Slovo ljubavi

 

Embed or link this publication

Description

Časopis učenika OŠ Desanka Maksimović Valjevo

Popular Pages


p. 1

Јануар 2017. Бр. 2. ПУТОВАЊЕ КОЈЕ СЕ ПАМТИ ПОСЕТИЛИ СМО ТОЛМИН CODE WEEK - НЕДЕЉА ПРОГРАМИРАЊА ПОСЕТА МИНИСТРА МЛАДЕНА ШАРЧЕВИЋА

[close]

p. 2

Ево нас већ у другом броју. Полако, али сигурно идемо напред. Доста нових тема, а припремилили смо и нове рубрике. Ничије добро се не сме заборавити. Никада нећемо заборавити боравак наших ученика у Толмину након поплаве, које је финансирала Влада Словеније. Школа је имала част да је посети Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, начелник школске управе др Зорица Јоцић, градоначелник др Слободан Гвозденовић и заменик градоначелника Драган Јеремић. Видећете како је настала нумизматика и како је текло сакупљање старог новца. Наставница Маја нам доноси занимљивости из света билологије. Почела је прича о школским униформама, овде можете прочитати шта наши ђаци имају да кажу о томе. Имамо и једног госта у часопису, једног малог песника Јована који веома лепо пише песме, а иначе је ученик ОШ „Нада Пурић“. Видећете предлог шта да обучете ове зиме, занимљиве декорације, изабране рецепте и атмосверу са одржане журке. Све ово и још много тога можете прочитати у овом броју. Видимо се у наредном броју!!! Главни уредник: Мија Бојиновић, Техничка припрема: Биљана Арсенић, Електронска припрема: Снежана Јовановић

[close]

p. 3

ВАЉЕВО Ваљево је леп град кроз који протиче пет река: Колубара, Градац, Љубостиња, Обница и Јабланица. Реке нису много велике, али свака је лепа на свој начин и носи неку своју причу. Колубара је највећа међу њима и опевана је у песмама. Градац је река понорница која извире испод планине Повлен. Обилује флором и фауном. Овде се може видети 130 врста лептира, или 25 врста водоземаца и гмизаваца од укупно 40 описаних у Србији, пастрмке и видре, заштитни знак Градца, као и обиље представника осталих врста флоре и фауне. Град краси велики број мостова, а најлепши међу њима је Мермерни мост. На једном од мостовова 1804. године посечени су кнезови, Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић. Ваљево је препознатљиво и по великом броју споменика међу којима су: Споменик Кнезовима Алекси и Илији, Проти Матеји Ненадовићу, Војводи Живојину Мишићу, Миловану Глишићу, Жикици Јовановићу Шпанцу, Стевану Филиповићу, Владики Николају, српском песништву у лику Десанке Максимовић и још многи други. ОСНОВНА ШКОЛА ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Осовна Школа “Десанка Максимовић” обухвата подручја три Месне заједнице: Ново Насеље, Доња Грабовица и Горић. Школа тренутно броји око 700 ученика, распоређених у 25 одељења од првог до осмог разреда. Школу похађа око 80% ученика са градског подручја и око 20% ученика са сеоског подручја. Програмиране задатке школе остварује 58 радника. Место на коме се школа налази, део је града под називом Ново Насеље. Окружење школе је такво да представља насеље у којем доминирају породичне куће. Од културних институција у околини школе лоцирана је само једна новоизграђена црква са прелепом портом и спомеником Владики Николају, тако да су ученици упућени на коришћење културних садржаја у центру града. Школа има релативно добру саобраћајну везу са центром града, захваљујући поласцима аутобуског градског саобраћаја и линијских таксија. Основна Школа “Десанка Максимовић” традиционално постиже запажене резултате из низа наставних области и ваннаставних активности, на бројним такмичењима различитог ранга од Општинског до Републичког. Посебно запажене резултате, ученици ове школе, постижу у области физике, математике, страних језика, техничко информатичког образовања, музичке културе, као и у области рецитаторске и драмске делатности и физичког васпитања. Школа остварује изузетну сарадњу са друштвеном средином, како са Месним заједницама, тако и са низом организација на свом школском подручју.

[close]

p. 4

Р еализатор програма школа у природи за ученике из школа са поплављених подручја је ЦЧОД (центер шолских ин обшолских дејавности). У пројекат је укључено 500 ученика из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије распоређених у 10 термина од месеца новембра до месеца јуна. У термину од понедељка 22. фебруара до петка 27. фебруара 2015. године у дому ЦШОД Соча у Толмину боравило је и 24 ученика наше школе као и 25 ученика основне школе “Владика Николај Велимировић“. Обе групе ученика пратило је по два наставника. Учешће у програму за ученике и њихове наставнике било је бесплатно. Ученици су упознали околину и знаменитости у том подручју као што је клисура Толмин, река Соча, Толмински музеј, Триглавски народни парк, тврђава Козлов роб, Аустро-угарско гробље и Немачка костурница из Првог светског рата. Учествовали су у спортским активностима као што су пузање, стрељаштво са луком, орјентација. Програм је интерактиван и организован током целог дана и укључује активности социјализације, активности за развијање комуникацијских вештина и самосталности. У исто време у дому ЦШОД Соча боравили су и ученици из Словеније. Дружење учесника током активности и слободног времена је била идеална прилика да једни друге упознају и да се развију пријатељства и међусобна повезаност и за будућност. Све три школе су припремиле кратке презентације својих школа и места из којих су дошле, и тако се представили једни другима на једном од заједничких дружења. Министарство образовања, науке и спорта Словеније је покрило трошкове боравка и програма. Донатори су делимично покрили трошкове пута: Словенске, Хрватске, Српске и БиХ Железнице су покриле трошкове превоза возом, а превоз аутобусом од железничке станице Љубљана до Толмина је покрило Друштво за осигурање Триглав и Меркатор.

[close]

p. 5

У понедељак 17. октобра су реализована два догађаја: Учење кроз игру и Примена Virtual Labs Electricity у настави. Први догађај је са ученицима VII-4 i VII-3 реализовала наставница информатике и рачунарства Снежана Јовановић. Ученици су кроз радионице имали прилику да самостално креирају слагалицу применом алата Jigsaw Planet. програмирања кроз програмски језик Delphi. Други догађај је са ученицима VII-4 реализовала наставница техничког и информатичког образовања Биљана Арсенић. Ученици су кроз радионице имали прилику да самостално креирају струјна кола коришћењем рачунарског софтвера Virtual Labs Electricity. У петак 21. октобра четврти догађај реализовао је Драган Тороман, руководилац програма Рачунарство у Истраживачкој станици Петница. Велики број ученика петог, шестог, седмог и осмог разреда у школској библиотеци имао је прилику да слуша о развоју рачунара од зареза на костима до модерних рачунара, рачунарима 80-их година прошлог века (8 битна револуција), рачунарима ZX Spectrum и домаћим рачунарима Галаксија. Такође су имали прилику да виде неке од ових рачунара. У четвртак 20. октобра трећи догађај је реализовала наставница математике Ивана Пецикоза, са ученицима петог и шестог разреда. Кроз презентацију и једноставније примере ученицима је представљен концепт објектно - орјентисаног Поред ученика поменутих одељења догађајима су присуствовали психолог, педагог, библиотекар, наставници биологије, немачког језика, техничког и информатичког образовања и вероучитељ. Прва радионица је реализована и са једним одељењем ученика млађих разреда на часу од играчке до рачунара. Догађај је медијски пропратила локална телевизија ВА Плус.

[close]

p. 6

ПОСЕТА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА чланове управе, наставнике представнике ученичког парламента. и Данас су нашу школу посетили: Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, начелник школске управе др Зорица Јоцић, градоначелник др Слободан Гвозденовић и заменик градоначелника Драган Јеремић. Посебну пажњу поветио је представницима парламента, и подсетио их на њихова права, обавезе и одговорност. Обишао је просторије школе, и попричао са ученицима из продуженог боравка, млађих разреда и старијих разреда, као и њиховим наставницима. Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић посетио је још и Истраживачку станицу Петница, Ваљевску гимназију и Пољопривредну школу са домом ученика. Директор школе, Ненад Михаиловић, пожелео је добродошлицу, и представио ШНааркшчмпоекирнвониилпилпћеосирсткјкиеаеуотмрјиедееМзаршјјлаенокавебоидиилмеођаанедмоаа,су

[close]

p. 7

Посета Дневном боравку особе са тешкоћама у развоју У оквиру хуманитарне акције под називом „Чепом до осмеха“, у којој су учествовали ученици и наставници наше школе, 2. децембра 2016. посетили смо Дневни боравак за особе са тешкоћама у развоју. Повод за посету било је обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом, који се обележавао 3. децембра 2016. Ученици наше школе радо су се одазвали акцији сакупљања пластичних чепова, које смо приликом посете дневном боравку и однели. Посета је протекла у пријатном дружењу са корисницима дневног боравка, као и у заједничким игровним активностима. У посети дневном боравку били су представници одељења 4-1, које је сакупило и највише пластичних чепова, са својом учитељицом Снежаном Радосављевић, председник Ученичког парламента Ђорђе Плавшић и психолог школе Данијела Обрадовић. Из посете ученици су се вратили пуни утисака. Нећу да бригам, хоћу да се играм! Свако дете има право да се, поред учења и обавеза, игра и забавља. Зато моја школа и све школе у Србији организују „Дечију недељу“. То је недеља у којој деца имају разне активности. Првог дана смо имали активност „Покажи шта знаш“ у којој су деца показивала своје таленте, који су варирали од певања и плесања, до глуме и мађионичарских трикова. Ту смо научили много о ученицима других разреда и добро се забавили. Наше одељење је осмислило текст и костиме за представу „Шоу са природом“ и уз бурне аплаузе смо је успешно извели. Другог дана се одржавао „Спортски дан“. Дечаци и девојчице из IV-3 разреда победили су на турниру „Између две ватре“ и фудбалу. Нико се није љутио, ипак је то само дечија игра. Трећег дана направили смо маскембал. Сигурни смо да је маскембал био омиљена активност сваког детета.

[close]

p. 8

Увод у нумизматику Нумизматика (лат. numisma, ковани новац) помоћна историјска и археолошка дисциплина која проучава настанак, израду, развој и употребу кованог новца (монете), као и његово историјско (политичко, епиграфичко, хронолошко, хералдичко) државноправно значење, историјске уметничке карактеристике, економску вредност и куповну моћ, као и право и законске одредбе везане уз ковање новца, као и језик коришћен на њему (линвистика). Осим кованог новца, у нумизматику се убрајају различите медаље, одликовања, плакате, значке, жетони, папирни новац и слични предмети. По подацима још из античких времена, у којима се бележе појединци као власници медаља и кованица, своје зачетке нумизматика има тек у XIV веку кад N. Oresmius објављује “ Расправу о настанку, природи, праву и мењању кованог новца“. У истом веку као први, прави колеционари забележени су Oliviero Forza и Francesco Petrarca, a крајем XV века Angelius Politianus отвара једну од најстаријих нумизматичких радњи. Међутим, нумизматика као знање утемељује се тек у XVIII веку обијављивањем дела J.H. Eckhela „Наука о старом новцу“. Долази до развоја нумизматике као дисциплине па се појављују бројни сакупљачи и обрађивачи нумизматичке грађе, као и многи аматери. Објављују се стручни часописи: Numismatic Chronicle (Лондон), Revue mumismatique (Париз), Zeitschrift fur Numismatik (Беч), Rivista italiana di numismatica (Милано) и други, па се оснивају бројна нумизматичка друштва. Први је био Numismatic Societi of London (настао 1836, данас Royal Numismatic Society). Нумизматика се дели на техничку ( све у вези са законским одредбама о ковањуизради новца, вредности итд.) и примењену ( као извор за историју и др.). По раздобљима нумизматика се дели на: античку, средњовековну, нововековну и модерну. Нумизматика има и значење сакупљања нумизматичке грађе, без њене интерпретације (аматерска нумизматика). Најважније нумизматичке збирке налазе се у музејима Лондона, Оксфорда, Кембриџа, Глазгова, Париза, Берлина, Беча, Будимпеште, Минхена и Њујорка. Наставник историје Раде Којић

[close]

p. 9

ШТА ЗНАМ О БИЉКАМА АНАНАС (Ananas sativus) је вишегодишња биљка пореклом из Јужне Америке. као и особине да разлаже масти у организму, због чега је обавезан састојак дијеталне исхране. Познато је седам врста, али се само једна гаји на плантажама. око 1555. године открио га је истраживач Жан де Лери у Бразилу. Једе се у свежем стању, затим као компот или се пије као сок. Биљка је најпре пренета у Енглеску, где су је гајили у стакленим баштама.године 1733. почиње се гајити и у Француској. Као егзотично и скупо воће ананас је био доступан само крунисаним главама и великим богаташима. Тек када је пронађен начин конзервисања воћа и превоза бродовима и камионимахладњачама, постао је чешћи гост и на скромним трпезама широм света. веома је цењен због пријатног укуса и мириса, ШТА ЗНАМ О ЖИВОТИЊАМА АРГОНАУТ (Argonauta argo) је мекушац из класе главоножаца. Мекушци (пужеви, шкољке и главоношци) имају стопало, мишићни орган помоћу кога се крећу. Стопало главоножаца је издељено на пипке који се настављају непосредно на главу. Аргонаут је животиња топлих мора, има га и у Средоземном мору. Избегава обалу и креће се њишући се на самој површини воде. Мужјак и женка се разликују по величини, женка је већа. Оваква појава није реткост у свету бескичмењака, где је најчешће женка једини родитељ који брине о потомцима. Природним одабирањем она се развија у снажнију јединку. У време ношења јаја она излучи кречну љуштуру која ће јој послужити као гнездо у коме ће подићи своје младе.

[close]

p. 10

Путопис - Канада Канада је једна од оних држава где можеш да уживаш у нетакнутој природи. Један од првих народа, који је живео у околини данашњег града Квебека, на ирокешком језику је то насеље називао „Каната“. Данас је Канада поприлично већа од једног насеља. Са својих 998 милиона квадратних километара, она је друга по величини у свету. Простире се на северу северноамеричког континента. Окружују је Атлански, Тихи и Северни ледени океан, захваљујући чему има више од 200.000 километара најдуже обале на свету, док копнену границу, и то опет најдужу на целом свету, дели са Сједињеним Америчким Државама. Иако бројка више од 35 милиона становника делује задивљујуће, у просеку на једном квадратном километру не можеш да сретнеш ни четири човека. То је разумљиво, пошто се ради о северу планете и земљи у којој израз „ледено- хладно“ описује већину временских прилика. Наравно, није свуда једнако хладно, на југу су лета топла, баш као и наша, па зато ту живе четири петине Канађана. Главни град Отаву, као и све остале градове дуж границе, насељава становништво које чини прегршт култура и народа, а сви они уживају грађанске слободе и говоре неким од два званична језика, енглеским или француским. Та различитост је сигурно један од разлога због којих Канађани важе за дружељубиве и толерантне. Што се северније крећеш, све ћеш се мање сусретати са људима, а све више са шумама, тундрама и планинама. Многи туристи ову земљу посећују због природе. У тим пределима лос, шумски бизон, рис, дабар и бодљикаво прасе сасвим су нормална појава, а више од 31.700 великих језера чува огромне залихе свеже воде и чини Канаду правим рајем за риболовце. Највише гризлија има у националном парку и резервату природе „Клуане“, у коме је уједно и највеће ледено поље Канаде и њен највећи врх, 5.959 метара висок, Маунт Логан. Тамара Аћимовић VII-1

[close]

p. 11

Интервју на тему спорт, са наставницом физичког васпитања Ериком Јовановић, водила је Наталија Добрисављевић, ученица VII-1 разреда Шта Ви мислите о спорту? Шта бих ја мислила о спорту која сам цео живот у њему. Мислим да је спорт једна од важнијих ствари за младог човека да би остао здрав у сваком смислу. По вашем мишљењу колико пута недељно треба вежбати? Треба вежбати сваки дан. Који је за Вас најбољи спорт и зашто баш он? Сваки спорт је добар. Уколико се редовно вежба, да ли треба држати дијету? У вашем узрасту, уз вежбање и активним бављењем спорта, не мора и дијета, само умереност у свему ( 5 оброка дневно). Да ли више волите тимске или индивудалне спортове? Ја више волим индивидуалне спортове. Због чега више волите ( тимски или самостални спорт)? Ја, лично, сам тренирала пливање који је индивидуални спорт, јер сам тип особе којој не смета да буде „сама“ и да резултат искључиво зависи од мене. Који је по Вама најбољи спорт од наведених спортова: ватерполо, пливање, фудбал; одобојка, кошарка, тенис...? Пливање Да ли је тешко бавити се спортом? Све зависи од тога шта човек очекује од спорта. Бавити се врхунским спортом је тешко, има много одрицања, а рекреативно бављење није тешко. Да ли сте тренирали нешто када сте били млађи и, уколико јесте, који је то спорт? Бавила сам се пливањем 12 година. Да ли мислите да је Србија развијена по питању спорта? По појединим спортовима, да.

[close]

p. 12

У школама страних земаља одавно су уведене школске униформе. У нашој школи наставницима и ученицима се допала идеја о школским униформама, па би желели да их уведу. Женске униформе би се састојале од сукње и кецеље, а мушке од блузе и панталона. Униформе би биле тегет-плаве боје. Мишљења о униформама су подељена. Неки мисле да униформе нису баш прикладне, јер морају сваки дан да се носе, и да свако треба да има свој стил облачења. Неки други, ипак, мисле да су униформе баш супер и да сви треба да буду исти, јер тиме бисмо бар у школи сви били на истим основама. Предлог униформе 1. Већ дуже време мишљења никако да се сложе, али ми имамо неколико идеја. Унифоме би биле разних боја, тако да свако може да изабере своју омиљену боју. Такође, свако би могао да изабере више униформа различитих дезена.Тако ће свако имати свој стил, али ће сви, углавном, бити исти. Предлог униформе 2 Надам се да ће се после овог извештаја свима допасти идеја о школским униформама, и да ће се сви сложити да су униформе потребне нашој школи. Биљана Милићевић VII1

[close]

p. 13

Портрет моје драге особе Једна, само једна особа на овој планети заузима најважније место у мом срцу. Она је важнија од мајке, од оца, чак и од брата. Има очи боје чоколаде, а косу као кловн. Забавна је и луда, увек нађе начин да љутњу и мржњу избаци из мене. За колаче и торте мајстор је прави. Она мене чува, мази и брани. Када је видим, загрли ме чврсто, не мрда ни прстом. Увек је спремна на шалу, игру, помоћ и смех. Обожавам је и то није грех. Моје сузе за час претвори у блистави осмех. Ако је уморна, или у неком послу, увек нађе времена за мене и моје шале. Све ми чини, и све ми прашта. За љубав, створена је она. Њена врата су ми увек отворена. Када сам била мала, она ме је чувала, играла се са мном и читала ми приче. Она је и дан-данас моја најбоља другарица. Нјавише на свету је волим и надам се да се то никада неће променити. Најбоља, најлепша, најпаметнија - моја тетка, волим те. Аника Јаковљевић IV-2 Хероина Првог светског рата Милунка Савић Милунка Савић, 28.06.1892.- 05.10.1973. године, била је хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник Другог пука српске војске „Кнез Михаило“. Она је жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањена је чак девет пута. Због њене храбрости назвали су је „Српска Јованка Орлеанка“. Она је доказала да војску не морају служити само мушкарци, већ и жене. Она је 1912. године ступила у српске редове под именом Милун Савић. Њен пол је откривен тек после рањавања у бици код Брегалнице. Она је ту тајну тако добро чувала, да је војска то открила након скоро годину дана службе. Она је у Другом светском рату имала малу болницу где је помагала рањеницима, али ју је специјлана полиција ухапсила и одвела у концентрациони логор на Бањици. Након рата, живот је провела у Београду, где је после и умрла. Немања Терзић VII-1 Новогодишња чаролија Тмурна и ружна слика јесени избледела је, а прелепа белина зиме одише чистоћом и чаролијом. Као блештаве звездице са неба падају пахуљице и милују вам лице. Спуштају се на кровове, прекривају улице и деци постају омиљене играчке. Приближава се Нова година, а самим тим празника има све више. Полако почињете да осећате новогодишњу чаролију. У стомаку вас нешто голица, а сама помисао на кићење јелки, новогодишње поклоне и, заправо, све оно што Нова година доноси измамљује вам осмех на лице. Понекад се током године жалимо да нам је досадно, или да време споро пролази, али кад дође Нова година, а ми се осврнемо на претходну, схватимо да, заправо, нисмо имали довољно времена, времена за смех и сузе, времена да будемо узбуђени, тужни или равнодушни. Тада схватимо да време пролази исувише брзо да би у њему могли да уживамо. Тада се, такође, и питамо зашто се деца осећају и размишљају другачије од одраслих. И, зар одрасли нису ту да уче децу о свему, па и о животу? Не, ја, заправо, мислим да деца треба да уче одрасле, јер деца су та која имају времена за све, да памте успомене и уживају са њима, да се смеју, плачу, тугују и радују. Они су ти који имају времена да сањају и воле. Они су оно светло у тами које дају наду. Тако су мали, а ипак тако моћни да измаме осмех на наша лица. Деца нису само украси света, они стварају и чине овај свет лепшим и чаробним. Бојана Ђедовић VII-3

[close]

p. 14

Свети Преподобномученик Јефрем из Неа Макре Свети монах Јефрем се подизавао пре скоро 6 векова у манастиру посвећеном Благовестима у Атинским брдима. Пуних двадесет и седам година се одрицао од света, пребивао у посту, чистећи ум и срце молитвом и узносећи их Богу. Као таквог Господ је на њега попустио и последње искушење, дуго и страшно страдање његовог тела од стране незнабожних Турака, да би га Господ учинио још блиставијом звездом свога Будућег Царства и у каснијим временима великог посредника и молитвеника за све нас. Тешка су то била времена за православни народ, освајачи су били свуда, народ бедан и потлачен. Тако да је и мучеништво Божијег угодника Јефрема пало у заборав а његове мошти покрила прашина и време... Обретење његових часних моштију се десило 3.јануара 1950.године на чудесан начин. Блажена мати игуманија Макарија која је дошла на рушевине манастира, тога поподнева шетала је по порти и молила се да јој Господ открије страдање отаца који су ту некада живели. Постојало је предање, али нејасно, без тачних података, имена...зна се да је у оближњем манастиру Пантократора пострадало 179 мученика и то на сам дан Васкрса, а за Неа Макри се ништа није знало. Молитвено обилазећи порту мати Макарија је осетила неки глас у свом срцу који јој је говорио да треба копати на одређеном месту. Знала је да то није њена помисао, да је то глас свише, па је замолила радника који је радио у манастиру да копа на одређеном месту. Радник је најпре био неповерљив, али после некога времена када је почео да копа где му је мати рекла , на дубини од преко 2 метра су се указале кости и лобања по свој прилици светитељске, очуване и као восак жуте. Потом је мати зачула и одважне кораке некога невидљивог како иде ка цркви. Остала је насамо и помолила се пред новооткривеним Божијим угодником. Те вечери мати Макарији се јавио сам Свети мученик Јефрем, изложио јој свој живот и мучеништво. Њега су Турци мучили скоро годину дана надајући се да ће се одрећи Христа, али он се молитвом и трпљењем крепио и Господ му је помогао да своје мучеништво изнесе до краја. Незнабожни мучитељи су га обесили наглавачке на једно велико дрво и проболи му стомак ужареном бакљом. Тело му је бачено и остало је вековима под земљом чекајући слободу, васкрсење православља и нова времена када су искушења другачија, перфиднија и када је светитељева помоћ најпотребнија. Тој чињеници сведоче бројна мученикова јављања и у сну и на јави, не само православним Грцима, него и странцима у далеком свету. Заиста овај мученик је толико пута помогао људима, а поготово омладини и деци да се броја не зна. Једно од његових најпознатијих чуда је када се јавио младићу у далекој Америци који се овердозирао, јавио му се као високи монах са пламеном у једној руци и рекао да се не плаши, да ће бити спасен и да дође у његов манастир код Атине да му заблагодари. Од тада светитељу се обраћају родитељи, пријатељи, свих оних младих људи које је живот одвео на страпутицу и у тешка искушења дроге... Мајке му сеобраћају у помоћи за васпитавање деце у побожности. У манастиру се увек може видети сцена како мајке своје бебе спуштају на стакло од кивота у коме сеналазе мошти преподобномученика Јефрема да их светитељ благослови. Свети новојављени преподобни мученике Јефреме из Неа Макрија, моли Бога за нас!

[close]

p. 15

Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских пpaзника. Задушнице Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и моле се Богу за њих. Задушнице обележавају сећање на одвајање душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу јер је то, иначе у току читаве године, дан када се сећамо преминулих. На дан Задушница се служи Света Литургија и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Жито нас симболично подсећа на Христове речи, да зрно тек кад умре род доноси, тако да је жито симбол васкрсења. Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Даће и подушја се не дају да се нахрани покојник, односно да душа његова једe, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. Богојављење Богојављење је хришћански празник које слави откровење Бога Сина као оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 6. јануара, односно 19. јануара код цркава које се држе јулијанског календара. Хришћани дан пре Богојављења славе крштење Исусово, које је обавио Јован Крститељ у реци Јордан, које обележава објава свету да је он Син Божји. Постоjи и прича да када у поноћ, уочи празниka зажелиш жељу, да се она и иcпуни. Јован Стевановић VII-2 Ја волим веронауку Веронаука је један од мојих омиљених предмета у школи. На часовима пишемо поучне ствари о Богу. Када смо добри, вероучитељ нам прича занимљиве приче. Понекад добијемо врло лепе и ретке иконице. Када дође Васкрс, сви заједно украшавамо јаја. За Божић сакупљамо прибор, слаткише и разне друге ствари да би, онима који немају довољно средстава да купе дали пакетиће и на неки начин их усрећили. Организујемо и хумане вашаре и тај новац дајемо за хумане сврхе. Много волим веронауку јер је то веома поучан и леп предмет. Тијана Дражић IV-2

[close]

Comments

no comments yet