaja na zivotnu sredinu navedene tehnologije zasnivaju se na smanjivanju otpada na mestu nastanka smanjivanju utroska energenata i sirovina snizenju troskova proizvodnje snizenju troskova obrade otpada smanjivanju opasnosti od zagadjenja zivotne sredine poboljsanju uslova rada kako troskovi tradicionalnih metoda odlaganja otpada budu rasli komercijalni aspekti mera za sprecavanje nastajanja otpada takodje ce rasti a sustinski je da svaka komercijalna korist 9

[close]

p. 10

smanjenja otpada bude iskoriscena kod proizvodjaca otpada domacinstva u cilju smanjenja sopstvenih troskova u upravljanju otpadom osnova primene cistijih tehnologija u proizvodnim procesima ukljucuje racionalniju upotrebu sirovina zamenu opasnih sirovina sa ekoloski prihvatljivima i smanjenje kolicina i toksicnosti emisija i otpadaka u vodu vazduh i zemljiste planom upravljanja otpadom proizvodjaci otpada usmeravaju se na sledece gradjani odnosno potrosaci zahtevaju sve vise proizvode sa ekoloskim standardom proizvodnje zakonodavstvo iz oblasti zastite covekove okoline postaje sve strozije cime su i uslovi za tkz prljave tehnologije sve tezi a kazne sve vece preduzeca koja nameravaju poslovati na trzistu eu isto nece moci izvrsavati radi postojecih standarda i direktiva ako ih ne ispunjavaju finansisjke institucije sve vise kao kriterijum imaju i odredjene finansiranja projekata koji ne vrse negativan uticaj na zivotnu sredinu proizvodi sa ekoloskim standardima mogu ostvariti trzisnu prednost planom upravljanja otpadom predvidjeno je kao jedan od osnovnih ciljeva sprecavanje nastajanja komunalnog otpada na izvoru kroz obrazovanje i razvijanje javne svesti i obezbendjivanje alternative za podsticanje domacinstava i privrede finansijska analiza sredstva za realizaciju plana obezbedice se iz kredita medjunarodnih finansijskih institucija svetska banka evropska banka za obnovu i razvoj evropska investiciona banka itd -budjeta jedinica lokalne samouprave i sredstava komunalnih preduzeca u vlasnistvu jedinica lokalne samouprave -budjeta republike kosova -fondova evropske unije -institucije koja ce biti formirana u procesu pristupanja eu ekofond ekorevolving fond ili slicna institucija -privatna ulaganja javno-privatno partnerstvo koncesije i dr sredstva budjeta republike kosova koristice se u manjoj meri za izradu projektne dokumentacije a primarno ce se koristiti za podsticanje razvoja sistema pripremu programa i projekata sanacije posebno «crnih tacaka» sredstvima budjeta opstine dragas kreditima i donacijama medjunarodnih organizacja i finansijskih institucija treba da se obezbedi zemljiste za lokacije deponija reciklaznih centara pretovarnih stanica reciklaznih dvorista kao i potrebna infrastruktura koriscenje kredita banaka predvidja se na nivou lokalne samouprave za uspostavljanje sistema prikupljanja i gradnju sistema odlaganja otpada 10

[close]

p. 11

planom se predvidja da se u obracun troskova ukljuce svi troskovi koji su potrebni za zbrinjavanje otpada kapitalni troskovi i operativni troskovi sto ukljucuje sve faze od prikupljanja prevencije edukacije transporta predobrade obrade konacnog odlaganja i troskove nakon zatvaranja deponija u obracun se ukljucuju i prihodi od prodaje sekundarnih sirovina i energije dobijene obradom otpada ovako obracunati prihodi i troskovi su osnova za izracunavanje cene zbrinjavanja po toni prikupljenog otpada cene ce se formirati po principu potpunog pokrivanja troskova koja pored operativnih troskova obuhvata i trosove vracanja kredita amortizacije odrzavanje deponija nakon zatvaranja i dr studija izvodljivosti treba da utvrdi ocekivanu cenu zbrinjavanja otpada za svaku jedinicu lokalne samouprave koja ce omogucavati samoodrzivi rad sistema upravljanja otpadom cene treba da budu podlozne proveri kako ne bi doslo do gubitka ili prevelikog profita zakonodavstvo eu jedna od kljucnih aktivnosti u procesu pridruzivanja neke zemlje evropskoj uniji eu pa tako i republike kosovo je usaglasavanje nacionalnog zakonodavstava sa zakonodavnim okvirom eu u svim sektorima opredeljenja ugradjena u zakon o upravljanju otpadom su preduslov da se oblast upravljanja otpadom regulise u skladu sa direktivama i standardima koji vaze u zemljama clanicama eu ostvarivanje ovog cilja zahteva izmene u ponasanju svih subjekata i nosilaca odgovornosti za upravljanje otpadom postoje tri kljucna evropska nacela prevencija nastajanja otpada reciklaza i ponovna upotreba poboljsanje konacnog zbrinjavanja i nadzora razvijanje javne svesti na kraju bih istako najvazniju stvar i uspeh u sprovodjenju ovakvog plana treba da bude nacionalna strategija republike kosova u upravljanju otpadom da jasno navodi da postoje potrebe za razvijanjem svesti svih proizvodjaca otpada opstina dragas treba da preduzme planiranje i sprovodjenje kampanja za razvoj svesti o savremenim postupcima i aktivnostima o upravljanju komunalnim otpadom svaka kampanja bice fokusirana na posebno pitanje upravljanja specificnom vrstom otpada ustanovljenje politike o podizanju javne svesti radi ukljucenja problema zivotne sredine i politike upravljanja otpadom obaveza je ne samo nadleznih ministarstava nego i lokalne sammouprave na svim nivoima.ova politika zahteva da sve kampanje koje se bave otpadom ukljuce u svoje programe i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom sustinski je vazno pokazati javnosti uticaj pogresnog upravljanja otpadom i predloziti resenja koja ce biti razmotrena uz ucesce javnosti 11

[close]

p. 12

zastita zivotne sredine kljucni je faktor razvoja zajednice kako sami gradjani i privredna drustva svojim ponasanjem u najvecoj meri uticu na devastaciju elemenata zivotne sredine njihovo ekolosko opismenjavanje i ukljucivanje u aktivnosti o njenoj zastiti predstavljaju bitan elemanat razvoja opstine dragas ekolosko opismenjavanje podrazumeva stvaranje partnerskog odnosa u cilju resavanja zajednickih problema svih bitnih cinioca drustvene zajednice ono se ogleda pre svaga u saradnji svih interesnih grupa koje se bave ovom problematikom opstinskih sluzbi sluzbi javnih preduzeca lokalnih ekoloskih nvo ali i same privrede odnosno turistickih i proizvodnih preduzeca lokalne zajednice kao i obrazovnih ustanova i sredstava javnog informisanja saradnja opstinskih organa i nvo podrazumevala bi formiranje timova koji bi se sastojali od komunalnih policajaca kao predstavnika opstinskih organa i ekoloskih redara predstavnika lokalnih ekoloskih nvo ovi timovi imali bi zadatak da uocavaju i reaguju na sve nastale ekoloske akcidente uz ovlascenja za izricanje kaznenih mera novcanih kazni za potencijalne prestupnike kaznena politika definisala bi se posebnim opstinskim aktom i imala bi vaspitni karakter u smislu disciplinovanja samih gradjana ali i privrednih preduzeca saradnja izmedju samih javnih preduzeca podrazumeva zajednicki rad i razmenu znanja i iskustva sluzbi odnosno predstavnika tih preduzeca koji se bave zastitom zivotne sredine sluzbe odnosno predstavnici javnih preduzeca bi takodje u saradnji sa privrednim organizacijama odrzali setove predavanja u okviru tih organizacija o problematici iz oblasti ekologije sva javno preduzece organizovala bi predavanja iz okvira svoje delatnosti i na taj nacin upoznali bi zaposlene-gradjane sa tekucim problemima predavanja bi takodje trebalo odrzati i u sopstvenim preduzecima razvoj zajednice i ocuvanje prirodnih resursa u direktnoj su srazmeri s obzirom da opstina svoj progres bazira na turizmu kako su prirodni resursi kljucni factor razvoja ove delatnosti podizanje ekoloske svesti gradjana je jedna od najznacajnijih aktivnosti cije sprovodjenje direktno utice na dobrobit svih clanova opstine u dragasu 10.03.2011 redzep ibraimi referent za veze 12

[close]