Недискриминација - Превенција насиља у школи

 

Embed or link this publication

Description

Публикација је штампана у оквиру пројекта „Можемо заједно“ који реализује Пољопривредно – хемијска школа "Др Ђорђе Радић" из Краљева.

Popular Pages


p. 1

НЕДИСКРИМИНАЦИЈА ПРЕВЕНЦИЈА НАСИЉА У ШКОЛИ

[close]

p. 2

Публикација је штампана у оквиру пројекта „Можемо заједно“ који реализује Пољопривредно – хемијска школа "Др Ђорђе Радић" из Краљева, уз подршку Екуменске заједнице из Новог Сада. Активности су планиране после обуке за наставнике "Изазови интеркултуралног учења и наставе", која је имала за циљ развијање професионалних компетенција запослених у школским установама за остваривање циљева учења у областима интеркултуралног учења и наставе, у организацији Центра за производњу знања и вештина у оквиру пројекта "Побољшање услова живота Рома/киња и других маргинализованих група, превенција илегалних миграција и подстицање реинтеграције повратника у Србију". Приредили: Марсела Ескенази Милутиновић Александра Јованкин Алексић Марија Жарковић Издавач: Пољопривредно – хемијска школа "Др Ђорђе Радић" Краљево Директор: Светлана Младеновић Техничка припрема: Марија Жарковић Лектура: Ивана Чађеновић Краљево, IX 2017. год.

[close]

p. 3

КУЛТУРНЕ РАЗЛИКЕ У СРБИЈИ Људи су различити на многе начине и могу се идентификовати по многим критеријумима: роду, старости, физичким обележјима, сексуалној оријентацији, способности, интересима, стандарду живота, веровањима... Међусобни однос људи различитих по начину живота, вредностима и културама и односи између већине и мањине у нашим друштвима доводи до културних, социјалних и етичких разлика. Држава Србија је мултикултурно друштво. Становници Србије су Срби, Црногорци, Албанци, Аустријанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Грци, Данци, Египћани, Енглези, Италијани, Јевреји, Кинези, Мађари, Македонци, Муслимани, Немци, Норвежани, Пољаци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Турци, Украјинци, Финци, Французи, Хрвати, Цинцари, Чеси, Швајцарци, Швеђани. Становници Србије говоре српски, албански, мађарски, бугарски, босански, влашки, грчки, дански, енглески, италијански, јеврејски, кинески, македонски, немачки, норвешки, пољски, ромски, румунски, руски, русински, словачки, словеначки, турски, украјински, француски, холандски, хрватски, цинцарски, чешки, шведски језик. Становници Србије припадају различитим верским заједницама: исламској, јудаистичкој, католичкој, православној, протестантској, или су следбеници различитих култова као што су Харе Кришна, Сцијентологија и сл. Међутим, неки становници Србије не припадају ниједној верској заједници, већ су агностици или атеисти. 1

[close]

p. 4

У Србији велике разлике постоје и у погледу етничке хомогености насеља. Нека су насеља етнички хомогена, а нека веома хетерогена. Такође, становници Србије се разликују и по многим другим обележјима. На пример, градско становништво се разликује од сеоског, мушкарци од жена, млади од старих, богати од сиромашних, досељеници (избеглице, расељена лица, мигранти) од староседелаца, школовани од нешколованих... Неке од тих разлика могу и пожељно је да се смање (велике разлике у богатству, школованости, друштвеном положају), али неке не могу лако, нити треба да се изгубе (Ј. Врањешевић, З. Трикић, 2005). РАЗУМЕВАЊЕ КУЛТУРНИХ И ИНДИВИДУАЛНИХ РАЗЛИКА КУЛТУРА Значење речи култура Кад чујемо реч култура, најчешће прво помислимо на позориште, књигу, концерт, односно, на разне облике елитне културе. Међутим, култура има и много шире значење. Свака људска заједница развија своју културу која се препознаје по томе: • како њени припадници разликују добро од лошег; • како организују односе у породици, а како односе између жена и мушкараца; • како опажају време; • које традиције сматрају значајним; • којим језиком говоре; • која правила поштују приликом припремања и узимања хране и пића; • како размењују информације; • како распоређују друштвену моћ и ко њоме располаже; • како реагују на друге културе; • каква је улога религије у друштвеном животу. 2

[close]

p. 5

Културу бисмо могли да упоредимо са леденим брегом. Као код леденог брега где видимо само врх над водом а оно испод само наслућујемо, и неки састојци културе су врло видљиви и лако препознатљиви, а неке је тешко уочити. Само мали део тог леденог брега је изнад водене површине, а подупире га много већи део испод површине. Иако невидљив, тај скривени део је моћна основа сваке културе. Горе, изнад површине, лако уочавамо особености неке културе у архитектури, музици, језику, начину одевања, кухињи и сл. Далеко испод су дубински елементи као што су историја (сећања) групе људи који граде и деле дату културу, норме понашања, вредности које уважавају и претпоставке о свету, природи и времену, које се не морају видети на први поглед. Лако нам је да уочимо видљиве разлике између културе којој припадамо и неке друге културе, али је много теже да разумемо на чему се те уочљиве разлике заснивају (Ј. Врањешевић, З. Трикић, 2005). Упркос разликама, бољем разумевању култура доприноси и уочавање сличности које међу њима постоје. Иако бескрајно различите, све људске културе имају и нека заједничка својства, заједничке именитеље које је могуће препознати у свакој од њих. МОГУЋЕ БАРИЈЕРЕ У ИНТЕРКУЛТУРАЛНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ У инеркултуралној комуникацији често се сударамо с невидљивим зидовима – баријерама које отежавају, а често и онемогућавају разумевање. 3

[close]

p. 6

Неке од баријера: 1. Претпоставка о сличностима је први камен спотицања. Кад не поседујемо довољно информација о другој култури, природно је да претпоставимо сличности, а не разлике. Међутим, уколико се у комуникацији с људима који потичу из друге културе искључиво понашамо у складу с претпоставком о сличностима, суочићемо се с потешкоћама или доживети низ изненађења и непријатности. Опасност је у томе што, због претпостављене сличности, нисмо у стању да увидимо значајне разлике. Зато је најбоље да у сусрету с новом културом ништа не претпостављамо, већ да питамо и да се информишемо о томе какви обичаји и норме постоје у датој култури. 2. Коришћење различитих језика и стилова комуникације је други камен спотицања. Погрешно превођење/разумевање речи, израза и фраза у ситуацији вишејезичне комуникације може да доведе не само до погрешне процене намера других особа већ и до сасвим нетачне процене друге стране као неискрене, непоштене, арогантне, агресивне или злонамерне. 3. Погрешне интерпретације невербалних порука су трећи камен спотицања. Невербални знаци (поруке) могу да носе различито значење у различитим културама. Поред тога, у појединим културама невербалним знацима се придаје више пажње и они имају већи значај у комуникацији него што је то случај у другим културама. Погрешне интерпретације невербалних порука у интеркултуралној комуникацију могу да створе веће проблеме и од самог језика. Поједине невербалне знаке и симболе (гестови или покрети тела) је лакше уочити, док је друге (просторна дистанца или третирање времена) много 4

[close]

p. 7

теже идентификовати. Постоје бројни примери како невербалне поруке могу бити погрешно интерпретиране. Ово су само неки од њих: Гестови имају важну улогу у комуникацији, али њихово значење може бити врло различито. Рецимо, спојени палац и кажипрст у виду круга је гест који се у Француској користи да означи нулу или нешто што нема вредност, у САД-у се исти гест корсти као ознака да је нешто прихватљиво и у реду, у Бразилу овај гест има увредљиво па чак и опсцено значење, док је исти гест у Јапану ознака за новац. Подигнути прсти у облику слова В у неким земљама су симбол за победу, док у Великој Британији овај гест има увредљиво значење. Контакт очима се различито користи у комуникацији. Саговорник се приликом комуникације гледа директно у очи у арапским земљама, Латинској Америци и Јужној Европи, док људи из Азије и Северне Европе у комуникацији углавном користе само површан поглед или га у потпуности избегавају. Док Енглези ретко одржавају контакт очима током разговора, у Француској је контакт очима чест и веома интензиван. Тишина у комуникацији се такође различито интерпретира. У неким културама, као што је Кина, она је знак поштовања и пожељна је, док се у Аустралији ћутање третира као знак стидљивости или незаинтересованости. Однос према времену се разликује од културе до културе. Време се различито схвата (циркуларно или линеарно) и користи; на пример: чињеница да је пословни састанак заказан за 10 сати и 30 минута може да има различито значење. У Немачкој, Енглеској и Јапану се очекује да дођете и пре заказаног времена. У Француској и Шпанији ће вам толерисати 5

[close]

p. 8

кашњење. У Русији и Саудијској Арабији ће тестирати ваше стрпљења па је могуће да састанак почне и са великим закашњењем. Однос према простору се такође разликује. Дистанца која се заузима приликом разговора са непознатом особом разликује се од културе до културе. У арапским земљама је дистанца између припадника истог пола много мања него у европским земљама или Северној Америци. На пример, просторна дистанца у Француској је мања него у Немачкој или Великој Британији. Уколико неко прекрши ово неписано правило, изазваће - у најмању руку - нелагодност у комуникацији. Корисно је и информисати се о специфичним веровањима, навикама и обичајима који су на снази у појединим културама, а који се исказују и на невербалан начин. Зато на пример, није на одмет знати: • У Јапану је важно завити поклон, али никако у бели папир јер се бела боја везује за смрт; • На Тајланду не треба помиловати дете по коси јер се тиме угрожава душа детета које се настањује у глави; • Број 17 је несрећан у Италији а број 14 у Јапану; • У арапским земљама се једе искључиво десном руком (лева рука се сматра нечистом јер се користи за одржавање хигијене) а за домаћина је увредљиво уколико поједете сву храну из тањира јер остаци хране симболишу обиље. 4. Предрасуде и стереотипи су четврти камен спотицања. О предрасудама и стереотипима детаљније на наредним странама. 5. Тенденција да вреднујемо је пети камен спотицања. Људи су склони да своју културу и свој начин живота третирају као природно стање ствари и да о другима просуђују полазећи од сопствених културних стандарда. Када не поседујемо довољно 6

[close]

p. 9

информација о другој култури, ми обично одобравамо (или не одобравамо) поступке и изјаве људи из других култура поредећи их искључиво са стандардима који потичу из наше културе и нашег начина живота. (Не каже се без разлога да "ствари не видимо онаквим какве јесу, већ онаквим какви смо ми.") Да би се успоставила успешна интеркултурална комуникација и разумевање, потребно је да будемо отвореног ума и да ставове и понашања људи из других култура истражимо гледајући их управо с њихове тачке гледишта (Водич за унапређење интеркултуралног образовања, 2007). Људска права заснивају се на најосновнијим потребама које има свако људско биће и чије задовољење је неопходно да би људи могли да живе и да се развијају. Права се заснивају на потребама. Право на недискриминацију (потреба за једнакошћу) Право на партиципацију (потреба за учешћем, уважавањем) Право на игру, слободно време и културне активности (потреба за одмором) Право на образовање (потреба за сазнавањем) Право на заштиту деце од злостављања и занемаривања (потреба за сигурношћу) 7

[close]

p. 10

Основни принципи Конвенције о правима детета Право на недискриминацију Суштина овог принципа је да се сва права детета примењују на свако дете, без изузетка и да је обавеза државе да пружи заштиту од било ког облика дискриминације. Према Конвенцији, забрањује се дискриминација по више основа: према раси, боји, полу, језику, религији, политичком или другим уверењима, националном, етничком или социјалном пореклу, имовинском стању, неспособности, рођењу или другом статусу детета, његових родитеља, законских старатеља или чланова породице. Право на уважавање најбољег интереса детета Састоји се у обавези државе да у свим поступцима које се тичу права детета воде рачуна о његовим најбољим интересима. Право на живот, опстанак и развој Свако дете има неотуђиво право на живот, а држава има обавезу да обезбеди његов опстанак и развој. Право на партиципацију Подразумева да ће детету које је способно да формира слободно мишљење бити обезбеђено право слободног изражавања тог мишљења о свим питањима која га се тичу, с тим што се мишљењу детета посвећује дужна пажња у скаду са годинама живота и зрелошћу. Пут ка дискриминацији - стереотипи и предрасуде Сви ми припадамо различитим групама истовремено, било да смо тога свесни или не. Али кад једном постанемо свесни да припадамо некој групи (полу, узрасту, навијачима неког тима, 8

[close]

p. 11

обожаваоцима неког певача, занимању, народу, вери, често се догађа да све друге, оне које не припадају баш тој групи, доживљавамо као некако погрешне, понекад од њих зазиремо... Људи су склони да понашања која су им нова и непозната проглашавају за НЕОБИЧНА – само зато што су њима необична. Од тога па до уверења да су та понашања некако ПОГРЕШНА, да са онима који се тако понашају нешто није у реду, често је само један корак. Када направимо тај један корак дошли смо до ПРЕДРАСУДЕ. Предрасудама често попуњавамо ''рупе'' у свом не/знању о другима и не/разумевању оних који су другачији од нас. Пошто их не познајемо и не разумемо, понекад почињемо да их се плашимо. А од предрасуде и страха до дискриминације (односно ускраћивања једнаких права другима) још је један корак. Одатле па до НАСИЉА према онима који су другачији, такође је још један корак (Н. Вучковић-Шаховић, Ј. Врањешевић, В. Дејановић, 1999). Стереотипи (генерализације) су уопштене представе о особинама припадника/ца неке групе. Примењују се на сваког појединца из групе. Могу бити позитивни и негативни. На пример, позитиван стереотип је да сви дечаци воле фудбал, а негативан да су све плавуше глупе. Ако је стереотип позитиван, угрожава право неког припадника групе на различитост; а ако је стереотип негативан, угрожава све припаднике групе. Један од разлога формирања стереотипа је што нам је тако – лакше! Улажемо мањи напор него када бисмо стварно покушали да упознамо припаднике неке групе. 9

[close]

p. 12

Стереотипи често доводе до предрасуда – негативних ставова према припадницима неке групе (народима, појединцима, институцијама...) Предрасуде су праћене снажним емоцијама, тешко се мењају и могу да утичу на понашање људи. Дискриминација је понашање које проистиче из предрасуда (на пример, уколико неко има предрасуде према припадницима одређене етничке групе, може да одбије да ради са њима). Шта је још потребно знати о предрасудама и стереотипима? Свест о сопственим предрасудама и стереотипима је неопходан корак у њиховом превазилажењу! Све врсте етикетирања, стереотипног мишљења и предрасуда представљају опасност у комуникацији зато што појединцима укидају право на индивидуалност. И позитивни и негативни стереотипи су опасни пошто нам укидају право да будемо другачији и своји, и представљају оптерећење и ограничење (на пример, од деце коју смештамо у категорију “паметни” или “одговорни” увек много више очекујемо, што за њих може представљати велико оптерећење. Дискриминација се често назива и предрасуда у акцији! То шта мислимо о појединцу/групи, утиче на начин на који се према њима понашамо. Уколико мислимо да је нека група лоша, онда оправдавамо и дискриминацију припадника те групе, тј. ускраћивање права (нпр. на основу уверења да су ромска деца прљава, мислимо да је “у реду/оправдано” да им се забрањује улаз на базен, док је деци из других група улазак дозвољен и без претходне провере њиховог нивоа хигијене). Дискриминација може бити заснована на различитим недозвољеним разлозима, као што су припадност одређеној раси (расизам), конфесији (конфесизам), старосној доби (ејџизам), етничкој групи (етницизам) или нацији 10

[close]

p. 13

(национализам), употреба одређеног језика (лингвицизам), или постојање неког телесног недостатка (ејблизам). Право на недискриминацију Људи из различитих група су једнако поштовани! Сви људи су једнако вредни и имају једнаки третман! . Институције у друштву треба да су демократске, да омогуће свима једнаке шансе и могућности! Члан 110. Закона о основама система образовања и васпитања: Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства. Члан 2. Конвенције о правима детета: Сва права примењују се на сву децу без дискриминације (без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља). 11

[close]

p. 14

Дискриминација је третирање људи на различите начине. То шта мислимо о појединцу/групи, утиче на начин на који се према њима понашамо. Уколико мислимо да је нека група лоша, онда оправдавамо и дискриминацију припадника те групе, тј. ускраћивање права (нпр. на основу уверења да су ромска деца прљава, мислимо да је "у реду/оправдано" да им се забрањује улаз на базен, док је деци из других група улаз дозвољен и без претходне провере њиховог нивоа хигијене). Намерна дискриминација подразумева свесно угрожавање нечијих права. На пример, намерна дискриминација видљива је када поједине компаније захтевају од жена да се приликом запошљавања обавежу да неће рађати децу у наредних неколико година или, нпр. на рођендан су позвана сва деца из одељења осим ромске. Ненамерна дискриминација се дешава случајно, односно, не постоји жеља да се неко угрози. Често нисмо свесни дискриминаторског понашања зато што имамо најбоље намере. Међутим, упркос тим намерама, резултат је акција која прави разлику између група и једну фаворизује. Врсте дискриминације • Расизам – неједнак третман људи у односу на расу којој припадају. • Сексизам - неједнак третман људи у односу на пол. • Класизам - неједнак третман људи у односу на класу, тј. друштвени слој из којег потичу и којем припадају. • Хетеросексизам – неједнак третман људи у односу на старосну групу којој припадају. 12

[close]

p. 15

• Дискриминација заснована на религијској припадности неједнак третман људи у односу на религијску припадност. • Дискриминација особа са сметњама у развоју – неједнак третман људи у односу на способности на физичком, менталном и емоционалном плану. • Дискриминација у односу на узраст – неједнак третман људи у односу на узраст. Овом дискриминацијом може да буде погођена и популација младих (недовољно су компетентни за поједине послове, теже добијају визе) као и популација старијих особа (одбијају се за поједине послове, не могу да конкуришу за кредит и сл.). Без обзира о којој врсти дискриминације је реч, све оне имају у себи нешто заједничко: неједнак третман група на основу уверења да су неке групе „заслужиле“ бољи третман, пошто су на било који начин супериорније. На тај начин се крши основно начело једнакости, по којем су: • сви људи једнако вредни и мају једнаки третман; • људи из различитих група једнако поштовани; • институције у друштву демократске, тј. омогућују свим људима једнаке шансе и могућности. 13

[close]

Comments

no comments yet