ГСП е-забавник

 

Embed or link this publication

Description

Часопис о дешавањима у Техничкој школи ГСП у Београду

Popular Pages


p. 1

Техничка школа ГСП, Београд 22.03.2017.година Моја школа Број 1 Број 1 Читаћете: Моја школа 2 Посетили смо... 3 Ко је Малала? 4 Женско гласа право 4 Прва помоћ 5 Утисци ученика 6 Београдска 7 мумија Први у Србији 8 1

[close]

p. 2

Техничка школа ГСП Техничка школа ГСП је моја школа од фебруара 2004.године. Ту сам запослена као наставник историје. Школа се налази у Улици Радослава Грујића, али како је школа на самом почетку улице, зграда већим делом излази и на Улицу цара Николаја II. Када сам почела да радим у школи, Улица цара Николаја II звала се Улица 14.децембра. Тог дана – 14.децембра 1939.године одржане су велике радничке и студентске демонстрације у Београду и по том догађају, односно датуму, улица је после Другог светског рата добила име. Тог дана - 14.децембра седамдесетих година двадесетог века светлост дана угледала је и моја маленкост. Случајност или не, процените сами... Моји ученици Од првих радних дана па до данас предавала сам историју свим образовним профилима који се школују у нашој школи – од аутомеханичара, возача и аутолимара до техничара друмског саобраћаја, машинских техничара и техничара електромоторних погона. Оно што је специфично за нашу школу јесте да је у највећем броју похађају дечаци. Време и пракса у раду са децом показали су да и није тако лоше бити женски наставник у мушкој школи. Дечаци често показују више саосећања и пажње према наставницама, мада се пуно пута показало да је мушкарцима наставницима далеко лакше да заведу ред у појединим немирнијим одељењима. Ученици у мојој школи су вредни и мање вредни, мирни и немирни на часовима, радознали и равнодушни, концентрисани и успавани, али од свих њих највише волим оне ученике који ме по завршетку школовања сретну негде у граду и питају: ''Да ли ме се сећате? Ви сте мени предавали историју.'' Драги моји ученици и онда када вас се не сетимо одмах у првом тренутку, знајте да сте оставили трага у нашој школи, чим се радо сећате својих наставника. Аутор текста Данијела Савић Стаматовић, наставница историје 2

[close]

p. 3

Посетили смо Историјски музеј у Београду Д а н а почетком двадесетог века. Оно што се 23.новембра ученицима посебно допало јесте 2016.године интерактивност изложбе и могућност ч л а н о в и праћења изложбе употребом мобилног и с т о р и ј с к е телефона или таблета. Ученици су с е к ц и ј е имали прилику да осете како се то наше школе Михајло осећао када је паробродом и још понеки љубитељ историје стигао у Њујорк, да виде Михајлов посетили су Историјски музеј у радни кабинет, да се испробају у Београду. Историјски музеј налази се улози професора на Колумбија у центру града, недалеко од Народне уневризету, да виде како је настао скупштине и Трга Николе Пашића. први рендгенски снимак, да осете О изложби чари пупинизације. Поред тога што је ученицима изложба Ученици су имали прилику да виде била забавна, она им је својим изложбу која је посвећена Михајлу едукативним карактером омогућила Пупину под називом '' Пупин – од да повежу и визуелизују знања, која физичке до духовне реалности''. су стекли на часовима историје Изложба хронолошки прати живот везаним за другу индустријску нашег научника Михајла Пупина од револуцију и друштвене прилике у р о ђ е њ а у с е л у И д в о р , п р е к о свету крајем XIX и почетком XX века. школовања у Панчеву и Прагу, пута у Америку, његове професорске каријере до проналазака који су Видимо се на некој следећој изложби...Ваша наставница историје променили живот милионима људи 3

[close]

p. 4

Ко је Малала? „ Ј а с а м М а л а л а “ ј е (Део из књиге) аутобиографска књига коју је написала Малала Јусафзаи. Књига говори о доласку талибана у долину Сват. Малала описује долину Сват пре и после доласка талибана на власт и њихов покушај да уведу шеријатско право. „Иако смо сви заједно играли крикет на улици или на кровној тераси, знала сам да ћемо, кад порастемо, ми девојчице остати код куће. Од нас ће се очекивати да кувамо и служимо браћу и очеве. Дечаци и одрасли мушкарци могу слободно да луњају Mалала Јусуфзаи је пакистанска градом, али моја мајка и ја не можемо активисткиња која се залаже за право да изађемо без пратње неког мушког жена (поготово девојчица) на рођака, макар то био петогодишњи образовање. На Малалу је извршен дечак! Такав је обичај.“ атентат, али је био неуспешан. Метак који је добила у главу је прошао без закачивања битних органа и мозга. ''Екстремисти су показали шта их највише плаши: девојчица са књигом.'' З а х в а љ у ј у ћ и п о ж р т в о в а н о с т и Аутор текста Данијел Петровић С34 пакистанских и британских лекара она се опоравила. Када су жене добиле право гласа? Током историје улога жене била је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. Жене су радиле само ако је то било неопходно за преживљавање породице. Жене нису имале право гласа, а образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове и гајење деце. У 19.веку долази до настанка феминизма, чији је најистакнутији члан била Клара Цеткин.Феминисткиње су се залагале за потпуну једнакост жена и мушкараца. Оне су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Жене су право гласа најпре добиле на Новом Зеланду 1893.године. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму мушке послове. Велики број жена је радио у фабрикама оружја, али је огроман број жена отишао и на фронт где су радиле као болничарке. Након завршетка рата, положај жена се побољшао, па су оне добиле право гласа у САД (1920.г.) и Великој Британији (1928.г.), као и право да се кандидују за Парламент. Код нас су жене право гласа добиле после Другог светског рата (1945.г.). Највећи део текста настао уз помоћ податка добијених са Википедије 4

[close]

p. 5

Искуства ученика са полагања прве помоћи У ченице одељења С21 Драгана Подунавац и Снежана Милинковић направиле су малу анкету у свом одељењу о утисцима ученика о одржаним предавањима из прве помоћи, којa се реализујu у свим одељењима другог разреда саобраћајне струке као део редовне наставе. Ево њихових запажања... Предавања из прве помоћи У разговору са ученицима који су учествовали у овом раду, схватили смо да им је било веома занимљиво. Предавање је одржао професор Марко, који је све веома лепо објаснио. Било је разумљиво, занимљиво, динамично и не толико тешко, а пре свега било је веома корисно. За неколико одржаних часова могло се све брзо схватити и научити. Многi учениci који су присуствовали и сами су рекли да су уживали, а атмосфера је била опуштена. И они ће нам касније рећи нешто о томе. Пружање прве помоћи — демонстрација Видевши лутку којој су морали дати прву помоћ, то је у ученицима стварало неку врсту узбуђења. По речима наших ученика то је био најзанимљивији део. Лутки су давали вештачко дисање (вентилације) и ,,враћали је у живот” компресијама. Још занимљивији део била је демонстрација на њиховим другарима из одељења. Замишљали су ситуацију када је нужно помоћи другару у невољи и одрадили су то на најбољи начин. Превијали су ,,ране” једни другима, фиксирали им руке приликом ,,прелома” и евакуисали их из пожара и из аутомобила који је учествовао у саобраћајној незгоди. Полагање теста Будући да је предавање било кратко ученици нису ни очекивали тешке тестове. За време рада тестова атмосфера је била опуштена и питања нису била тешка. У једном одељењу наше школе од 23 ученика, сви су положили тест. То је било и за очекивати, јер некоме спасити живот заиста пуно значи. Заправо, нико од ђака не жели да буде у ситуацији да некоме мора да спаси живот, али су свесни важности овог дела обуке као будући возачи. И на крају, захваљујумо се професору Марку, директору школе и осталима који су учествовали у организацији ових предавања. Аутори текста Драгана Подунавац и Снежана Милинковић С 21 5

[close]

p. 6

Утисци ученика са предавања из Прве помоћи  ''Када је професор почео да прича о пружању прве помоћи, све ми је изгледало неизводљиво. На основу тога сам мислила да ће и само полагање бити тешко. Када сам први пут видела лутку за демонстрацију којој сам требала да пружим прву помоћ, нисам смела да се јавим да покушам јер сам мислила да нећу успети. Један од занимљивијих делова био је када сам гледала моје другаре како пружају помоћ неком другом. После тога сам се и ја јавила да покушам и схватила сам да није тешко. Све у свему, било је корисно и веома занимљиво.'' Невена Ненадовић С 21  ''Само предавање је било интересантно. Вежбе које смо радили су биле веома корисне. Пошто смо имали добро предавање желела сам да што пре то испробам у пракси. За мене то није било ништа тешко и компликовано, јер вежбе које смо испробавали су релативно лаке. Мени је ово било веома лепо искуство.'' Снежана Милинковић С 21 Утисци ученика о пракси у погону ''Космај''  ''Када сам чуо да мењамо простор у коме ћемо изводити практичну наставу, био сам срећан јер смо годину дана били на истом месту (погон ''Дорћол''). У погону ’’Космај’’ ми се свиђа то што имамо такозвана радна места, где ћемо моћи да научимо нешто више од самих радника у погону. Сама чињеница да мењамо радна места часове практичне наставе је учинио још занимљивијим. До сада сам проводио време код гумара и лимара и веома сам задовољан.'' Предраг Чавић  ''Када сам први пут дошла до погона ''Космај'' све ми се чинило превише озбиљно и мислила сам да то није место где бих могла да се осећам слободном и самим тим нешто научим. Међутим, веровала сам нашим професорима и имала жељу да пробам. На први поглед погон је био огроман и мислила сам да се нећу снаћи, али временом сам почела полако да упознајем сам погон и раднике. Радници у погону су нам били други професори и урадили су све да се угодно осећамо и нешто научимо. Саветујем све професоре праксе да што пре своје ученике одведу у погон ''Космај'', јер је то оно што треба њима и њиховом знању.” Драгана Подунавац Захваљујући професорима практичне наставе Вуку Филиповићу и Саши Ристивојевићу одељење друге године техничара је имало прилику да све што су радили у погону ''Дорћол'' виде у погону ''Космај''. Такође, радници у погону су се трудили да поред свог свакодневног посла, објасне ученицима своју улогу на радном месту. Аутори текста и анкета Драгана Подунавац и Снежана Милинковић С 21 6

[close]

p. 7

Београдска мумија Да ли сте знали да се у сред нашег лепог града Београда крије права мумија из старог Египта? Дана 29.октобра 2016.године професорка историје, Данијела Савић Стаматовић, позвала је ученике из одељења С12 и С24 да се заједно упознају са београдском мумијом. Састанак је био договорен код споменика кнезу Михаилу на Тргу републике или свима познатијем месту под именом код ''Коња''. Када смо се окупили прво смо се сликали испред споменика и кренули ка Капетан Мишином здању, пошто се мумија налази у тој згради која припада Филозофском факултету у Београду. У дворишту Капетан Мишиног здања сачекао нас је водич Народног музеја. Док смо чекали остатак групе, професорка нам је укратко испричала историју тог здања. Током посете сазнали смо да мумија потиче из Акхума, града 200 километра низводно од Луксора. Име мумификоване особе је Несмин. Несмин је био свештеник у храму бога плодности Мина. Питање: ''Одакле египатска мумија у сред Београда?'' Наиме 1888.године Хаџи Павле Риђички је у фебруару месецу у Египту откупио мумију и јула 1888. године поклонио је мумију Народном музеју у Београду. Ковчег у коме се налази мумија дугачак је 182,5 центиметара, изграђен је од тамарикованог дрвета. Осликан је плавом, зеленом, жутом, црвеном, црном и белом бојом, а неки делови ковчега су имали и позлату. Од 29.октобра 2016.године могуће је видети мумију у терминима који су доступни на сајту Народног музеја у Београду. Улаз је бесплатан, али је потребна најава посете. Аутор текста Никола Петровић С 24 7

[close]

p. 8

 Први аутомобил у трке одржане су у возила је од Србији марке Де организацији Београда до дион-бутон појавио ''Српског ауто- Црногорског се у Новом Саду клуба'' и приморја, што пре 1892. године. Другог светског  Први аутомобил на улицама Београда рата није било нимало лако. појавио се  Први аутобус у 3.априла1903.године. ''Београдског мото-клуба'' у лето Београду помиње се 1912.године, када је извесни  Први српски 1923.године на господин Вишњић шофер, Сретен Бањици. организовао превоз Костић, возач краља Петра  Карађорђевића од 1911-1915.године, оснивач је Првог српског шоферског удружења и власник је прве возачке дозволе која му је издата 1903.године. Прва жена возач аутомобила била је краљица Марија Карађорђевић, жена краља Александра на релацији од Калемегдана до Топовских шупа са четири аутобуса марке Лорин и Клемент. Карађорђевића. Марија је била с т р а с т в е н и Преузето из књиге љ у б и т е љ Зорана Пеневског, Први аутомобила, умела у Србији  Прве ауто-мото је сама да замени гуму, а више пута Да ли сте спремни за Сајам аутомобила? Међународни салон аутомобила и мотоцикала у Београду одржаће се од 24.марта до 2.априла 2017.године на Београдском сајму, а излагачи ће се ове године представити у чак 10 сајамских хала. Очекујемо ваше извештаје... Позив за новинаре сараднике Уколико желите да се опробате као новинар дописник јавите нам се на мејл адресу:dstamatovic@gmail.com. Немојте оклевати... Све идеје су добродошле. 8

[close]

Comments

no comments yet