ТИБИ_2

 

Embed or link this publication

Description

часопис Медицинске школе из Зајечара

Popular Pages


p. 1

^ASOPIS MEDICINSKE [KOLE U ZAJE^ARU BROJ 11 TIBI ЗА КРЕАТИВНО ТРОШЕЊЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ПОСТОЈАЊА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ 2018. ЈЕ ГОДИНА ВАЖНИХ ЈУБИЛЕЈА

[close]

p. 2

УРЕДНИШТВО: 4Александра Јовановић, наставник српског језика и књижевности 4Ленче Радосављевић, наставник латинског језика 4Милена Алексић наставник српског језика и књижевности 4Данијела Бранковић директор школе ЛЕКТУРА Александра Јовановић Милена Алексић КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА Ленче Радосављевић ФОТОГРАФИЈА Милица Цанић М41 Анђела Матић АУТОРИ ТЕКСТОВА наставници и ученици наше школе ИМЕ ЧАСОПИСА Иван Валовић наставник ликовне културе RE^ UREDNIKA DE ANNO IUBILEI! Поштовани читаоче, ево другог броја школског листа Медицинске школе у Зајечару. Пре свега, хвала на лепим критикама које су нам дале подстицај да креирамо нове странице. Овога пута највећу пажњу посвећујемо ономе што нас такође подстиче и чини поносним - јубилеју наше школе. Садржај другог броја у знаку је школских успеха, најновијих школских активности, али и сећања на неке прошле тренутке, као и на наставнике, стручне сараднике и ученике који су их учинили вредним памћења. Седамдесет година постојања - колико ли је то генерација стасало у нашој школи? А колико наставника у њој провело део или читав радни век? Не би тек тако могло да се преброји! Сигурно је да су сви они заслужни за то да Медицинска школа понесе епитете савремене и квалитетне васпитнообразовне институције, као што томе доприносе и они који су данас део школског живота. И зато, честитамо јубилеј и овим путем! Обележићемо у овом броју још неке важне годишњице: 200 година од објављивања Српског рјечника, 100 година од завршетка Великог рата, 70 година од оснивања Светске здравствене организације, 60 година од смрти Милутина Миланковића. Добра је прилика и да поменемо још један леп јубилеј у част Захарију Орфелину, човеку који је први увидео заначај ширења комуникације путем часописа код нас. У 2018, години у којој смо покренули наш школски лист, обележава се 250 година од настанка првог српског часописа Славеносербског магазина. Овај јубилеј честитамо свим љубитељима часописа! Ленче Радосављевић Александра Јовановић PROSLAVA U TOKU!

[close]

p. 3

RE^ DIREKTORA Тиби: На месту сте директора Медицинске школе у Зајечару од 2014. године. Како видите школу, постигнућа наставника и ученика у последњих пет година? Шта похвалити, а на чему још треба радити? - Што се тиче постигнућа ученика и наставника, нарочито бих истакла постигнућа наставника српског језика и књижевности и ученика који су врло активни на такмичењима и из језика и из књижевности.Такође, врло су активни наставници биологије и хемије. Очекујем да из стручних предмета ученици и наставници појачају ангажовања да би се остварили још бољи резултати. Сматрам да, уз бољу мотивацију и ученика и наставника, можемо да постигнемо и боље резултате на стручним такмичењима. Посебно бих истакла активност ученика у вршњачкој едукацији. Наши ученици учествују у едукацији ученика Техничке школе, затим ученика основних школа, али и својих вршњака. Теме су увек различите, говори се о болестима зависности, о превенцији, о дигиталном насиљу… Похвалила бих сарадњу ученика са Облутком и хуманитарне акције које наши ученици иницирају и у којима учествују. Очекујем већу иницијативу од ученика када је у питању брига о школском простору, нарочито о уређивању учионица, школског дворишта и већу иницијативу и помоћ наставницима у изради школског часописа. Треба још радити на подизању њихове свести о значају унапређивања атмосфере у којој се одвија школски живот. Тиби: Пре обављања директорске функције радили сте као наставник математике, шта Вас инспирише у раду? - Пре свега потреба да младима објасним да математика није баук него да је једна лепа наука која може да буде и лепа, и корисна, и креативна. И да ученика, ако је наставник добар, може да развије као одговорног, свесног грађанина ове државе, способног да сам размишља и да најрационалније и најбезболније реши проблем. Тиби: Шта сматрате својим највећим професионалним успехом? - То што сам заједно са својом колегиницом, која је сада у пензији, Слађаном Милојковић успела да математика у Медицинској школи не буде баук већ предмет који се поштује, предмет са којим се иде на такмичење. Пре свега,увели смо Кенгур такмичење у Медицинску школу. На почетку је то било троје,четворо такмичара, да бисмо 2012/13. имали 30 такмичара у школи. 2012/13. моји ученици донели су школи једно друго место на Кенгуру и три трећа места, а 2013/14. имали смо прво и треће место, што је за Медицинску школу стварно огроман успех; пре свега анимирати децу да учествују на том такмичењу, а затим постићи овако добре резултате у једној средњој стручној школи. Тиби: Шта бисте поручили ученицима, родитељима и наставницима у години школског јубилеја? - Сигурно је велики изазов радити у школи која тек почиње са радом, формира се и тек стиче неки свој индетитет, међутим, још је већи изазов и још већа одговорност радити у школи која прославља 70 година свог постојања. Дакле, потрудимо се сви заједно да будемо достојни ове школе, да је учинимо још бољом, да постижемо још боље резултате и очувамо традицију коју ова школа има. интервју припремила: Душица Полић МСВ14 фото: Ана Марија Мучић МСВ14 3

[close]

p. 4

O [KOLI МЕДИЦИНСКА ШКОЛА У СЕЋАЊУ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА Тиби сматра да треба памтити све оно што не смеш да заборавиш. Лепо је када нас сећања врате у средњошколске дане јер тада се израста у личност. Лепо је када се сетимо људи у којима смо видели своје узоре, предмета који су нам уобличили визијусопственогживотаипомоглидапронађемосебеисвојеместо.Лепојезнати да си некоме био подршка у правом тренутку. Лепо је знати да си некоме понос. Питали смо наставницу здравствене неге у пензији Милинку Тодоровић каква је некада била школа у којој је стекла средње образовање и провела читав радни век. Ево њених сећања: Медицинска школа у Зајечару отпочела је са радом давне 1948. године, а тада сам и ја рођена. Завршила сам средњу медицинску школу, смер медицинских сестара школске1966/67. године. Радо се сећам средње школе, наставе општеобразовних предмета, а нарочито стручне наставе теорије и практичних вежби на свим одељењима болнице. Предавачи су били лекари, специјалисти, врсни стручњаци. Настава се одвијала у две смене, преподне практичне вежбе, а поподне теорија. Тада је било обавезно ношење униформе, тј. плаве кецеље са белом крагном, за вежбе иста радна одећа коју су носили запослени у здравству. Није било уџбеника за струку, па смо хватали белешке које сам код куће сваког дана сређивала и преписавала, а тако уједно и учила. Било је реда, рада и дисциплине, строгог оцењивања, није било изостајања са наставе. Владало је другарство и пријатељство, помагало се слабијим ученицима. Након завршетка Више медицинске школе у Београду, 31. 8. 1969. године почела сам да радим као наставник. Радни век провела сам у Медицинској школи, радила сам 35 година и 31.08.2004. године отишла у пензију. У току рада било је реформи образовања и школа је стално опремана новим наставним средствима, кабинетима, што је много олакшало савлађивање градива. За све стручне предмете поред уџбеника постоји сада и посебни практикум за практичну наставу. Рекла бих да је лакше бити ученик него наставник. Треба много стрепљења и разумевања за млађе генерације. С обзиром на то да је ово занимање врло хумано, треба бити праведан и строг како би ученици били оспособљени да самостално извршавају све радне задатке. За квалитетан рад у школи потребно је стално учити и пратити савремена достигнућа у медицини. А овако се средњошколских дана сећа др Слађана Јоковић: Давне 1987. године уписала сам средњу медицинску школу, тада по новом четворогодишњем програму. Није било лако, али ето, незаборавно је. Радо се сећам како се од детета постаје одговорна особа, а ту одговорност сам управо стекла захваљујући похађању баш средње медицинске школе. Устати на време, отићи на стручну праксу, бити уредан… и да, обући белу униформу. Е… то је био најлепши осећај! После праксе кратка пауза, спремање и одлазак на школску наставу, где су предавачи били стручни сарадници, доктори који су многима, па и мени, били узор. И тако, у свакодневним обавезама, одрастала сам под будним оком родитеља, разредног старешине, педагога, директора… Од свих њих издваја се разредни старешина, била је наставник, педагог, заштитник, саветник… Једино је она могла да помогне у неким, тада тешким тренуцима. Увек ми је драго да је сретнем, то је професорка Милинка Тодоровић, која се искрено радује што сам наставила школовање и завршила факултет. Било је тешко и лепо, стекла сам звање после средње школе и мислим да је то важно, без обзира на наставак школовања. Када бих сада била у тим годинама, сигурна сам да бих опет изабрала исту средњу школу, факултет, специјализацију, субспецијализацију… Јер, мислим да је темељ мог образовања управо била Медицинска школа у Зајечару. 4

[close]

p. 5

Поводом јубилеја 70 година постојања Медицинске школе у Зајечару објављујемо извод из специјалистичког рада наставнице Светлане Станојевић из области Методике наставе Здравствене неге под називом Медицинска школа Зајечар између два миленијума – историјски преглед развоја. Оснивање, прве просторије и прве наставице неге Министарство Народног здравља Народне Републике Србије, 30. јула 1948. године доноси решење о оснивању средњих медицинских школа широм Србије, између осталог и школе за медицинске сестре у Зајечару. Тиме су постављени темељи данашње Медицинске школе у Зајечару. На конкурс објављен августа 1948. године јавиле су се само 22 иако је конкурсом тражено 50 ученица. Школа свој рад започиње у просторијама предратне женске основне школе, али се убрзо настава сели у зграду на углу улица Љубе Нешића и Седмог септембра, а затим у зграду предратне гимназије. Конкурсом је било предвиђено да ученице имају интернатски смештај у згради у продужетку Народног позоришта, а исхрану у мензи Темељковићеве кафане (бивша кафана Хајдук -Вељков конак). Прва наставница која је предавала негу болесника је Драгојла Ајдић. Убрзо јој се придружују Надежда Пурић и Славка Грубишић. Све оне су носиле непопуларни назив инструкторке, али су оставиле дубок траг у образовању првих медицинских сестара у Зајечару. Наставнице здравствене неге које су провеле целокупан радни век у Медицинској школи су: Милица Јанковић, Љубинка Витомировић, Љубинка Савић, Наталија Симић, Вукосава Николић, Милинка Тодоровић и многе друге. Медицинска школа у Зајечару - структуралне и организационе промене кроз време Од 1948. до 1977. Захваљајући привредним гигантима Тимочке Крајине, развој школе почиње опремањем кабинета и школске библиотеке. Истовремено, рађено је на побољшању наставе са аспекта наставног кадра. Променом закона у школској 1956/57. години први пут се уписују и дечаци који морају да имају шест разреда гимназије и да не буду старији од деветнаест година. Три године касније, републички савет одобрава упис образовног профила лабораторијски техничар, а школске 1960/61. године уписују се будући санитарни техничари. Те године школа мења назив у Медицинска школа у Зајечару. Упис ученица за смер акушерских сестара први пут је обављен школске 1963/64. године. У овом раздобљу школа се најзад сели у данашње просторије. 27.12.1973. године школа у склопу назива добија име Др Ивка Ђоловића, познатог лекара, припадника комунистичког покрета родом из оближњег Бољевца, који је живот изгубио за време Другог светског рата. Од 1977. до 1987. Медицинска школа постаје део Образовног центра усмереног образовања „АВНОЈ“ 30. 6. 1977, када је ступио на снагу Закон о усмереном образовању. Овај назив школа носи до 2.9.1987. године, када се враћа стари. Реорганизацијом почиње школовање ученика за следеће струке: здравствена струка: образовни профил медицинска сестра-техничар, прехрамбена струка: образовни профил прерађивач прехрамбених производа (млекар и пекар), струка личних услуга: образовни профил женски фризер. Повремено су се школовале и медицинске сестре техничари других смерова: васпитни, педијатријски, акушерски, стоматолошки. Усмереним образовањем омогућено је да сви млади имају исту позицију, зато су прве две године школовања биле заједничке. Трећа и четврта године су представљале школовање за будући позив. Треба напоменути да је образовање и даље било у марксистичком духу. Од 1987. до 2017. Школа 4.12.1992. године добија садашњи назив Медицинска школа. Осавремењује се настава, уводе нови образовни профили: медицинска сестра – васпитач, стоматолошка сестра, фармацеутски техничар, физиотерапеутски техничар. Битне промене су се огледале и у повећању броја одељења ученика (првобитно 6 одељења по разреду, да би се број усталио на 5). Школски простор уређује се и озелењује, учионице постају мултимедијалне, кабинети добијају савремена учила, посебно кабинети здраствене неге и лабораторија. Настава постаје савремена јер наставници похађају одговарајуће семинаре. Школа је домаћин више републичких такмичења: Прва помоћ 2005, Анатомија и физиологија 2007, Математика 2014. године. Својим прегалаштвом школа постаје синоним за школу новог миленијума, а то показује и на екстерној евалуацији 2013. године, када бива оцењена највишом оценом. То је прва школа Тимочког региона која добија оцену четири. 5

[close]

p. 6

O [KOLI ОД ЈУБИЛЕЈА ДО ЈУБИЛЕЈА У протеклих десет година Медицинска школа у Зајечару израсла је у модерну васпитно-образовну установу. О томе говоре многи успеси и активности њених ученика и наставника. ТАКМИЧЕЊА Данас школу похађа 602 ученика. Квалитет и знање многи од њих стално потврђују остваривањем запажених резултата на бројним такмичењима. Највећи успех на републичком такмичењу из хемије је освојено 6. место Дениса Митова. На републичким такмичењима из биологије у организацији Српског биолошког друштва 2013, 2014 и 2015. године остварени су запажени резултати, као и на Националној еколошкој олимпијади у Бору – 2014, 2015, 2016. године прва места. На такмичењима из предмета здравствене неге 2013. била је најуспешнија: освојено је треће место на државном такмичењу медицинских школа у пружању прве помоћи и реалистичког приказа повреде и стања, одржаном у Врању и четврто место на државном такмичењу из здравствене неге у Вршцу. 2016. Освојено је друго, а 2017. треће место на међурегионалном такмичењу из прве помоћи, а на државном такмичењу оба пута заузели су 11. место. Такође, 2016. и 2017. наши ученици учествовали су на републичком такмичењу из анатомије и физиологије. На такмичењу Кенгур без граница прву награду добио је Ницић Ђорђе 2014, а као наш најбољи математичар доказао се и 5. местом на републичком такмичењу Медицинских школа у Нишу 2013. На спортским такмичењима у току једне школске године учествује просечно 100 ученика. У периоду од 2012. до 2018. 6 учествовало се на 100 такмичења из спортова предвиђених календаром такмичења: 66 општинских, 15 окружних, 10 међуокружних, 9 републичких и 2 школске олимпијаде. Овај резултат подразумева успехе којих не би било без успешног рада секција стрељаштва, стоног тениса, рукомета, кошарке, одбојке, атлетике, баскета, малог фудбала, спортске гимнастике. Из латинског језика 2014. Јована Пупазић освојила је треће место на републичком такмичењу, а такође трећа била је Ивана Васић 2008. на републичком такмичењу из историје. Марија Алексић заузела је 3, Немања Станојевић 4, а Селена Ђурић 5. место на Књижевној олимпијади у Сремским Карловцима 2015. године. Селена Ђурић је четири године учествовала на републичком такмичењу из српског језика у Тршићу, при чему је у прве три године освајала 5. или 4, а 2016. освојено је 3. место. На Фестивалу младих песника 2015. године поезија Немање Станојевића ушла је у ужи избор у конкуренцији из целог региона. Такође је Немања са својом новелом Опрости ми драги Гое освојио 1. место на регионалном такмичењу Центра за таленте Бор из области књижевности. По тексту ове новеле урађена је и изведена представа. Ученица Миленија Њагојевић својим стрипом Хелена Тројанска ушла је 2016. у публикацију Зајечарски стрип као најмлађи стрип-цртач, у издању РТС-а и ЦЕКИТ-а.

[close]

p. 7

O [KOLIМНОГО РАЗЛОГА ЗА ПОНОС И СЛАВЉЕ ИСТРАЖИВАЊА, ПУТОВАЊА, УСАВРШАВАЊА Прилику за истраживање ученици користе учествујући на јесењим и пролећним семинарима у Истраживачком центру Петница и бавећи се темама из хемије, биологије и физике. Наши научноистраживачки радови могу се наћи и на сајту Центра за таленте Бор. На републичком такмичењу и смотри талената 2015. Немања Станојевић радом „Утицај екстракта ртањског чаја на гљивице рода кандида“ освојио је треће место, а 2016. Ђорђе Ницић друго место радом „Аерозагађење на територији Зајечара и Бора“. Своја знања унапређују и приликом редовних путовања и посета Фестивалу науке у Београду, фабрици чајева Адонис у Сокобањи, а своју вештину и креативност показују извођењем експеримената на Фестивалу науке „Тимочки научни торнадо“ у ОШ „Десанка Максимовић“ у Зајечару, као и покретањем двеју ученичких компанија „Soapmania“ и „Pharmaceutical sicret bomb“, које се баве производњом и продајом миришљавих сапуна и куглица за купање. ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА Промовисање идеја, начина очувања и бриге о здрављу, подизање грађанске свести и савести главни су циљеви школских активности. Екипе прве помоћи сваке године у сарадњи са полицијом, Црвеним крстом, ватрогасцима, Агенцијом за безбедност у саобраћају организују показне вежбе на градском тргу, увек у складу са друштвено актуелном темом. У периоду од 1997. до 2014. године реализован је редовно камп у оквиру секције Здрави стилови живота у сарадњи са Дијабетолошким центром. Школа обележава све важне датуме Календара јавног здравља, али и еколошке празнике: Светски дан вода, Светски дан животне средине, Дан планете Земље. Учествује у већ традиционалној шетњи Поповом плажом којом подржава светску манифестацију Глобал дијабетес вок. Поводом обележавања Недеље Црвеног крста реализује се низ показних вежби у пружању прве помоћи и реалистичког приказа повреда и стања. Као волонтери Црвеног крста ученици сваке године учествују у Акцији добровољног давања крви. Редовно се организују хуманитарне акције за децу са посебним потребама из установе Облутак и предавања у ШОСО „Јелена Мајсторовић“, а и у основним школама. Такође, организује се посета и приредба поводом обележавања Међународног дана старих у Дому за стара лица у Књажевцу. КРЕАТИВНОСТ Ученици редовно учествују на Градској смотри рецитатора и на различитим литерарним конкурсима. Ученички радови од 2012. године објављују се у Фанзину Фестивала младих песника. Глумачке таленте показују тумачећи улоге у представама Из ја града у ти град, Лав ми ду, Хелена Тројанска, Проклети род Лабдаков, Опростите, извините, пардон која је одирана у оквиру пратећег програма фестивала Дани Зорана Радмиловића и реализујући јавни час Гоњење хришћана у време императора Галерија одржан на Фестивалу хришћанске културе. У циљу развијања ових и других уметничких талената активни су чланови Драмске дружине, Будионице, Мјузик драма лаба, Омладинског и Дечјег центра. 2017. године у школи је формиран хор ученика и наставника. Новемебра 2014. отворен је нови блог латинске секције Блогус медикаментозус који је заменио стари блог Виртус, а у јануару ове године покренут је школски часопис Тиби, уместо некадашњег Медицинара. Александра Јовановић 7

[close]

p. 8

O [KOLI СЛАВИМО 70 ГОДИНА Jавним часом на тему Гоњење хришћана у време императора Галерија, одржаним 17. 9. 2017. год. на локалитету Феликс Ромулијана, у оквиру фестивала „Дани хришћанске културе“, почело је обележавање јубилеја 70 година постојања Медицинске школе у Зајечару. Циљ часа био је троструки. Први и најважнији: да се ученици- учесници баве истраживачким радом, да тако науче нешто ново и остваре се у новој улози наставника. Други циљ био је да наставници уоче и анализирају модел часа који смо експериментално понудили. Трећи циљ био је да Медицинска школа покаже отвореност, креативност и квалитет. Модел организације часа био је комбинација четири методе рада: јавни час, „изокренута учионица”, елементи драмског приказа и дијалог. Осим поменуте методске иновативности, важна је била и комбинација наставних предмета: православни катихизис, латински језик, патологија, српски језик и књижевност. Групу ученика која је одржала час су ученици Медицинске школе, Економско-трговинске школе и Техничке школе из Зајечара. Наставници ментори били су: Предраг Радосављевић, Ленче Радосављевић, Александра Јовановић и др Јелена Допуђа. СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ДУХУ СВЕТОСАВЉА Концепт нацрта Светосавске академије 2018. године настао је на основу колажа текстова из зборника радова о Светом Сави „Тајна Светосавља”. Тежиште текста подвлачи значај језика, писмености, образовања и васпитања који је лирски најбоље дат у фрагменту из дела „Завјештање Стефана Немање”. Медицинска школа у Зајечару и ОШ „Љуба Нешић” били су овогодишњи носиоци Светосавске академије. Академија је отпочела песмом „Исполаети деспота” којом је уважен улазак Његовог преосвештенства епископа тимочког господина Илариона, а након тога су сви хорови, основношколски, средњошколски и црквени дечји хор, отпевали химну Светом Сави. Средњошколци су затим наизменично говорили пасаже текстова „Завјештања Стефана Немање”, што је симболично прожето музичком пратњом, у извођењу ученика ОМШ „Стеван Мокрањац”. Такође, било је речи о великом уделу Светога Саве у оснивању наше научне медицине, али и о његовом широком васпитачком раду. Чињенице о великом значају просветитељског лика Светога Саве дочаравали су средњошколци, док су се основци уобличавали своју визију Светосавља рецитацијама и блиским алузијама на дело и фигуру првог српског архиепископа. Ученици средњих школа публици су успешно пренели дух Светосавља, захваљујући доброј припреми са наставником српског језика и књижевности Миленом Алексић. ИЗЛОЖБА, ПОКАЗНА ВЕЖБА, СПОРТСКИ ТУРНИРИ У ЧАСТ ОБРАЗОВАЊА И МЕДИЦИНЕ У другој половини маја догодиће се главне активности у част јубилеја Медицинске школе. На различитим локацијама у граду биће одржани спортски турнири у стоном тенису, одбојци, баскету. Секције прве помоћи и реалистичког приказа повреда и стања 23. маја реализоваће показну вежбу Збрињавање најчешћих повреда у околини школе и школском дворишту. Истога дана др Војкан Станојевић ће у школи одржати предавање на тему: Обука практичних вештина у виртуелним световима - озбиљност озбиљних игара. У Радул-беговом конаку, 28. маја биће отворена изложба издања некадашњег школског листа Медицинар, уз промоцију новог листа Тиби. 8

[close]

p. 9

ПОСТОЈАЊА ШКОЛЕ ЧАС И ПРЕДСТАВА ДОНЕЛИ ДАШАК АНТИЧКЕ ГРЧКЕ НА САВРЕМЕНУ ЗАЈЕЧАРСКУ СЦЕНУ ЈАВНИ ЧАС УВОД У ПОЗОРИШНО ИЗВОЂЕЊЕ ТРАГЕДИЈЕ ПРОКЛЕТИ РОД ЛАБДАКОВ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ ОДРЖАН ЈЕ 7. 5. 2018. У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ. O [KOLI Представа је урађена по узору на античку трагедију, а на основу трилогије једног од највећих грчких трагичара Софокла. Овај писац инспирисао је као човек који је највише допринео развоју античке трагедије и чија дела имају, пошто је његов традиционалистички Час је реализован с циљем да се публика представе Проклети род Лабдаков уведе у контекст уметничког света и значењске слојевитости античке трагедије, као и да јој се пруже различити приступи интерпретацији и тако употпуни доживљај представе. На часу се говорило о основним књижевнотеоријским појмовима античке трагедије и Софокловог књижевног поступка, наглашене су основне идеје трилогије Цар Едип, Едип на Колону, Антигона и паралелно посматани поступци извођења трагедије у античко и савремено доба. Затим, објашњена је митолошка основа према којој је написана трилогија и приказан однос трагедије и литургије, уз осврт на религиозна и филозофска становишта, погледе Шекспира и Достојевског, али и обичног човека. Ленче Радосављевић, Предраг Радосављевић, Александра Јовановић и Стеван Јовановић успешно су реализовали час у присуству уважених колега и зајечарских средњошколаца. ПРЕМИЈЕРА ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ ПРОКЛЕТИ РОД ЛАБДАКОВ ДОГОДИЛА СЕ 9. 5. 2018. У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ„ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ”. поглед на свет одређивала припадност религијско-медицинској секти, појачану етичку димензију. Представу је режирао Стеван Јовановић, сценографију и маске осмислио Браниша Ђорђевић, на тексту, костимима и кореографији радили су Ленче Радосављевић, Прадраг Радосављевић и Александра Јовановић, а музичка пратња су гајде и кавал Милана Дуцића. Реприза представе очекује се у августу ове године, на локалитету Феликс Ромулијана, у оквиру програма манифестације Антика фест. Свечана академија у Народном позоришту Тимочке Крајине - Центру за културу „Зоран Радмиловић” означиће завршницу свих активности поводом јубилеја. У припреми академије, заказане за 30. мај, учествују ученици и наставници школе. Ленче Радосављевић, Милена Алексић, Александра Јовановић 9

[close]

p. 10

RE^ PEDAGOGA ПРИМЕР У ВАСПИТАЊУ ДЕТЕТА Постоје различити типови родитеља: 1. Родитељ са озбиљним и хладним тоном у опхођењу са децом - То су они родитељи који сматрају да је озбиљан и хладан тон у опхођењу најбоља гаранција за њихов ауторитет и правилно породично васпитање. Они се боје присности са децом, да се поиграју или насмеју са њима, да их помилују, пољубе и сл. Такав став родитеља, таква њихова природа, истинска или усиљена, утицаће пре или касније штетно на дете. Оно ће у почетку патити, касније ће можда бити равнодушно према свему томе, а најзад ће се удаљити од родитеља или побунити против свега тога. 2. Строг родитељ - Беспоговорна, слепа послушност и покорност деце - то је њихов васпитни идеал. Застрашивање, претње, грдње и физичко кажњавање, често веома грубо и бездушно - то су средства која они најчешће и најрадије примењују. Последица оваквог става је да ствара ропску потчињеност, чини дете аутоматом, слепим извршиоцем туђе воље. Такво дете нема самосталности ни у поступању ни у мишљењу. Код њега се спутавају најлепше особине карактера, воља му је слаба. 3. Сујетан, уображен родитељ - То је онај тип родитеља који воли да истиче себе и пред одраслима и пред децом. Све што они кажу или ураде желе да похвале, а све туђе да омаловаже и исмеју. Деци то у почетку импонује, свиђа им се. Они то и подражавају, што им доноси много непријатности у игри, школи. Касније деца увиђају да сујета и уображеност њихових родитеља немају основа и отуђују се од таквих родитеља. „вечито“ напрасити и раздражљиви, „вечито“ уморни, нерасположени, незадовољни. Склони су да вичу на децу, да их грде, не бирајући много речи, кажњавају их не размишљајући много о врсти, дејству и последицама казне. Или се тренутно претерано одушевљавају својом децом, превише их хвале. За врло кратко време они децу обасипају претераним изливом љубави и нежности, или их грде, упућују строге претње, изненада ошамаре или истуку. Такви родитељи су, по правилу, претерано амбициозни. Деци постављају високе захтеве, који најчешће превазилазе њихове физичке и интелектуалне моћи. У таквим породицама и деца врло рано постају нервозна, афективна, преосетљива, неуротична. Мала деца реагују тако што изненада заплачу или прекину узимање хране. Што је дете веће, све ово делује још негативније, чак дотле да може доћи до озбиљних обољења код деце. 5.Сувише болећив и попустљив родитељ Љубав не сме прелазити границе тзв. разумне љубави и излажење у сусрет његовим жељама не сме се претворити у излажење у сусрет свим жељама, свим прохтевима, који се на крају претварају у каприце било какве врсте. Деца која се васпитавају у условима сувишне родитељске болећивости и попустљивости, по правилу постају слабићи и мекушци, “мамине и татине мазе“, неспособни за веће физичке, интелектуалне и вољне напоре. Тешко се прилагођавају новој средини, јер она не трпи њихову безобзирност, самовољу, егоизам. Неспособни су за самоиницијативу и самодисциплину. Оно што не могу да испоље у новој средини, испољавају у породици, што доводи до криза и читавих драма у међусобним односима. 4. Нервозан, афективан, неуравнотежен родитељ - Оваквих родитеља има много. За њих се каже да имају „незгодну нарав“. Они су 10

[close]

p. 11

ПРИМЕР У ВАСПИТАЊУ ДЕТЕТА RE^ PEDAGOGA 6. Недоследан родитељ - То су родитељи који оно што данас дозвољавају, сутра забрањују; оно што су пре извесног времена хвалили, данас куде; за једне грешке кажњавају, за друге не. Све то децу збуњује. Тако се и код њих појављује колебљивост, док у пубертету не дође до отвореног сукоба између њихових ставова и ставова родитеља. 7. Родитељ који се мало бави децом - Није мали број родитеља који се врло мало или уопште не баве децом. Дете је дошло из школе и жели оцу нешто да каже о новом наставнику, а отац га прекида и каже: „Сад немам времена!“ или „Остави ме на миру, видиш да радим!“; жели мајци да каже како је било у биоскопу, а она га прекида речима: „Престани, боли ме глава!“. И поред заузетости послом и других друштвених обавеза које родитељи имају, они морају наћи времена за децу. Разговори са децом - у кући, у шетњи, на излету, за време летовања - многострано су корисни. Они доприносе стварању присне домаће атмосфере, учвршћују осећајне, емотивне везе између родитеља и деце, основе моралне и социјалне стабилности детета, интелектуално га развијају и богате. Насупрот овима, постоје родитељи са присним тоном у опхођењу са децом, родитељи код којих преовладава разумна љубав према деци, доследни родитељи, родитељи који се баве децом, са изразитим друштвено-политичким ликом. Такви родитељи стварају погодну атмосферу за породично васпитање и пружају деци позитиван пример. 8. Родитељ који не испољава свој друштвенополитички лик - Мисли се на оне родитеље који имају неисправан однос према раду, свом занимању, својим друштвеним обавезама, на оне који се жале кад одлазе на посао, који све критикују. Ту деца неће наћи подстицај за свестрани друштвени живот. 9. Родитељ који једино може бити негативан пример - Родитељи одани раскалашном животу, без моралних принципа, склони разним преступима су негативан пример за децу. Такав је родитељ – алкохоличар, наркоман, коцкар. Такав родитељ не пази на своје достојанство, а још мање на достојанство своје супруге или супруга, деце, породице као целине. Он не пази на своје поступке, па долази до свађа, туча, разбијања у кући итд. Слика пијаног оца или пијане мајке је врло ружна. Деца из таквих породица често следе пример својих деструктивних родитеља и усвајају такав образац понашања. Ана Павловић, педагог школе 11

[close]

p. 12

IZME\U BIOLOGIJE I BIQKA GINKO (Gingko biloba) представља дрво дедова и унука или мандаринско дрво. Дводома је, тако да постоје женске и мушке биљке. Женски цвет има дугу дршку, где се назале два семена заметка, док мушки цветови имају кратке изданке. Гинко је листопадно дрво, чије гране носе кратке и дуге изданке. На кратким листови су накупљени у чуперке, док се на дугачким листови налазе појединачно. Листови представљају препознатљиву особину ове биљке. Код женских биљака образују се семени замеци на кратким изданцима, а семе је обавијено омотачем непријатног мириса. Ова биљка има лековито дејство употребом семена и листова који садрже доста гликозида, гликолида и танинску киселину. Познато је да пречишћава ваздух и да добро подноси загађеност ваздуха. Примењује се код поремећаја циркулације, као и за побољшање меморије, спречавање настанка тромба, инфаркта и шлога. Поред тога, побољшава снадбевеност мозга кисеоником. Може доћи до нежељених ефеката уколико се прекорачи доза. Ову биљку не треба да користе труднице и особе које имају проблем са згрушавањем крви, као ни у случају конвулзија и епилепсије. Треба споменути да се налази само у планинским пределима југоисточне Кине и гаји се у јапанским храмовима као свето дрво. Може се наћи ређе у ботаничким баштама, док је некада ово дрво било широко распрострањено. Милица Дробац М21 JABUKA UKUSNA I ZDRAVA Док се наука још мучи да открије све тајанствене супстанце које су јабуку уздигле на високо и почасно место, историја људског друштва памти да је још од Адама и Еве, па све до данашњих дана, она била симбол здравља и лепоте, младости и плодности. Јабука у свако доба године мами својим изгледом и мирисом. Комбинацијом различитих укуса и арома, пружа ужитак уз истовремено здравље за организам. Јабука је плод воћке коју латински називамо Malus silvestris. Прадомовина јабуке су Европа и југозападна Азија. Узгаја се дуже него што о томе постоје записи. Расте у свим температурним подручјима, а постоје и поједине врсте јабука које потичу из Северне Америке. Korisna zubima, jetri, kostima... Нутриционисти предлажу да годишње поједемо барем 30 до 40 килограма јабука. Јабука олакшава варење, а садржи мноштво корисних материја које подстичу рад одбрамбеног система, онемогућује таложење масти у јетри и штити од карцинома. Јабука је права мала ризница састојака који позитивно утичу на наш организам. Зависно од сорте, 100 г јабуке садржи отприлике 85 г воде, 10,9 г угљених хидрата и 3 г дијеталних влакана. У јабуци има и 40 мг витамина Ц, потом витамина А, Е, Б1, Б2, Б6 као и бета каротена. Она садржи и минерале, много калијума, калцијума, фосфора, магнезијума и гвожђа. Јабука помаже у чишћењу организма, а редован је део дијета. Један килограм јабука има отприлике 600 калорија, колико и литар млека, али са јабукама је лакше издржати дијету јер садрже пектин, који бубри и ствара бољи осећај ситости. Јабуком се уноси много воде, витамина и минерала, влакана која помажу при регулацији столице и дају осећај ситости, а појачава се и лучење мокраће. Пектин и танин у јабуци помажу у снижавању холестерола. Захваљујући калцијуму и фосфору, позитивно утиче на изградњу костију и зуба, а како је богата и флуором, спречава каријес, јача и штити зубно месо и усну флору. Јабука је вредна намирница која штити здравље, па је треба укључити у свакодневну исхрану. VI[E OD ^OKOLAE Осим што је корисна за здравље, она нас може одржати у форми. Захваљујући великом уделу угљених хидрата, посебно фруктози и глукози, јабука снабдева организам енергијом, спречава умор и губитак концентрације. Пошто садржи и до 90 % воде и ни мало масноћа, јабука успешно гаси жеђ и освежава након напорног тренинга. У њој се крије и серотонин, па је у подизању нашег расположења успешнија чак и од коцкице чоколаде. Данијела Ђорђевић, настaвница биологије 12

[close]

p. 13

FIZIKE IMA NEKE HEMIJE KQUNARI Кљунар је сисар који насељава источну обалу Аустралије, укључујући и Тасманију. Једини су представници Монотрема – сисара који се рађају из јајета са меком љуском. Чудновата је то животиња са телом кртице, репом дабра и кљуном патке. Својом појавом изазвала је недоумице у научном свету. Први пут кљунар је донет у Енглеску и тада је изазвао праву пометњу у редовима биолога. Биолози су сматрали да се ради о несланој шали, само зато што никада до тада нису видели тако необичну животињу. Кљунари су имали упадљиве сличности са гмизавцима и птицама, због тога их нису убрајали у сисаре. Временом је ова недоумица нестала, када су се уверили да кљунар доји своје младунце.Ова животиња води прилично усамљенички живот близу река, језера или бара. Један део дана проводи у води, а други у својој јазбини коју прави на обали. Као одличан пливач, кљунар на ногама има пловне кожице, али и јаке канџе, које му омогућавају да копа јазбину у земљи. Крзно им се састоји из три слоја. Први слој служи за одржавање топлоте тела, тако што задржава ваздух. Други служи као изолација, а трећи за препознавање објеката у близини помоћу дугих длака. Кроз воду се потискује ногама, а реп му служи као кормило. Кљунари одржавају константну телесну температуру, без обзира на окружење у коме се налазе иако се раније сматрало да то није истина. Кључна разлика између кљунара и других сисара је у томе што кљунари имају један отвор за репродукцију, уринирање и дефекацију. Мужјаци су већи од женки, а животни век је око 12 година. Паре се у периоду од јуна до октобра. Женка снесе од 2 до 4 јаја и греје их две недеље. Младунци се хране мајчиним млеком које се лучи из великих поткожних жлезда. Они млеко скупљају са мајчиног крзна због тога што немају брадавице. Иако изгледају симпатично, мужјаци имају бодље на задњим ногама, које су шупље и спојене са жлездом. Отров је довољно јак да убије мање животиње, а код човека изазива болове који могу трајати недељама, па и месецима. Сматра се да мужјаци користе те бодље и отров као одбрану од грабљивица, али и у борби са другим мужјацима у време парења. Кљунари се хране бескичмењацима, малим рибама, икром и пуноглавцима. Пола дана проводе у јелу, а количина хране коју поједу износи четвртину њихове тежине. Лети једу више него зими, вишак хране нагомилавају у репу, као резерве масноће, њих користе зими. Храну обично траже на дну и када је дохвате, нагомилавају је у образима, да би је након изласка на површину вратили у уста и уситнили помоћу рожнатих плоча на горњој и доњој вилици. Отпатке као што су блато и љуске избацују са стране. Љубица Стојановић M21 13

[close]

p. 14

IZ UGLA POLIGLOTA “When I woke up just after dawn on September 28, 1928, I certainly didn’t plan to revolutionise all medicine by discovering the world’s first antibiotic, or bacteria killer. But I suppose that was exactly what I did.” —Alexander Fleming (6 August 1881 – 11 March 1955), a Scottish physician, microbiologist, and pharmacologist. During World War I, Fleming witnessed the death of many soldiers from sepsis resulting from infected wounds. Antiseptics, which were used at the time to treat infected wounds, often worsened the injuries. Antiseptics worked well on the surface, but deep wounds tended to shelter anaerobic bacteria from the antiseptic agent. By 1927, Fleming had been investigating the properties of staphylococci. He was already well-known from his earlier work, and had developed a reputation as a brilliant researcher, but his laboratory was often untidy. On 3 September 1928, Fleming returned to his laboratory having spent August on holiday with his family. Before leaving, he had stacked all his cultures of staphylococci on a bench in a corner of his laboratory. Penicillium genus, and, after some months of calling it “mould juice”, named the substance it released penicillin on 7 March 1929. He investigated its positive anti-bacterial effect on many organisms, and noticed that it affected bacteria such as staphylococci and many other Gram-positive pathogens that cause scarlet fever, pneumonia, meningitis and diphtheria, but not typhoid fever or paratyphoid fever, which are caused by Gram-negative bacteria, for which he was seeking a cure at the time. It also affected Neisseria gonorrhoeae, which causes gonorrhoea although this bacterium is Gram-negative. But Fleming also discovered very early that bacteria developed antibiotic resistance whenever too little penicillin was used or when it was used for too short a period. Fleming’s accidental discovery and isolation of penicillin in September 1928 marks the start of modern antibiotics. Fleming, Florey and Chain jointly received the Nobel Prize in Medicine in 1945. On 11 March 1955, Fleming died at his home in London He investigated its positive anti-bacterial effect on many organisms, and noticed that it affected bacteria such as staphylococci and many other Gram-positive pathogens that cause scarlet fever, pneumonia, meningitis and diphtheria, but not typhoid fever or paratyphoid fever, which are caused by Gram-negative bacteria, for which he was seeking a cure at the time.what I did.” —Alexander Fleming (6 August 1881 – 11 March 1955), a Scottish physician, microbiologist, and pharmacologist. On returning, Fleming noticed that one culture was contaminated with a fungus, and that the colonies of staphylococci immediately surrounding the fungus had been destroyed, whereas other staphylococci colonies farther away were normal. Fleming grew the mould in a pure culture and found that it produced a substance that killed a number of disease-causing bacteria. He identified the mould as being from the of a heart attack. He was buried in St Paul’s Cathedral. Слике преузете са сајта: https://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Fleming аутори: Јасмина Кладар, Слађана Петковић, нставнице енглеског језика 14

[close]

p. 15

U@E STRU^NO NAU^NO O BOLESTI I SMRTI IMPERATORA GALERIJA Како је умро велики император Галерије У организацији стручног актива уже стручних предмета, а у сарадњи са осталим активима, у Медицинској школи у јуну и на локалитету Феликс Ромулијана у септембру ове школске године реализован је јавни час на тему „Гоњење хришћана у време императора Галерија“. Ученици су, користећи бројне изворе, тражили правни основ за гоњење хришћaна у време императора Галерија, а са др Јеленом Допуђом, наставницом патологије, поставили су могућу дијагнозу која је била узрок Галеријеве смрти. Ево њиховог стручног извештаја: Многи сматрају да је римски император Гај Галерије, градитељ Феликс Ромулијане, услед раскалашног живота умро од сифилиса, полно преносиве болести. Сифилис изазива бактерија Treponema pallidum, која се преноси полним контактом. На то их углавном наводи податак да се на гениталијама јавио чир (раница) који подсећа на први стадијум сифилиса (Ulcus durum). Међутим, историчари тог доба забележили су да је болест настала нагло, у виду болног чира на гениталијама, који се брзо ширио захватајући суседна ткива која су се распадала и заударала. Ова забелешка доводи до тога да се одбаци сифилис као узрок смрти, јер је чир који настаје код сифилиса безболан, брзо прође и без терапије након чега следи вишегодишњи развој болести, која постепено доводи до смрти. Вероватније је да је Галерије умро од Фурнијеове гангрене. Фурнијеова гангрена је посебан вид некрозе-одумирања и распадања ткива, која захвата меко ткиво и омотаче на гениталијама и перинеуму (међици). У народу је позната као болест која разједа месо. Појављује се код старијих особа, углавном мушкараца са слабим имунитетом, код дијабетичара или алкохоличара, особа са тумором. Узрок је мешовита инфекција аеробним и анаеробним бактеријама, које у организам доспевају преко микроповреда на кожи. Болест почиње нагло интензивним болом, црвенилом и отоком коже у подручју спољашњих полних органа, што је праћено повишеном температуром, тахикардијом и падом притиска. Кожа на захваћеном месту постаје мрка или црна, на притисак ткива чује се пуцкетање услед стварања мехурића гасова који стварају бактерије разграђујући ткиво. Ткиво се распада остављајући дубока оштећења, а инфекција се брзо шири на суседна и дубља ткива, може доспети до препоне, бутине, чак и трбушног зида. Јавља се обилна секреција гноја и одумрлог ткива. Одумрло ткиво заудара и у лошим хигијенским условима може бити насељено црвима. Обично долази до сепсе услед ширења бактерија путем крви и до интоксикације организма токсинима из распаднутог ткива. Смртност је веома велика. Терапија је хирушко одстрањивање одумрлог ткива и високе дозе антибиотика широког спектра. Обзиром да у време Галерија нису били откривени антибиотици, смртни исход био је неминовност. У прилог тврдњи да је Галерије умро од Фуријеове гангрене говоре следећи записи историчара: „Настаде му опак чир у пределу гениталија, разједајући нашироко. Лекари су лечили, али је рана одмах раздирала зарасло... Оседео је и ослабио... Болест није више одустајала и све је доње регије заузела. Унутрашњи органи изашли су напоље, трулели су...” Будући да је утроба испала, болест се проширила ка унутрашњости заузимајући је, а унутра црви су се размножили. Смрад из његовог болесног тела ширио се не само кроз палату, већ и кроз цели град... Тело је било упропашћено од црва и трулежи, са неподношљивим боловима пропадало је. Језиви урлици уздизали су се ка небу, као рикање рањеног бика. ” (Лактанције, О смрти прогонитеља) Др Јелена Допуђа 15

[close]

Comments

no comments yet