Aska 1

 

Embed or link this publication

Description

e/casopis

Popular Pages


p. 1

Март 2017. Број 1 1

[close]

p. 2

Драги читаоци, Настављамо тамо где смо стали 2015. године. Часопис Аска поново је међу ученицима и наставницима Основне школе ,,Иво Андрић”, само у другачијем облику. Наши претходници били су веома вредни, а ми ћемо се потрудити да будемо успешни као они.Сви заинтересовани могу учествовати у раду новинарске секције и тако допринети томе да часопис буде лепши и интересантнији. Своје литерарне и ликовне радове, текстове, фотографије, видео-записе и остале занимљивости можете слати на ecasopisaska@gmail.com. Садржај треба да буде образовног и васпитног карактера. Бавићемо се разним темама које свакодневно прате школски живот Андрићеваца, од ученика до свих запослених у школи. УЖИВАЈТЕ У ПРВОМ БРОЈУ! Драгана Дејановић Ковачевић, наставник српског језика  НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА: Викторија Шекеровић 6/2 Вера Милуровић 6/2 Ива Лариса Анђелић 6/2 Ивона Тодоровић 6/2 Ленка Васић 6/4 Ана Блгојевић 6/4 Ива Ђондовић 8/4 Тијана Михајловић 8/4  УРЕДНИК: Драгана Дејановић Ковачевић  ТЕХНИЧКА ПОДРШКА: Олга Вујин Ненад Стаменовић 2

[close]

p. 3

1. Када сте почели да радите у нашој школи и каква су била Ваша прва искуства? Први долазак у нашу школу био ми је у оквиру студентске праксе када сам као студент похађао трећу годину Факултета спорта и физичког васпитања. Мој задатак је био да испратим двадесет часова наставе физичког у старијим разредима уз свог ментора и тадашњег наставника физичког васпитања Цанка Анастасова. Доста тога сам тада научио и видео како изгледа посао наставника, захваљујући колеги Цанку, који је био изузетан демонстратор и педагог. 2.Како изгледа бити директор једне основне школе? Посао директора није нимало лак, ма колико то некима можда изгледало. Наша школа, која броји 1153 ђака и 98 запослених, спада у велике школе. Самим тим брига о свима њима, као и о самој школи која је стара четрдест година и која заузима површину од 6150 м2, није нимало једноставна. Захваљујући сјајним колегама, као и најближим сарадницима, могу рећи да ми је посао доста олакшан, поготово после дугогодишње успешне сарадње. Заједнички договори и подела послова омогућавају да наша школа иде напред у корак са временом. Као директор имам обавезу да водим школу смером сталне трансформације и сталних иновација према квалитету пре свега. Посао директора је да се стално усавршава, учи, прати, открива и мења како би био делотворан и како би могао друге да мења. То све захтева вештину анализе, процењивања, преоријентације и комуникације, односно да планирам, усмеравам и решавам проблеме. Улога запослених је да остварују постављене задатке уз заједнички договор, а све у интересу свих учесника васпитнообразовног процеса (ученика, родитеља и запослених). Задаци које обављам као директор школе су веома бројни и разноврсни, али се могу свести на: 3

[close]

p. 4

-иницирање (постављање циљева и приоритета, усмеравање ка одређеним променама, увођење иновација); -планирање (израда програма и календара рада, успостављање равнотеже између структуре послова и структуре кадрова); -организовање (подела посла, систематизација и описи радних места, образовање стручних тела и тимова, формирање комисија и тимова у оквиру Наставничког већа, успостављање комуникације); -вођење (руковођење радом наставничког већа и колегијума, усмеравање рада стручних већа и актива, давање задужења, пружање потребних информација и упутстава, обезбеђивање неопходног обучавања и усавршавања); -контролисање (праћење, анализирање и оцењивање активности појединаца, група и организације у целини, предузимање корективних и интервентних мера); -репрезентовање (комуникација са окружењем, заступање интереса школе и људи и деце из школе). 3. Шта Вам се посебно свиђа у њој? Оно што ми се посебно свиђа у школи су заспослени и ученици који је похађају. Мислим да је овај спој добитан и да захваљујући томе последњих година идемо само узлазном линијом. Такође, истакао бих и јако добру сарадњу са родитељима који нам дају пуну подршку за све наше идеје и активности, а и радо учествују у томе. По мом мишљењу, људски фактор је јако битан и могу рећи најважнији, а сматрам да од тога зависи у ком правцу ћемо се кретати у будућности. На нашу срећу, код нас је овај фактор изузетан и због тога ми је драго што сам и ја део једне овако успешне школе. 4.Шта бисте променили? Уколико се ово питање односи на наставне планове и програме, ту бих волео да свака школа има већу аутономију или избор приликом одређивања смерница у којима жели да се развија. Моје мишљење је да би морао да постоји одређени проценат обавезног наставног градива, као и део градива који би ученици сами бирали у оквиру својих интересовања и способнсоти. Такође, волео бих да сви ученици иду у једну смену, да буде мања оптерећеност часовима редовне наставе, а да буду додате оне активности које би помогле ученицима да током времена постану одговорнији за себе, да развију способност критичког мишљења и да могу да испитују и развијају своје сопствене мисли о стварима, људима и животу уопште. 4

[close]

p. 5

Што се тиче опремљености школе училима и осталим наставним средствима, волео бих да оне школе које показују боље резултате у односу на друге школе (приликом екстерне евалуације, на завршном испиту, на такмичењима ученика...) имају веће материјалне приходе и да на тај начин њихов рад буде вреднован од стране заједнице и друштва. Наравно да би та средства морала да се искористе у унапређење образовно-васпитног рада. 5. Када сте били најпоноснији на нашу школу? У досадашњем раду могу рећи да сам више пута био изузетно поносан на нашу школу. Најпоноснији сам био када смо добили извештај о спољашњем вредновању рада школе од стране евалуатора Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Највиша оцена приликом вредовања нашег рада и свих седам области, тачније 22 четворке и 8 тројки (четворка је највећа оцена), само је доказ онога што смо сви ми претпоствљали, али је то требало показати и доказати. Ако може даље да се рангира, по други пут сам био поносан када смо добили позив од стране Завода за вредновање квалитета образовања да наша школа буде једна од четири модел школе у Београду у оквиру конференције SICI радионица. У септембру 2015. године нашу школу је посетило шест представника европских земаља, који су начелници инспектората за школе у својим земљама. Тема посете била је: Лидерство директора које је усмерено на сарадњу са наставницима и стручним сарадницима и подстицање сарадње наставника. Они су током посете били на часовима, и у млађим и у старијим разредима, а обавили су и разговоре са управом школе, наставницима и ученицима. Донели су закључке на које сам био поносан. Истакли су за нашу школу све похвале, а поједини инспектори (начелници) рекли су да би јако волели да и њихови наставници исказују толику посвећеност и љубав према послу као наши, упркос материјалном и вредносном статусу коју просветни радници имају данас у друштву. Такође, сматрају да је наша школа пример добре праксе и да нам је место у ЕУ. Свакако да сам увек поносан и да ми је много драго када наши ученици и наставници остваре успех на разним такмичењима, конкурсима, смотрама и пројектима, као и да својим наступима и представљању себе репрезентују школу на најбољи начин. 6. Мислите ли да сте строг директор? Искрено, не знам колико сам ја компетентан и објективан да вам дам одговор на ово питање. Можда је то питање за ученике и запослене, на које би вам они даљи бољи одговор. Сигурно да сам правичан, а да ли сам строг то не знам. Мислим да је решење сваког проблема у разговору и договору. Све се може решити причом и знатно брже уколико обе стране показују разумевање и спремне су за компромис. Волим да слушам мишљење запослених, ученика и родитеља јер један је угао из којег ја гледам, а други је њихов. Свакако да школска правила морају да се поштују јер да нема њих, као што постоје правила у спорту, била би сигурно анархија у школи. Међусобно поштовање и уважавање свих структура доводи до тога да нам свима буде пријатније и да се лепше осећамо у школском амбијенту. 5

[close]

p. 6

7. Да ли Вас ђаци увек послушају или има и оних непослушних? У досадашњем просветном раду могу само да истакнем позитивно мишљење и однос који сам имао у раду са ученицима. Позиција директора сама по себи доноси ауторитет звања и могу да кажем да ученици то поштују и да нисам имао ситуације када су били непослушни. На сваку моју молбу увек су се радо одазивали и помагали ми да заједнички решимо ствари које се њих тичу. Што се тиче ученика са којима се спроводи појачан васпитни рад, могу рећи да сам се и у те активности, у договору са одељењским старешином, укључивао и помагао ученицима да проблем сагледају из другачијег угла и да поправе своје понашање или успех у школи. Мислим да је решење било каквог проблема у томе да сви заједно учествујемо и да нађемо најбољи начин да се тај проблем реши. Свесни смо сви да је то процес и да нико нема чаробни штапић за решење проблема, тако да сви (ученик, породица и школа) морају дати допринос решењу проблема. 8. Недостаје ли Вам посао наставника? Драго ми је што сте ми поставили и ово питање. Рећи ћу вам да је у појединим земљама ЕУ директор школе у обавези да одређени недељни фонд часова остане у непосредном раду са децом (кроз часове наставе, кроз рад одељењског старешине, кроз менторски рад, кроз слободне активности...). Сада када је у изради предлог нацрта новог Закона о основама система образовања и васпитања, надао сам се да ће се ово питање поставити и да ће то бити један члан закона. Нажалост, колико сам упознат, и у новом Закону, као ни у садашњем, неће бити простора за овакве активности директора. Неке колеге кажу да је то једноставно незамисливо због обима посла које директор има, а опет моје мишљење је да би то требало да буде слободна воља директора и да он треба да остане у непосредном раду са децом уколико то жели. Сви ми, директори, нисмо се школовали за место директора јер таква школа не постоји у Србији, него за наставничку професију. Већина нас је то првенствено урадила због љубави према преношењу знања и раду са децом. Свакако да ми недостаје посао наставника и свакодневни рад са децом. То покушавам да надоместим тиме што врло често разговарам са ученицима и ослушкујем њихово мишљење и идеје да наша школа буде још боља. У будућности сам замислио један пројекат који ћу ја реализовати директно са ученицима, али нека то остане тајна за сада... 6

[close]

p. 7

9. Који је Ваш омиљени спорт? Као мали бавио сам се великим бројем спортова, покушавајући да будем добар спортиста. Кажу да сам био талентован за поједине спортове, али ипак нисам успео да досегнем успешну и репрезентативну играчку каријеру. Касније сам се определио за студирање и скоро је било немогуће бавити се и спортом и упредо студирати наш факултет, који је јако захтеван и где доста часова одлази како на теоријски део, тако и на практичан рад. Омиљени спорт ми је фудбал и све варијације у односу на овај спорт. Последњих година био сам део стручног штаба футсал репрезентације Србије и могу рећи да ми је футсал веома омиљен због своје динамичности, брзине и саме технике. Успех који је наша репрезнетација остварила прошле године на ЕП у Арени донео је одређену популараност овом спорту у Србији. Прошле године постао сам и део стручног штаба репрезнтације Србије у фудбалу на песку. Ово је први пут да се формира репрезентација у овом спорту и могу истаћи да је ово спорт који има велики број атрактивних потеза, луцидних дриблинга и пружа забаву свима, како играчима тако и навијачима. Позивам све ученике да се баве спортом, првенствено због здравствених разлога, а онда и због 10. Данас је важно образовање, али и бавити се спортом. Чему Ви дајете предност? осталих ствари које спорт може да развије У овом случају, као и мом личном и код деце. Зато се и ми као школа трудимо да животном примеру, увек дајем предност имамо велики садржај бесплатних образовању. Апелујем на све ученике и спортских активности за све ученике и да родитеље да школа увек буде на првом она буде модел школа у промовисању месту, а спорт или нешто друго (музика, здравих стилова живота. језици...) на другом. Могуће је ускладити обавезе у школи и на тренингу, али касније током студија то је јако тешко, поготово у нашој земљи због разних фактора који на то утичу. Последње време веома је актуелна спортска стипендија у иностранству, где наши ученици спортисти добијају могућност да студирају и да се и даље паралелно баве спортом. Мислим да је то оствариво и код нас, али тек у неком наредном периоду, уколико буде постојала добра воља, организација, опремање и изградња спортских објеката. 7

[close]

p. 8

11. Шта бисте поручили ученицима и запосленима у школи? Ученицима бих поручио, као што сам рекао на прослави Савиндана, да више читају књиге и да слушају своје ауторитете јер им сви ми желимо добро и ту смо због њих. Да нема ученика у нашој школи, не би било ни већине нас и ми смо ти који смо посвећени њима. Желео бих да им поручим да ћемо као и до сада пратити, вредновати и награђивати њихове резултате и понашање и истицати оне које су најуспешнији и показују хуманост и другарство. Наставницима бих поручио да наставе да уче и да се усавршавају јер сматрам да је целоживотно учење гарант како би задржали свежину и креативност у свом послу. Наставник који разуме дечје, личне, образовне, друштвене и емотивне потребе и тражи различите начине комуникације, рада и учења, може више помоћи деци да искажу свој потенцијал. У сваком детету морамо видети особу, а не само ученика. Наставници треба да иду у корак са савременим психолошким знањима и да се обучавају за савремене методе наставе. Стварањем школске климе у којој наставници дају подршку једни другима и у којој ученици и родитељи учествују у доношењу одлука које се тичу образовања и васпитања, гради се осећај успешне и позитивне заједнице. У томе се може успети ако поред већ наглашеног, имамо сталну и квалитетну сарадњу са родитељима. Укључивање родитеља у својству партнера у школи користи деци, породицама, наставницима и целој заједници. Наставници су важан фактор ове активности јер треба да помогну остваривању конструктивне комуникације са родитељима када су у питању њихова деца као индивидуе. 12. Који је Ваш животни мото? Немам неки одређени животни мото, али волим да чиним добро и помажем деци и људима, ма како то некима изгледало и, можда, деловало чудно у данашње времене. Мислим да су мисли Иве Андрића ,,Ко чини добро, од њега се још више добра очекује'' добар показатељ како оног времена, тако и овог садашњег у којем ми живимо. др Милан Пашић, директор школе и новинарска секција 8

[close]

p. 9

Када неко посети моју школу по први пут, често чујем похвале како ми је лепа школа. И при томе мисле на зграду, како је пространа, светла, лепо уређена и чиста. И шта ја кажем на то? Па, да, лепа је. У ствари, немам појма да ли је лепа. Након шеснаест година рада у њој, више нисам сигуран да ли је лепа или сам се, напросто, навикао на њу. Оно у шта сам, пак, сигуран јесте да је лепо оно што ми се у тој школи дешава. ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМИЋ О НАШОЈ ШКОЛИ https://izperajednog.wordpress.com/2016/10/08/% d0%bc%d0%be%d1%98%d0%b0-%d1%88%d0%ba% d0%be%d0%bb%d0%b0-%d1%84%d0%b8%d0%bb% d0%bc/ Школу чине мали и велики људи. Много радим и са једнима и са другима и нећу да вам кријем – и једни и други много ме секирају. Али, истовремено, сви они ме и одржавају и дају смисао ономе што радим. Они мали умеју да буду често лењи, некада немирни, а некад и неподношљиви, али опет, изненађујуће виспрени, успешни толико да ме учине веома поносним и што је најважније, гледам их како расту у добре и важне људе. Они велики некада се понашају као мали и увек имају хиљаду питања за мене, од којих на макар половину не знам одговор. И мрко ме гледају када им не посветим пуну пажњу, јер забога, ваљда се подразумева да је њихов проблем – мој приоритет. Ти људи су моји пријатељи, који искрено брину за мене, када разлога за бригу има и који ме насмеју и улепшају ми дан. И многе добре ствари урадили смо заједно – занимљиве часове и дане науке, такмичења, пројекте, конкурсе, концерте, хуманитарне акције, где смо прикупили многа значајна средства и помогли онима којима је то било потребно, а укључили смо и родитеље ђака за Дан делатности. Дочекали смо много првака и испратили много осмака. Тешко је у краткој причи испричати све оно што се у мојој школи дешава и шта сам све у њој радио и шта сам доживео. Доста година је прошло и од наставника почетника са мање од пола норме, постао сам помоћник директора. И тада, као и сада, борио сам се са многим изазовима, грешио и бриљирао, развијао се и умарао, али чак и онда када је било заиста тешко, морао сам да признам да имам среће што се и ти тешки тренуци дешавају управо овде. Другим речима, не могу да замислим посао који бих радије радио и школу у којој бих радије био. Уосталом, свако ко дође у моју школу, каже да је баш онако, лепа. мр Дејан Бошковић, наставник биологије и помоћник директора школе 9

[close]

p. 10

FIRST LEGO LEAGUE Циљ овог пројекта је усмеравање деце ка науци и евентуалном будућем раду у пољима науке, технике, инжињерства и математике. Учесници су ученици 9-16 година који на завршном државном турниру показују знање стечено током трајања сезоне. Такмичење се састојало из четири дела, а овогодишњи изазов звао се Животињски савезници. Најинтересантнији део за ученике било је такмичење робота где су унапред дизајнирани роботи самостално савладавали задате препреке. Своје умеће у дизајнирању и програмирању робота ђаци су морали да представе и пред комисијом. Након тога следи део где презентују пројекат који су урадили на задату тему. Она је за ову годину носила назив Учење. У последњем делу су показали како су прихватили основне вредности овог такмичења, а то су тимски рад и спортско понашање према осталим такмичарима. Ненад Стаменовић, наставник техничког и информатичког образовања Дана 21.1.2017. у Технолошком парку на Звездари организовано је такмичење у програмирању робота од лего коцкица. Свака екипа имала је задатак да на одређену тему направи друштвено-користан пројекат. Наша школа се представила темом Како смо помогли Ирени да дресира пса . Робот наше школе, нажалост, није постигао неки велики успех на полигону са препрекама, али верујемо да је наш пројекат био добро оцењен. Нисмо освојили никакав пехар, нити награду, али смо се одлично провели, стекли нова пријатељства, а као и сви учесници још више смо научили о тимском раду. Ленка Васић 6/4 10

[close]

p. 11

Почетком године заживео је у нашој школи нови пројекат под називом Читалачки кутак који је осмислила наставница Милица Мирковић. Наставници српског језика мотивисали су ученике од 5. до 8. разреда како би у што већем броју учествовали у овом књижевном догађају. Преко педесет учесника, љубитеља књижевности, анализирало је роман Ово је најстрашнији дан у мом животу, Јасминке Петровић на основу унапред припремљених истраживачких задатака. Поред тумачења овог књижевног дела, било је ту и презентација, трејлера и разних видео-записа. Ученици су уживали, дружили се и радовали се победницима. Наставници српског језика, као стручни жири: Светлана Бубало, Олга Урошевић и Милан Станковић изабрали су најбоље. То су били: Ленка Васић 6-4, Вељко Здравковић 6-5 и Милица Мајсторовић 7-3. Они су добили пригодне поклоне, а остали захвалнице. Радујемо се следећем читалачком изазову. Драгана Дејановић Ковачевић, наставник српског језика 11

[close]

p. 12

Можемо слободно и нескромно да кажемо како имамо хор који је светски познат, али је пут до славе био дугачак и пун труда, рада и љубави. Хор наше школе одувек је био бројан, а чине га деца од 5. до 8. разреда, који осим талента гаје и велику љубав према музици. Њихови почеци били су врло запажени. Од награда на Федемусу, преко разних концерата, хуманитарних акција, певања на Коларцу, гостовања у емисијама, па све до прослава Дана школе и Савинданасвојим извођењем остављали су нас све без даха. Слушајући ту музичку чаролију, не можете, а да не помислите да ту има нешто више од музике. Били су спремни на сате и сате распевавања, вежбања, свакодневних проба, одрицања од дечјих игара и све то уз помоћ наставнице музичког Јоване Обрадовић. Она је својим умећем и посебном магијом учинила да сваки наступ остане за памћење. Ту је и оркестар веома надарених ученика, који често са својим наставником Бранимиром Ђокићем на маестралан начин прате своје распеване другаре. Ово није врхунац њиховог талента и рада, већ почетак нових победа које им тек предстоје. Када смо 2016. прослављали 40.рођендан наше школе, њихов успех надалеко се чуо. У медијима и на друштвеним мрежама, њихове песме слушале су се небројено пута од Њујорка до Токија, а све то крунисали су невероватним новогодишњим концертом у КЦ Раковица. Већ сада се питамо куда ће нас следећи пут одвести ноте нашег хора јер само на крилима њихове музике схватамо колико уметност може бити савршена. Драгана Дејановић Ковачевић, наставник српског језика https://www.youtube.com/watch?v=EPZMAd1kd40 https://www.youtube.com/watch?v=_FaOrHHykN8 https://www.youtube.com/watch?v=0_Hwr_-kTig https://www.youtube.com/watch?v=VOkkxnHvvGs https://www.youtube.com/watch?v=vpJm6uMrc7M ЊИХОВИ ЗАПАЖЕНИЈИ НАСТУПИ 12

[close]

p. 13

,,Певање у хору мени представља слободу да искажем своје емоције и место где се сви дружимо и ширимо љубав.” Андријана Ристић 8/3 ,,Певање у хору за нас представља забаву, уживање и стицање нових пријатељстава кроз музику.” Ленка Васић и Ана Благојевић 6/4 ,,Певање у хору је остварење мог сна и мени значи све. Одувек сам желела да наступам и то ме чини бољом. Знате како се каже: Ко пева, зло не мисли.” Јана Вучићевић 6/1 ,,За мене је хор дивно искуство јер када одем на хор и док певамо, одлутам у сасвим други свет. Посебан свет у коме је све срећно и савршено.” Викторија Шекеровић 6/2 ,,Певање у хору значи уједињење хармонија, спајање различитих боја гласова и добијање савршене мелодије. Напоран рад се исплати када на крају концерта чујем публику како кличе: Бис!” Ања Илић 6/2 ,,После школе имамо пробу хора. То нам је одмор од стварног света. Осећамо се лепше и уживамо док певамо јер исказујемо своје емоције које нам се сакупе у току дана. Након сваког наступа ми смо зрелији зато што проживимо неко ново искуство. Певамо из дна душе! Надограђујемо своју личност са задовољством, а и волимо музику коју певамо. Краси нас оригиналност и поносимо се тиме. Не бисмо били тако јединствени да нема наше наставнице. Она је незаменљива!” Тамара Димић, Сара Ристовић и Аница Радовић 8/5 ,,Рад са хором за мене је нешто изузетно драгоцено и неупоредиво са било чим. Музика је уметност тренутка и стога је сваки наш наступ непоновљив. Хор има заједнички задатак да неку емоцију и поруку пренесе на публику, а на диригенту је да ту емоцију код певача пробуди, створи. Радост стварања и огромна љубав према музици формира нераскидиву повезаност међу свим учесницима, а када смо на сцени, осећам се као да на свету не постоји ништа осим музике и нас.” Јована Обрадовић, наставник музичке културе 13

[close]

p. 14

Овогодишња Светосавска академија уприличена је 27. јануара 2017. године у свечаној сали наше школе. Приредби је претходило резање славског колача и певање тропара. Свештеник је, желећи срећну славу, мир, љубав и слогу, указао на потребу да будемо честити и марљиви ако желимо ићи Савиним путем. Лик Светог Саве, онакав каквог га памте легенде, предања, књижевност и историја, послужио је као основа програма. Осмишњено је да водитељи буду интерактивни и да ученици у паровима излазе на сцену, размењујући своја знања о Светом Сави. У тим најавним блоковима између тачака програма учествовали су ученици из различитих разреда. На самом почетку приредбе два првака, обучена у народну ношњу, рецитовала су песму На Светога Саву, С. Лазића. Они су са својим друговима из одељења 1/4 учествовали и у плесној нумери Дуње ранке, где су живописна народна ношња, звуци традиционалне песме и осмеси првака дочарали ведар дух нашег народа. Након Химне Светом Сави коју је извео хор школе, уследило је обраћање директора, старешине нашег малог храма знања . Он је подсетио да је личност Светог Саве обележила све гране српске духовне културе због чега је он и данас духовни вођа свога народа. Као светитељ, књижевник, црквени реформарор, учитељ, показао је свом народу пут врлине који треба да следе. Акценат приредбе био је на светосавским поукама, које су прилагођене према књизи Симеона Маринковића.Тако су се могле чути најважније мудрости које је Свети Сава говорио о школству, породици, доброти, благим речима и помирењу. Те поуке су ученици изговарали у два блока у реситалу Савине поуке. У игроказу Узми све што ти живот пружа представљена је прича о избору између два пута, духовних вредности и земаљског уживања . 14

[close]

p. 15

У овом малом ђачком позоришту приказани су ликови певача и пијаница, којима се супротстављају ликови монаха и Светог Саве. Тиме је истакнут смисао врлине, коју проповеда светосавље и наглашене мудре духовне поруке. У духу традиционалног, хор старијих разреда извео је народну песму Гугутка, а четвртак Матија Стошић дирнуо је публику нумером Ово је Србија када ју је одсвирао на хармоници. Талентоване ученице из 7/2, које чине састав КГВ, искомпоновале су и одсвирале нумеру Мој измишљени свет. Као следбенице светосавског учења, ове девојчице су биле оне које својом музиком шире љубав. Исти смисао носила је и музичка нумера Боје пролећа, коју су отпевале кантауторке из одељења 6/4. На Савино задужбинарство , његов просветитељски рад и потребу изградње школа, подсетила је песма Свети Сава, М.Петровића. Рецитовали су је ученици одељења 3/5. На самом крају срећну славу је свима пожелео ученик Матија Ковчић (8/3) стиховима песме Поздрав Светом Сави. У једносатној приредби, кроз живо казивање ученика, сви присутни су могли да науче много о Сави као лекару, учитељу, утемељивачу српског књижевног језика, писцу, законодавцу и легендарном вучјем пастиру. Подсетили смо се његове улоге заштитника, мудрог саветодавца, који уме да казни, благосиља, али и научи људе новим занатима. Као декор приредбе, на сцени су биле снегом прекривене јелке и пахуљице кроз које се у својој свечаној белини помаља Храм Светог Саве, наш вечни путоказ православља. Олга Урошевић, наставник српског језика 15

[close]

Comments

no comments yet