Аска 3

 

Embed or link this publication

Description

е-часопис

Popular Pages


p. 1

Новембар 2017. Број 3 Основна школа ,,Иво Андрић”  Ђак репортер  На Сајму књига  Школско венчање 1

[close]

p. 2

Наш прошлогодишњи ђак генерације био је ученик Василије Пантелић. Имали смо ту част да нам одговори на неколико питања. Нови број часописа ,,Аска“ започињемо овим интервјуом јер Василије то, свакако, заслужује. Волели су га и наставници и ученици који кажу да је био изузетан у свему. А ми кажемо да он треба да буде узор свима нама, како у учењу, тако и у понашању и васпитању. Честитамо му на свим успесима које је постигао у нашој школи. Поносни смо на њега и желимо му много среће у даљем школовању и још више освојених медаља и диплома. 1.Која је твоја прва асоцијација на ОШ ,,Иво Андрић“? Прве асоцијације на школу су ми моје бивше одељење, учитељица Вера Васић, разредна Светлана Петровић и додатна настава из математике код наставнице Светлане Томић на којој смо проводили заиста доста времена.Та додатна је била позната и као „Цецина додатна“. 2.По чему ћеш највише памтити дане проведене у школи? Памтићу их по разумевању и посвећености наставника, добром друштву и по томе што сам се осећао пријатно у тој средини. 4.Како си успевао да постигнеш толике успехе на такмичењима? Сматрам да ми је, донекле, био потребан таленат, али да је вредан рад био далеко важнији.Пошто сам се такмичио из великог броја предмета, било је битно наћи баланс између свих њих. Рекао бих да је важно и не спремати се само за такмичење, већ и истраживати неку област. Такмичење треба да буде само мотивација, не крајњи циљ. 3.Наставници кажу да си са лакоћом учио и одговарао. Колико си времена проводио учећи? Није ми требало много времена да се спремим за контролне и одговарања јер сам доста тога научио на часу. С друге стране, доста времена сам проводио спремајући се за такмичења, због велике количине додатне литературе. 5.Који предмет ти је био омиљени, а који задавао највише муке? Зашто? Омиљени предмети су ми били биологија и хемија, вероватно због природне склоности ка њима, због наставника, али и родитеља који су лекари. Нисам имао већих потешкоћа са било којим предметом, али најмање сам био заинтересован за ликовно. 6.Сада си гимназијалац и имаш ново друштво и професоре. Да ли ти понекад недостаје основна школа? Да, недостаје ми некада. Пошто сада идем у одељење са некима из бивше школе, често се присећамо основне, екскурзија, рекреативне, излета... 2

[close]

p. 3

7.Која је твоја најдража награда и највећи успех? Зашто? Немам одређени највећи успех, али један од необичнијих ми је био када сам се једини у Београду пласирао на Градско такмичење из биологије (касније су пустили све јер је тест био неодговарајући). Такође, поносан сам и што сам био примљен у „Петницу”. 8.Можеш ли са нама да поделиш неки свој несташлук из школске клупе? Свој највећи несташлук сам спровео негде у трећем разреду, ако се добро сећам. На одмору се учионица увек закључавала и нико то није волео. Зато сам одлучио да саботирам браву, за општу добробит. Учитељица Вера није била баш одушевљена тиме, па су моји родитељи купили нову браву. 11.Нас занима чиме желиш да се бавиш у будућности? Још увек нисам одлучио чиме бих тачно желео да се бавим, али занимљиве су ми области биологије и хемије, прецизније, биомедицина и молекуларна биологија. 9.Шта за тебе значи бити ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ? За мене то представља велику част, али и одговорност да у даљем животу и образовању оправдам ту титулу. 10.Како си се осећао када си сазнао да ћеш бити ђак генерације? Осећао сам се поносно и срећно што сам баш ја изабран, а посебно ми је било драго што сам добио највише гласова ученика. 12.Да ли имаш неки савет или препоруку за ученике који завршавају основну школу? Препоручио бих им да се спреме што боље за пријемни, пажљиво изаберу средњу школу и да не брину много. Такође бих их саветовао да не допусте да их било ко обесхрабри у томе. Василије Пантелић и новинарска секција 3

[close]

p. 4

Полазак у први разред најважнији је догађај за свако дете. И ове године, наша школа отворила је врата новој генерацији првака. Сунчан и топао дан окупио је на једном месту много деце, родитеља, бака и дека који су дошли да испрате своје најдраже у школске клупе. У пуном дворишту школе мали ђаци су нестрпљиво седели у публици, важни и поносни што ће бити прозвани. Са осмехом на лицу и узбуђењем, чекали су свој ред и тренутак када ће угледати своју учитељицу. Мало старији ученици припремили су занимљив програм, пун песме и плеса, а у једном моменту су и првачићи заиграли са њима. Директор им је пожелео добродошлицу, а веселе и лепе учитељице прозвале су своје ученике и кренуле са њима пут својих учионица. Свако одељење имало је свој симбол. Тако су Птичице, Сунашца, Пандице, Совице, Бубамарице и Тигрићи кренули у нову авантуру и на своје прво важно путовање које ће трајати осам година. СРЕЋНО! Новинарска секција 4

[close]

p. 5

Наша школа организовала је и ове године рок концерт за све ученике, наставнике, али и родитеље. Повод је био прослава почетка нове школске године. Школа бубњева и гитаре ,,Чупавко“ помогла нам је у организацији овог концерта. Чланови њиховог бенда су наши садашњи и бивши ђаци. Уживали смо у свирци и певању познатих рок песама, а у паузама смо имали праву журку. Пуштани су летњи хитови који су одјекивали у пуном школском дворишту. Надамо се да ће овакав догађај постати традиција јер је све много лепше и лакше када се започне уз игру и певање. Новинарска секција Много ми је драго што смо на овај начин прославили почетак школске године.Надам се да ће нам бити весела и успешна као данашњи дан.Јелена Дробњаковић, наставник хемије Много ми се свиђа одабир песама.Теодора Тодоровић V2 Супер је! Ђускамо и скачемо по бини! Лазар Јелисовић VI3 Фантастична музика и фантастичан провод. Милица, Елена, Софија и Ида Пре сваког наступа имам велику трему јер знам да наступам пред својим наставницима и желим да они буду поносни на мене. Луција Кецић, бивша ученица Ово ми много значи,баш зато што сам учесница свега овога. (Било је и суза...) Јана Дробњаковић, бивша ученица Све је супер, проводим се као никада.Требало би да организују више оваквих окупљања.Матија Зељковић VIII3 Најбољи концерт икада! Матеја Манић V4 Одушевљена сам и мислим да је ово права ствар за почетак нове школске године. Да кренемо пуном паром! Јована Обрадовић, наставник музичке културе 5

[close]

p. 6

Традиционално померамо границе када су одређене манифестације у питању. Тако је било и 5.октобра када је у нашој школи, пети пут по реду, реализован Дан науке под називом Знање на видику. На самом почетку тражило се место више. У препуном холу овај догађај отворила је капуера, плес који нас је све покренуо и дао нам много позитивне енергије да закорачимо у научну пустоловину. Додатну гужву правио је Сунчев систем, раширен по целом холу. Он се са својим лоптицама-планетама окретао око нас у разним бојама и заробио нас сјајем светлећих лампица. Нека деца јурила су по школи сликајући кодове и одговарајући на питања из српског језика, математике, географије и техничког. Наравно, све због слатке награде. Пролазили су поред часовних зона које су поносно са врха света показивале колико је сати код наших другара из других земаља. Нарочито узбудљиво било је у кабинету физике. Све време су пуцали балони, лебдела јаја, а картазијански гњурац час је зарањао, час израњао. У учионицу географије није могло да се уђе. И поред тога што је претила лава из вулкана, торнадо и глобално загревање, деца су добила за десерт мало планине од кекса и млека. Историја нас је одвела у далеку ренесансу Леонарда да Винчија показујући нам хаљине давних дана, а највише пажње посвећено је венецијанским маскама. Девојчице су их усхићено правиле и украшавале како би изгледале грациозно и отмено. 6

[close]

p. 7

Од глагољице, преко ћирилице, па до страних језика-тако је било у кабинету српског. Многи су пожелели да чују какво значење имају наша српска имена, али и да виде како се њихово име пише на арапском. Лепоту тог страног језика дочарала нам је наша ученица из Авганистана. Она је са осмехом лицу свакоме написала име на свом матерњем језику. Мало смо се сударали, мало гурали и, коначно, последњи спрат. Са математиком увек иста причарадозналост, мозгалице, полемике и доказивање. Сабери, одузми, чак и помножи на кинески начин и све то на челу са Питагором. Илизуја или не, али тамо је стварно било трикова и погађања бројева, а магија танграма заразила је и мале и велике. Онда је уследио силазак и наставак истраживања.Требало је видети још много тога, а време је брзо пролазило. Журећи ка другом делу школе, чули су се гласни повици деце: ,,Ватра, експлозија, дим, слоновска паста за зубе!“ Сви полетеше за њима и имали су шта да виде. Несвакидашњи призор испунио је Свечану салу, а на лицима присутних могло се видети само узбуђење. Група младих научника, обучених у беле мантиле, стајала је на позорници и изводила вешто сјајне експерименте из хемије. Сви су били нестрпљиви јер су очекивали неко чудо, које су и добили на крају. Са ватром у руци завршили су своју представу, а публика је била презадовољна. Из учионице у учионицу, дође ред и на биологију. Она нам увек отвара врата неког другачијег света. Откриваш, закључујеш и упознајеш природу, свет око себе, биљке, животиње и човека. Не кажу зато узалуд људи да је то наука о животу. Фосили су увек занимљива тема, па су се и овога пута нашли међу малим биолозима. Уживали су у бојењу латица цвећа. Што се тиче микроскопирања, свако је желео да завири у дубине тог непознатог света. Цртале су се и животиње из маште, помало чудне и страшне. Срећом, па нису међу нама! 7

[close]

p. 8

Роботи, кодови, програмирање...за многе је то научнафантастика. Техничко васпитање иде корак испред свих, па се тако могло видети на који начин раде роботи и како се њима управља. Иако је хидрауличка рука претећи гледала из кутије, сви су хтели да сазнају нешто више о игрицама за које су ученици сами написали програмски код. Можда је неко пожелео да се мало одмори у делу школе где су млађи разреди, али тек су они припремили сензацију за овај дан. Најслађи су, као и увек, били најмлађи. Као прави научници професионалци, по узору на старије, изводили су разне огледе. Утркивали су се ко ће боље, лепше и убедљивије да представи оно за шта се припремао, док су их браћа и сестре поносно посматрали из публике. И тако смо дошли до краја наше научне авантуре у којој је учествовало преко 300 ученика и 40 наставника. Они су се дуго и вредно припремали да импресионирају посетиоце, жељне нових сазнања. Координатор овог великог и значајног дана била је наставница математике Маријана Мирковић која се потрудила да овај догађај буде за памћење и препричавање. Чланови новинарске секције покушали су да посете и фотографишу све научнике, међутим, ту атмосферу могли сте осетити само ако сте били присутни тај дан у нашој школи. А они који су били имају само речи хвале јер су уживали у сваком моменту, организацији, идеји и одушевљени отишли кући. Пожелели су нам да следеће године обавезно направимо још једно овакво незаборавно научно дружење. Драгана Дејановић Ковачевић, наставник српског језика 8

[close]

p. 9

Ове године смо прославили 41. рођендан наше школе. Позната по својим плавим крововима, школа и на почетку пете деценије постојања још увек не жели да одрасте и остаје духом вечито млада и нова. Приредба поводом обележавања њеног свечаног дана организована је 6. октобра у сали Центра за културу Раковица. Представа је почела у 18 часова, а љубичасто-плави амбијент нове сале био је предворје за снове, који су били тема овог Дана школе. Приредба је почела стиховима „Снови“ који су нас подсетили да се не окрећемо када једном кренемо за својим сновима, да се винемо што више можемо изнад свакодневице и боримо за своја крила. Хор старијих разреда је извео химну школе коју су написале и искомпоновале наше бивше ученице, и данас верне својим сновима - музици и поезији. Директор школе Милан Пашић у свом поздравном говору подсетио је на пут успеха што га годинама следе запослени и ђаци, а са публиком је поделио и своје дечачке снове од којих никада није одустао. Затим је уручио традиционална признања најбољим ученицима у прошлој школској години. Програм је настављен песмом „Успаванка“ у којој се оставља простор за лепоту, надање и сањарење, чак и кад се свет учини црн и зао. Мало шаљивог и прозрачног је унела рецитација Бранка Радичевића „Рибарчев сан“, а затим је уследила нумера хора „Fear of the dark“ о суочавању човека са својим страховима. Близу стотину нежних дечјих гласова извело је ову захтевну хеви метал нумеру уз пратњу електричних гитара и са својим диригентом добило овације одушевљене публике. О чему маштају наши ученици и шта су за њих снови, показао је филм „Сањалица“.У песми „Чаролија“ нашло се прегршт савета како заувек остати пркосно дете и живети лудо и слободно. Како изгледа живот једног ђака када у сновима оживе сви страшни школски предмети и како поново заволети школу и књиге, видели смо у представи „Страшан сан“. Приредбу је улепшао и наступ хора из Македоније „Златно славејче“, нашег драгог госта, а певао нам је и гост изненађења, учесник суперфинала „Пинкових звездица“ Жарко Прибаковић. 9

[close]

p. 10

Публику је одушевио и наступ наших солиста који су отпевали песмe са фестивала ФЕДЕМУС- деца композитори: „Трагом звезда снених“, „ Музика и ја“ и „На твојим крилима“. Звуци клавира, гитаре, кахона и малог звонког инструмента укулеле, уз чисте и снажне гласове солиста, на најлепши начин су испричали причу о трагању за путевима снова. Било је и стихова о сновима младости, недосањаним и заувек изгубљеним. О томе су на руском језику казивани стихови из Јесењинове песме „Месечеве вечери“. Дечја сањарења у којима се скривају жеље да свет буде лепши и бољи били су тема песме „Сањарење“. У песми „Сановник“, где се на шаљив начин тумаче дечји снови, нашла се и једна озбиљна забрана за све оне без снова. Шта би испричали јастуци кад би знали да говоре, открили смо у рецитацији „Кад би јастуци проговорили“. Ученици су казивали многе мисли о сновима, које су мудри људи и писци рекли и забележили, а без чега нико од нас не би имао крила и веровао у чуда. Посебно занимљива и смешна била је представа „Сањар (епизода „Беба“) по мотивима приче Јана Мекјуана. Како се један маштовити дечак Питер, несхваћени сањар, изборио са љубомором према новорођеном брату. Уживали смо и у плесној нумери „Иза дуге“, а просторе жеља и идеала дочарале су нам девојчице својим чудесним плесом и живописним костимима. На самом крају програма публика је плесала уз нумеру „I will survive“. Обучене у бело, нежне и светлуцаве као снови, својим енергичним плесом девојчице су разбудиле све присутне и истакле смисао целе вечери. Када су се светла погасила и најавила крај представе, требало је да се запитамо да ли још увек сањамо, откривамо и чувамо оно нешто посебно у себи и смемо ли да клонемо чак и кад се понекад учини како је свет тамно и безизлазно место. Олга Урошевић, наставник српског језика Већ је свима познато да ученици наше школе из године у годину остварују изузетне резултате на такмичењима из готово свих предмета. Прошла школска година је свакако једна од најуспешнијих! Уз велики труд, одрицање, знање, али и помоћ својих наставника, освојено је укупно 426 медаља и похвала, и то 181 златну, 123 сребрне и 86 бронзаних, као и 36 похвала.. Посебно истичемо 50 ученика који су успели, из чак 12 наставних предмета, да остваре одличан успех и пласман на републичким и међународним такмичењима. Веома смо поносни на ове ученике и њихове наставнике, који на најбољи начин представљају нашу школу. За њих је у јуну организован заједнички наградни излет и обилазак Београда и његових знаменитости. Желимо им пуно среће у наредној години и да наставе са оваквим сјајним успесима! Новинарска секција 10

[close]

p. 11

1.Уводно део – Стихови Меше Селимовића Рецитује: Софија Сопић 6/4 Припремила: Милица Мирковић 2. „Мост који нам срца спаја“ - химна школе Деца композитори: Луција Кецић (13 година) и Јана Дробњаковић (12 година) Изводи: Хор старијих разреда Пратња: Алекса Оцокољић и Јана Миленковић Диригент: Јована Обрадовић 3. Обраћање директора 4. Награде најбољим ученицимима 5. Песма Успаванака, Мирослав Антић Рецитује: Јована Девић 4/1 Припремила: Биљана Ристовић 6. Песма Рибарчев сан, Бранко Радичевић Рецитују: Емилија Влашковић 6/2 и Алекса Дакић 6/2 Припремила: Мирјана Поповић 7. Fear of the Dark – IRON MAIDEN Изводи: Хор старијих разреда Клавирска пратња: Јана Миленковић Гитаре: Алекса Оцокољић, Матеја Зељковић, Немања Ивезић Кахон: Ђорђе Ђуковић Диригент: Јована Обрадовић 8. Филм Сањалица Учествују: деца из одељења 1/3,1/6, 2/1, 4/1, 4/3, 5/3, 5/6, 7/4 Припремиле: Драгана Дејановић Ковачевић и Олга Урошевић Монтажа: Ненад Стаменовић 9. Песма Чаролија, Мирослав Антић Рецитује: Ивана Јовановић 8/3, Никола Тијанић 8/3 Припремила: Јелица Пајић Клавирска пратња: Ирена Ђокић 7/4 10. Представа Страшан сан Улоге – Дечак Мирко: Анђелковић Душан , Читанка: Малеш Марија, Музичка култура: Катарина Јурић, Математика: Милица Јакшић, Природа и друштво: Тара Зрнић, Ликовна култура: Катарина Ристић, Физичко васпитање: Ози Крстић, Мајка: Магдалина Василијевић, Виле: Јована Узелац, Прстојевић Наталија, Јана Милосављевић, Милица Јелисавчић (сви из 3/3) Припремила: Ивана Брстина 11. Хор из Македоније Златно славејче 12. Рекли су о сновима Учествују: Марко Узелац 8/1, Михаило Стојков 7/2, Вера Милуровић 7/2, Ања Илић 7/2, Огњен Анђелић 7/2, Ања Дожић 6/3 Пратња на гитари: Николина Ковачић 6/5 Припремиле: Милица Мирковић и Светлана Бубало 13. Трагом звезда снених (песма са фестивала ФЕДЕМУС – Деца композитори) Солиста: Ема Трбовић 8/1 Пратња: Јана Миленковић Припремила: Јована Обрадовић 14. Песма: Месечеве вечери, Сергеј Јесењин Рецитује: Данило Момчиловић 4/2 Пратња на гитари: Наталија Фржовић 8/2 Припремила: Љиљана Вићентијевић 15. Песма Сањарење, Недељко Попадић Рецитује: Матија Манојловић 6/4 Припремила: Милица МирковиЋ 16. Плесна нумера Иза дуге Плешу: ученици 2/4 Припремила: Катарина Гацин 17. Представа Сањар (епизода: Беба)(по мотивима приче Јана Мекјуана) Сценарио: Станко Кржић Улоге – Питер: Лав Ивановић 5/6, Кити: Марија Стојановић 5/6, Мајка: Ивана Баришић 6/4, Отац: Јанко Јаћовић 6/4, Лора: Маша Василић 6/4, Кенет: Веља Јовановић 5/6 Наратори: Нина Рајшић 5/6 и Анђела Доброта 6/3 Припремили: Станко Кржић и Мирјана Поповић 18. Песма: Кад би јастуци проговорили, Мирослав Антић Рецитује: Лука Лазић 6/5 Припремила: Светлана Бубало 19. Музика и ја Дует: Софија Цветковић 5/6 и Дуња Бебић 2/2 Пратња: Јана Миленковић, Алекса Оцокољић, Немања Ивезић, Матеја Зељковић, Марија Пандуровић Музика и текст: Јана Миленковић (10 година) Припремила: Јована Обрадовић 20. Песма Сановник, Драган Лукић Рецитује: Вера Почековац 2/4 Припремила: Светлана Бубало 21. На твојим крилима (песма са фестивала ФЕДЕМУС – Деца композитори) Солиста: Катарина Дамјановић 8/1 Пратња: Јана Миленковић Припремила: Јована Обрадовић 22. Плесна нумера: I will survive Плешу: ученици 4/3 и 5/5 Припремиле: Александра Ивезић и Јелена Пантић Сценографија: Весна Станисављевић Техничка подршка: Ненад Стаменовић, Мирослав Крњић, Станко Кржић, Дејан Бошковић Координатор: Олга Урошевић 11

[close]

p. 12

Почетком октобра наша престоница била је домаћин деци Европе у оквиру манифестације Радост Европе. Први међународни сусрети деце одржани су пре скоро пола века у знак обележавања Светског дана детета, а наша школа и ове године била је део овог величанственог догађаја. У гостима су нам била деца Македоније, хор Златно Славејче из Скопља. Манифестација је отворена свечаним Карневалом и дефилеом свих земаља учесница, као и њихових домаћина из београдских основних школа. Дружење је настављено на Ади Циганлији где је одржан спортско-рекреативни дан. У Скупштини града градоначелник Београда уприличио је пријем за све гостујуће делегације. Празник игре и песме настављен је у Дечјем културном центру на Сусретима пријатељства када су се гости представили својим програмом, а најсвечанији део, као и увек, био је велики концерт у Центру Сава. Најлепши део читавог догађаја, ипак, било је време проведено у дружењу из кога су се изродила многа пријатељства. Љубазни домаћини добили су позив да дођу у Македонију и узврате посетом коју сада сви са нестрпљењем очекују. Весна Тутуновић, наставник енглеског језика 12

[close]

p. 13

Са поносом можемо да истакнемо чињеницу да наша школа помера границе образовања у нашој земљи тиме што је издвојила средства за набавку ВР наочара, чијом применом ученици могу да доживе виртуелну реалност. Заправо, њиховим коришћењем ученици су у могућности да посете најудаљеније државе, градове, музеје као и да присуствују бројним изложбама светских уметника. У одељењима 7/4 и 7/5 одржани су огледни часови из географије на тему „Виртуелна авантура Азијом”. Ученици су били подељени у пет група, а задаци су се састојали од препознавања природних или антропогених објеката које су виртуелно посетили. Кроз овај задатак ученици су били у могућности да посете Малдиве, Тајланд, плове рекама Меконг и Ганг, лете изнад Монт Евереста, роне међу коралима Црвеног мора, али и да скачу са највише зграде света - Бурџ Калифe. Други задатак се односио на познавање распореда географских појмова на онлајн немој карти, као и давање асоцијација на задате географске појмове. Део атмосфере са часа преносимо вам кроз фотографије. Тања Парезановић, наставник географије Дана 25.10.2017. организован је час где смо имали прилику да користимо ВР наочаре. Ученици одељења 7-4 су били подељени у групе и гледали разне видео снимке помоћу наочара. На овај начин су обнављали градиво кроз игру и задатке. Циљ овог пројекта био је да се подигне деци интересовање за географију и да допринесе томе да ученици уче на различите начине. Ленка Васић 7/4 13

[close]

p. 14

Школски дан на Сајму књига намењен је свим ученицима, љубитељима књиге. Ђаци наше школе сваке године са својим наставницима посећују овај културни догађај. Овога пута водиле су нас наставнице Милица Мирковић и Светлана Томић и дивно смо се провели. У периоду од 22. до 29. октобра одржан је 62. међународни београдски сајам књига.Ове године гости су били Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн. Сајам се простирао у две хале, односно хале 3 и 4. Пошто је ово један од највећих и најпосећенијих догађаја, ни ова година није била изузетак, а љубитеља књига је било веома много. Сви су појурили на многобројне штандове са најразличитијим књигама. Од историјских и смешних до љубавних и криминалистичких романа, било је нешто за свакога.Такође, ту су били и многи писци који су се упознавали са својим верним читаоцима и потписивали своје књиге. Сајам књига је, по мени, најзанимљивија манифестација. Драго ми је да, и поред све данашње технологије, и даље постоје људи који се враћају старој доброј књизи. Ива Лариса Анђелић 7/2 14

[close]

p. 15

Осванула је и та среда, 25.октобар. Чекале смо је са нестрпљењем јер смо са наставницом српског Драганом Дејановић Ковачевић ишле у Стари двор. Биле смо узбуђене и нисмо знале шта нас чека. Као учеснице пројекта ,,Ђак репортер“, присуствовале смо једној занимљивој манифестацији. Наша школа већ неколико година реализује пројекат ,,Здраво растимо“, а сада смо и ми имале прилику да видимо како то изгледа, а понешто смо и научиле. Биле смо у улози правих новинара, што нам се веома допало. На самом почетку смо добиле професионални фото-апарат и микрофон и кренуле смо у новинарску авантуру. То је за нас био велики изазов! На почетку и на крају смо добиле аплауз, па мислимо да смо се, ипак, снашле и обавиле задатке како треба. Присутни су били многобројни наставници из целе Србије који би требало да образују своје седмаке о правилној исхрани и важности физичке активности, као и о целокупном здрављу. Имали су Интервју са Иреном Куртањек, представником компаније Nestle Adriatic и Савеза за школски спорт Србије https://www.youtube.com/watch?v=iy2saGfeXdU&feature=youtu. be https://www.youtube.com/watch? v=Zq8GXrR9jFY&feature=youtu.be одличне идеје како да мотивишу ђаке, а са нама су поделили шта се све ради у њиховој школи по том питању. Већина је рекла да су деца веома добро прихватала промене и да су активно учествовали у овом пројекту. Били су веома љубазни према нама, а неки су се чак били и стидљиви. Предавања је почело уводном речју и презентацијом о пројекту модератора Ирене. После тога нутрициониста Кораљка нам је причала о правилној исхрани, њеном планирању, важности уношења воде и слично. Касније је уследио диван ручак са најразличитијим избором за јело и пиће. Морамо признати да су нам се много допали колачи и сокови, али смо упамтиле да нема здраве и нездраве хране, већ да је битно имати меру и да исхрана буде уравнотежена. Након тога професори физичког васпитања су путем презентације показали своја достигнућа, реакције деце, колико је важно бавити се спортом и како су они применили овај пројекат у протеклих годину дана. Ми, као новинарке, мислимо да је било веома занимљиво. Сматрамо да свако дете треба да буде свесно шта и колико једе и да ли је довољно физички активно. Отишле смо кући пуне позитивних утисака и тешко се растале од микрофона и фото-апарата. Договориле смо се да и ми направимо слично предавање и одржимо га својим другарима, седмацима, како би и они научили нешто и водили здрав и срећан живот. Ива Лариса Анђелић, Викторија Шекеровић и Вера Милуровић 7/2 15

[close]

Comments

no comments yet