Loznjanske novine

 

Embed or link this publication

Description

broj 1.

Popular Pages


p. 1

ДЕЦЕМБАР 2015.god. Broj 1 ПРЕДНОСТИ И МАНЕ МАЛЕ ШКОЛЕ ЧИТАЈТЕ -МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ ЧИТАЈТЕ  УПОЗНАЈТЕ НАШУ ШКОЛУ  ПОСЕТИЛИ СМО...   СА НАШЕГ ЧАСА УПОЗНАЈТЕ НАЈСТАРИЈЕГ ЖИТЕЉА ЛОЗНА ● НАШИ ПЛАНОВИ ЗА ДЕЦУ ЗА ОДРАСЛЕ 1

[close]

p. 2

сам у ОШ ,,Милун Ивановић “, у Лозну. Сплетом околности дошао сам у ово мало место да будем учитељ у септембру 2015.год. Пошто сам Ушћанин , знао сам где долазим, али нисам знао какви ме услови рада чекају овде. М Каква оје је име Ивица Жупањац и учитељ бају школа бити ? и учитељ треОво је право питање. коју Жеулазе и лим школу у ђаци насмејаних лица сваког једва да се врате. у дана чекају њу наставу уџбеници, издавачи, педагози. Остаје нешто што се не да променити – учитељ, незамењив за сва времена. Нема недаровитих ученика и недаровитих почетака. Има само погрешних учитеља и промашених школа, што би рекао Мика Антић. Покушавам све ово инплементирати у свој свакодневни рад. Много посла нас чека у наредном периоду, али ми имамо снаге да учинимо ову школу оазом разумевања и креативног рада. Сваког дана моје ученике пре свега учим како да уче и проблем посматрају са више страна. Овај часопис ће показати много наших активности и планова будућност. за Желим изван учионице, наставу на Учитељ је свећа која осветљава друге трошећи себе. терену. Желим наставу која ће бити креативна и подстицајна за сваког ученика. о Ученици треба да уче природи али и да знају да је чувају и негују. Школско двориште треба да буде лице школе, огледно добро сваког одељења. Зар није После краћег упознавања са децом, родитељима и школом имао сам комплетну слику. Одмах смо почели да планирамо шта ћемо урадити како би побољшали услове рада. Сваки тренутак на послу користим да за бар један педаљ будем ближи свом сну о идеалној школи. леп осећај после доста година доћи у своје школско двориште и са поносом рећи:,, Моје одељење је засадило ово дрво “. Тежња сваког учитеља је да пре свега створи добре људе. Добар учитељ никад не заборавља да је и сам био дете. Све се мења, мењају се програми, ШКОЛСКЕ ЛОЖЊАНСКЕ НОВИНЕ-лист ученика 3. разреда ОШ,, Милун Ивановић“, Лозно. Лист је настао као на часовима од играчке до рачунара. Овакав начин оглашавања ће постати пракса да све житеље овог малог села и другаре из матичне школе у Ушћу боље упознамо са нашим радом. Одговорни уредник: Ивица Жупањац, учитељ Редакција: Маја Ердоглија и Милица Барловац Е-пошта sajberuca@gmail.com сајт учитеља: sajberucitelj.com 2

[close]

p. 3

М оја сестра је кренула пре мене у школу и увек сам се питао : ,, Када ћу ја?“. Сестра ми је препричавала како је у школи лепо, како се играју, ручају. Говорила је да тамо има пуно играчака и обавезно је набрајала баш оне које сам највише волео, а све са циљем да би јој завидео, или ми је враћала за све оне ситне пакости које сам правио. Све у свему, због сестре сам једва чекао да и ја кренем у ту школу. Дошао је и тај дан. У почетку сам доживео благо разочарење, јер то није изгледало како сам ја замишљао, али нема везе, ко те пита, то се мора. Школа ми је била занимљива, посебно математика која је за мене представљала баш неку умну гимнастику која ме је веселила. Сећам се, нисмо једни другима постављали питање: ,,Који ти је најомиљенији предмет?“. Уместо тога, ми смо питали: ,, Који ти час најбрже прође?“. Све ово када гледам, из ове перспективе, још ми логичније звучи, понекад деца могу да поставе ствари баш на своје место. Моја учитељица је била строга, али правична. Њена предавања и њене гласовне могућности, приликом обуздавања наших несташлука, често су ме остављали без текста. Учили смо прва слова, читање, разговарали о појавама, природи, певали, цртали. Неких дидактичких средстава се не сећам, то значи да их вероватно није ни било, јер то бих запамтио, деца такве ефектне ствари памте дуго. Сада ће неко рећи:,, И шта нам је фалило?“, а ја размишљам, можда само нешто изгубили, можда нечије интересовање није пробуђено, можда… Све у свему, било је много лепих тренутака који ме вежу за моју учитељицу. Интересантно, сви се сећају онога што нам је причала у првом лицу, делила је са нама неко своје искуство везано за оно што треба да научимо, неку своју догодовштину. Такве ствари су деци интересантне па онда и они незаинтересовани за предмет рада све прекину само да чују шта се то десило учитељици једнога дана. Мој први велики проблем јавио се када сам добио да научим једну подугачку песмицу, не могу да се сетим како се звала, али знам да је била на левој страни читанке, на парној страни, имала је четири строфе, а свака строфа по пет стихова, нацртано дрво поред песмице. Применио сам све оно што ми је учитељица причала: 3

[close]

p. 4

учитељица причала:    Морате имати свој кутак где ћете учити Морати бити одморни Морате бити ни гладни ни сити, гладни знања ( моја учитељица)  Без буке око вас Имао сам све услове да без по муке то зачас научим. Седнем за сто, осврнем се, сви су услови ту. Шта сад? Гледам ја читанку, гледао она мене, отварам читанку и читам, читам и читам. Затворим књигу, преслишавам се, али није то то. Прошетам мало да удахнем свежег кисеоника, вратим се али резултати нису ту. Покушам да замислим слике које нижем како нижем стихове ове песме. Све сам пробао, проблем ми је био повезати слике између строфа. До касно сам се мучио. Легао сам са читанком испод јастука са уверењем родитеља да ћу ујутру све знати. Није било тако. Са ове тачке гледишта, можда нисам доживео песму, можда нисам схватио оно о чему се говори. Пуно питања отворених стоји над овом мојом муком. Да сам све то одрадио на часу, можда би учење ове песме било за мене игра. Али, оставимо то за неку другу причу. На часу смо редом рецитовали песмицу. Учитељица је почела да прозива од врата. Добро је! Знате, ја сам седео покрај прозора, друга клупа. Стигао је ред и на мене. Дланови ми се зноје, срце хоће да искочи. Запео сам код друге строфе, некако сам се ишчупао и довршио песму до краја. У то време никоме није ни падало на памет да се ми нешто уживимо у песму, одглумимо, изражајно рецитујемо, доживимо. Сећам се, срце ми лупа, хоће да искочи, али се држим и нећу да признам да сам се уплашио. Када сам почињао да радим као учитељ, нисам пуно инсистирао на учењу песмица, баш због тог искуства, али сам временом научио своје ђаке како се уче песмице јер је учење песмице напамет веома корисно баш у овом узрасту. 4

[close]

p. 5

Морао сам наћи модел (фору, како сада то деца кажу) за моје боље учење. Учитељица није дозвољавала писање по уџбеницима, али ја сам увек нешто волео да доцртам, шарам, и приметио сам да ми то помаже у памћењу. Сетим се да је одговор на оној страни на којој сам доцртао ово или написао оно. Први корак у напредовању моје технике учења био је подебљавање речи које су ми н eкако тешке да их запамтим. Чинио сам тако да учитељица не примети да сам ја ту нешто шкрабао јер, како је причала учитељица, ,,ту књигу сутра може да користити твој брат или сестра, а како то да они чине када је ти испишеш“. Ово подебљавање ми је користило да боље памтим и изрежирам цео филм који сам правио у глави док сам учио. Док сам учио песмицу, или лекцију из других предмета, увек сам имао папир и оловку и увек сам се трудио да све то пребацим у слике. Приметио сам да ми овакви цртежи доста помажу и стављао сам их у књиге као подсетник. Учење лакше, сам песмица сваки је сада постало много стих да покушавао нацртам, понекад са више слика. Стварао сам стрип на листу да се посебном постављао папира, а папир сам слике поклапају са стиховима. Читам песму и пратим своје слике, а за неколико минута већ сам гледао слике и говорио текст. Мало времена прође и говорио сам читав текст, а у глави сам ређао моје цртеже стихова. Правећи асоцијације на оно што сам учио, брже сам повезивао ствари и усвајао нове чињенице. Овакав начин учења ми је пуно помогао и цео живот га примењујем. Слушајући неуролога и творца НТЦ система учења др Ранка Рајовића увидео сам да сам се, у ствари, прилагодио људској природи. Како научници тврде, људски мозак функционише у сликама које ми стварамо и зато овакав начин рада даје много добре резултате. Много је стручних студија потврдило овакву теорију. На ПИЗА тестирању ђаци који уче на сликовном писму ( Азија) имају најбоље резултате, они су своје писмо прилагодили човечијем мозгу, свесно или несвесно. Појавом НТЦ система осетио сам неку сатисфакцију јер сам као ђак урадио праву ствар, пронашао систем који мени највише одговара. Овај текст сам написао да некоме помогнем, олакшам учење, дам самопоуздање ученицима, ,,одам фору“. Све ово примењивао сам са својим ђацима и даје феноменалне резултате. Учитељ: Ивица Жупањац 5

[close]

p. 6

Преко реке Ибра, која пролази кроз село Лозно, мештани су користили скелу све до 1929. год. када је направљен железнички мост. Истраживали смо о историјату села Лозна. Доста смо се распитивали у селу и сви су нас упућивали на господина Зорана Барловца. Чика Зоран има богату архиву која сведочи о животу и раду од давнина па до данас. Овом приликом се захваљујемо чика Зорану на помоћи и чињеницама које нам је пренео. Село Лозно је добило име по виноградима којих је на овим просторима било у изобиљу. Пре тридесетак година свака кућа на овим просторима је гајила винову лозу и правила квалитетно вино. Дан данас доста фамилија у Лозну има своје винограде. Лозно је некада имало и своју цркву, мада писаних доказа за то нема, али то са сигурношћу можемо тврдити на основу рушевина да је на овом простору постојала. Реку Ибар су мештани прелазили помоћу скеле све до 1929. год. када је направљен железнички мост. Овај мост је много значио за житеље овог села јер су веома лако прелазили са једне на другу страну реке. На мосту је била пешачка стаза коју су мештани користили за прелазак са једне на другу обалу Милица Барловац реке. Касније 1985. године становници Лозна су уз помоћ општине Краљево направили други мост који користе мештани за путничка, теретна возила и прелазак пешака. Сложним радом и упорношћу, становници Лозна направили су школу, железничку станицу, довели струју, телефон, урађено је доста сеоских путева. Надамо се да ће у будућности ово плодно село још више напредовати и изграђивати се. 6

[close]

p. 7

Живело се и мучило као и сада. Надам се да ће вама децо бити боље. Чика Косту смо затекли како на свом домаћинству у селу Горње Лозно пече ракију. Добар дан чика Коста ?-Добар дан ! -Чика Коста, колико имате година ? -Још мало па сто, осамдесет шеста ми је ( смех). -Да ли се сећате када је изграђен мост преко реке Ибар и како су некада мештани прелазили реку ? -Дете, не могу да се сетим али мислим да 1975. године урађен мост. Пре тог моста су прелазили на железнички мост. Била је то мука. -Где сте ишли у школу ? -Ја сам путовао у школу у Ушће. Када је отворена школа у Лозну имало је 27 -28 ђака. Некада је и село било пуније, имало је више деце. Чика Коста можете нам рећи како се некада живело у Лозну? -Како се живело? Живело се и мучило као и сада. Надам се да ће вама децо бити боље. Него да вам ја покажем како се пече ракија. -Може. -Ово овде вам је казан за печење ракије. Ракија се може правити од шљиве, јабуке, грожђа, може се правити и од дуња. У овај казан се ставља шљива у преврелом стању. Ложи се ватра и ракија се претвара у гасовито стање. Кроз ову лулу прелази у овај други казан где хладна вода охлади пару и претвара је у течно стање и одлази у поставу ( посуда у коју тече испечена ракија). -Да ли Вам неко помаже у печењу ракије. -Долази ми ћерка и унук сваког дана и помажу ми. Да ми није њих не знам како би. Тежак је ово посао, али не могу да пустим да све пропада. -Много вам хвала на лепим одговорима и желимо вам дуг живот и добро здравље. -Хвала, хвала. Него пошто ја печем ракију, оћете ви да попијете по једну (смех ..) . Дођите, свратите увек кад можете. Чика Коста иако старина од 86. година, ведрог је духа и виталан човек. Одлазимо са имања Пешића остављајући чика Косту да контролише читав процес печења ракије и присећа се старих дана 7

[close]

p. 8

На овим страницама ћемо представити Миличине и Мајине радове који заслужују да се нађу у нашем првом часопису. Мислим да ће бити од користи. Милица и Маја су веома брзо прихватиле начин рада по НТЦ -у , који примењујем у раду. Овај начин рада тера ученике да смишљају ребусе и асоцијације, скице које цртају графички боље памте. Са леве стране видите два решења дефиниције. У упитним реченицама речца ли се пише одвојено од осталих речи. Ево једног примера како графички представљамо песмицу. Након графичког представљања учење је веома лако. На овај начин учимо и остале предмете. Учењем на овакав начин учење песмице која је било велико оптерећење постаје игра, а о добити за касније школовање да не говорим . 8

[close]

p. 9

Сваки тренутак користимо да изађемо у прелепу природу Лозна и све научено у учионици практично проверимо. Сликовно писмо користимо како би градиво. наставу би боље запамтили За нам успешнију пројектор пуно помогао. До тада нам остаје да по неки пут позајмимо из матичне школе. Трудимо се да са оним што имамо што више урадимо. Фотографија представља школски крос. Нисмо били у могућности да идемо у матичну школу на организовани крос па смо организовали наш модификовани. Да би се добила путања трчања ученици су проналазили скривена питања и задатке. Применили смо сва стечена знања из математике, природе, српског… Овакав начин рада се свидео деци, а било је пуно смеха. 9

[close]

p. 10

10

[close]

p. 11

11

[close]

p. 12

Један леп дан смо искористили да посетимо домаћинство Ратка Пешића. Обрађивали смо орјентацију у простору, рељеф, историјске изворе… Ово је била фантастична прилика да све обновимо у природи и још пуно тога научимо. Чика Ратко нам је причао о свим објектима у његовом домаћинству. Причао нам је и како је било ДОМАЋИНСТВО ПЕШИЋА СВЕДОЧИ О ПРОХУЈАЛОМ ВРЕМЕНУ И ПРАВИ ЈЕ МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ тешко прибавити материјал за градњу куће. Видели смо вериге и просторију у којој се некада живело. Осетили смо дух старих времена, а домаћин нам је својом надахнутом причом упознао са много детаља. Видели смо кућу, амбар, бунар, помоћне објекте домаћинства. Право је богатство оно што чика Ратко Пешић чува од заборава. Ово домаћинство је фантастични музеј на отвореном где се деца са села и града требају упознати са начином живота некада. Маја Ердоглија да уредимо школско двориште. Направили смо план рада, а и родитељи су вољни да учествују у нашим акцијама. У Планирамо да уз помоћ наредном периоду планирамо интернет везе успоставимо везу са ђацима из целе Србије и иностранства. Правићемо представе за родитеље и све житеље села Лозна где би представили сва наша знања и умења. Потрудићемо се да набавимо нова наставна средства која би нам користила у настави. Покушаћемо да наша школа буде креативно место за учење и стварање, место радог окупљања и дружења. Надамо се да ћемо уз малу помоћ свих остварити већи део овог плана. 12

[close]

p. 13

МОЈА ШКОЛА Има једна зграда фина у њој пуно деце има. Има једно лепо место тамо идем врло често. УЧИТЕЉ Браон очи, осмех на лицу красе мог учитеља Ивицу. То је школа моја драга, тамо скупљам знања блага. Тамо учим слова, знаке, и волим остале ђаке. Учи нас с много труда, а по њему су знања свуда. Ретко је на нас љут, само по неки пут. Кад постави загонетна питања Као друга куца то је, весела је, беле боје. С осмехом у њу хитам да сва слова је прочитам, да сва знања ја научим решавамо до свитања. Решење је увек логично а наше се вијуге развијају одлично. Све ово нам даје за право да му кажемо браво. и паметна дођем куци. Маја Ердоглија Маја Ердоглија 13

[close]

p. 14

Водоравно : 1. Пространо удубљење смештено између брда и планине 3.Речи које означавају радњу стање и збивање 7. 1000 година или 1 8. Реченицом којом нешто питамо зовемо је 9 Део реченице који нам показује шта ради субјекат називамо... Усправно: 1.Справа која нам омогућава да се лако и брзо орјентишемо 2. Равнице испод 200м надморске висине 4. Однос између дужине на карти и у природи је 5. Речи које именују бића предмете и појаве 6. 100 година или 1           Коњ не може да повраћа Плави кит је највећа животиња на земљи Гуска је прва птица припитомљена од стране човека ! Просечан комарац има 47 зуба ! На свету има више пилића него људи ! Делфини спавају са једним отвореним оком ! Бикови су далтонисти ! Једини континент на коме нема рептила и змија је Антарктика. Ако вас крокодил ухвати у своје чељусти гурните му палчеве у очне дупље ; одмах ће вас оставити. У средњем веку болеснике су неговале најчешће калуђерице, које су се између себе називале сестрама. Тај назив касније је задржан и за школоване медицинске сестре.  Краву је могуће водити уз, а никако низ степенице. 14

[close]

p. 15

Помози папагају да стигне до ковчега. 15

[close]

Comments

no comments yet