"БРАВО 6" - часопис наше школе

 
no ad

Embed or link this publication

Description

Časopis OŠ "Stari grad" Užice

Popular Pages


p. 1



[close]

p. 2

ГИЗ ИНКЛУЗИЈА РАЗВИОНИЦА Страна 2

[close]

p. 3

РЕЧ ДИРЕКТОРА * Бити на челу основне школе у било ком времену и било ком друштву представља велики изазов, али обавезу и одговорност. * Постојимо скоро пет деценија, али желимо да идемо напред што брже, да школа ученицима буде занимљива, безбедна и да им пружи примењено знање које ће им користити у даљем школовању и животу. * Перманентним усавршавањем запослених и применом савремених метода у учењу, циљ више није да будемо једна од најбољих школа у граду, већ да се поредимо са најбољим школама у Србији. * Последњих година, успеси наших ученика на такмичењима, а посебно на завршним испитима, показали су да се наша школа налази међу најбољим у округу и у републици. * Показатељ да идемо у добром смеру представља и податак да сваке године све више ученика пређе и из других школа у нашу, тако да их у овом тренутку има скоро хиљаду. Ове, 2014. године, уписано је тридесет предшколаца више, него прошле године. * Поред многих улагања у нашу школу, истакла бих да је у сарадњи са градском влашћу доведен гасовод и урађена гасна котларница, што је знатно побољшало услове рада у школи. Школа је у многим пројектима („Професионала оријентација“, „Здраво растимо“, „Развионица“ „Успостављање система примарне селекције отпада у школи“ Грађанско друштво за инклузивно образовање“..), а кроз пројекат „Енергија знања" недавно је опремљена једна учионица, савременом технологијом за изучавање језика. * Све што је до сада урађено, нисам урадила сама. Сви запослени у школи, сразмерно својим способностима и знању, дали су свој допринос. Велику помоћ смо имали у пријатељима школе, који су кроз донације, пројекте, семинаре, савете, радом и ентузијазмом допринели да се подигне углед наше школе на данашњи ниво. * Нећемо стати. Имамо своју мисију и визију, имамо и вас, ђаке и родитеље. Заједничким радом, узајамном сарадњом и поштовањем можемо постићи то што желимо и што нам овај друштвени тренутак дозвољава. ДИРЕКТОРКА Станимирка Смиљанић Раонић “БРАВО” Страна 3

[close]

p. 4

Традиционално сваког првог септембра наша школа добија част да у животима ђака првака свечано отвори ново поглавље – ђачко доба. Са родитељима, бакама, декама и још понеким чланом породице поделили смо радост и узбуђење због њиховог првог школског дана. Учитељица Косана Јешић У име школе и свих запослених, добродошлицу им је пожелела наша директорка, Станимирка Смиљанић Раонић. Учитељ Зоран Мурић Учитељица Мирјана Гускић Учитељица Боса Гачић Страна 4

[close]

p. 5

на Конвенцију о правима детета и то на део који се односи на породицу. Том приликом су им подељене „Добродошлице“, као и беџеви које су правили ученици млађих разреда. У оквиру ове манифестације, у сарадњи са Еко фондом традиционално ће бити посађено и Дрво генерације. Организована је изложба ликовних радова ученика млађих разреда на тему “ Моја породица“ Акција „Књига за друга“ , у којој су ученици доносили књиге и сликовнице, које ћемо по завршетку акције поклонити школској библиотеци. Дечји савез Основне школе „Стари град“ организовао је низ акција у оквиру Дечје недеље, чији је овогодишњи мото био “ Свако дете срећног лица чува једна породица“. Ученици продуженог боравка припремили су приредбу за прваке, у којој је посебан акценат стављен Успешна сарадња са пријатељима из Руске федерације, настављена је концертом ученика наше школе у Руском дому 15.4.2014. године. И ове школске године наши наставници, у циљу прилагођавања ученика на предметну наставу, одржавају часове у одељењима четвртог разреда. Унапређењу сарадње са Градском библиотеком допринели су ученици трећег и четвртог разреда, посетивши две радионице “Мудра сова” и “Занимљива граматика”, заједно са својим учитељима Светом Глигоријевић 3-3, Милком Митровић 3-2,Светланом Милутиновић 3-1 Бобом Миловановић 4-4 Страна 5

[close]

p. 6

Ученици Основне школе ,,Стари град“ стицаће знања у новоопремљеној учионици захваљујући резултатима које су остварили на такмичењу из руског језика, предвођени наставником Душком Мијаиловићем,а у оквиру корпоративног програма,,Енергија знања“. Поред ученика који у нашој школи уче руски језик, користиће је и ученици који изучавају италијански и енглески језик. Компанија НИС Гаспром препознала је труд и резултате наших ученика, и у циљу што бољих услова за учење, одлучила да у нашој школи опреми учионицу. Свечано отварање је уприличено 22. 10. 2014. Ученицима и наставницима ју је предала , да је са много успеха користе, менаџер задужен за сарадњу са научним институцијама, Снежана Лакићевић. Морамо бити поносни што је наша школа прва у овом делу Србије опремљена оваквом учионицом. По речима госпође Лакићевић, за отварање оваквих учионица једини критеријум је знање ученика које они стичу уз помоћ својих наставника и постигнути резултати на Олимпијади. Свечаном отварању је присуствовала, и у име Града се захвалила Јелена Васовић Вићевић, чланица Градског већа за образовање, и истакла да је ово одличан пример сарадње привреде и школа, који ће утицати да ученици остваре још боље резултате. Посебно се можемо похвалити чињеницом да је ученица наше школе Милица Јешић добила стипендију за студирање у Руској Федерацији. Све ово треба да буде подстицај осталим ученицима да учествују на такмичењима која организује НИС, пре свега из физике, хемије, математике и руског језика. “Они који желе да нешто науче никада нису беспослени” Страна 6

[close]

p. 7

Ученици наше школе учествовали су на ђачком фестивалу знања под називом „Хоћу да видим, хоћу да знам!”који је одржан у Градском културном центру 5. јуна 2014. године. “Знање је важније од науке, а машта је важнија од знања” - Ајнштајн „Физичари, хемичари , инжењери-конструктори” су кроз разне експерименте и конструкције упознали посетиоце са научним феноменима из области природних и друштвених наука. Полазници драмске секције, ученици V-1 представили су се одломком из радио-драме Душка Радовића „Капетан Џон Пиплфокс“ “БРАВО” Страна 7

[close]

p. 8

Окупација Ужица 1914. године је трајала врло кратко, захваљујући пожртвованој борби и одбрани српске војске. Наиме, 27.новембра 1914. су јединице 4. брдске бригаде аустроугарске војске ушле у Ужице, а већ 8. децембра 1914. су се из њега евакуисале. Без праве помоћи савезника, због великих губитака у ратној 1914. и болести које су десетковале становништво и војску у првој половини 1915., Србија више није имала снаге да се брани, када су је јединице Централних сила, напале по трећи пут у Првом светском рату, почетком октобра 1915. Тада је Ужице окупирано 28. октобра 1915. и та окупација ће трајати до 28. октобра 1918. године. Престале су да раде Ткачница и Стругара. Затворене су све три банке: Ужичка грађанска штедионица, Ужичка трговачка банка и Ужичка кредитна задруга, као и све школе, књижаре, штампарије су реквириране, а све што се штампало је било подвргнуто цензури. Забрањена је употреба ћирилице, књиге из српске историје, а домаћи називи установа су замењени новим у духу „K.u..K.“ монархије. Свака повреда строгих окупацијских закона се кажњавала интернирањем у неки од логора. Окупатор је сачинио план обраде земљишта,а незасејане њиве су одузимали и кажњавали њихове Откупљивали су и реквирирали све: воће, поврће, житарице, вуну, суве шљиве, стоку, пекмез, дуван, ракију. Организовали брање и сушење коприве, сакупљање шишарки, смоле, шумских плодова, буковог и храстовог жира, клеке… Народ је за то време гладовао и умирао. Покушавао је да се спасе од глади кријући произведену храну, а Окружна команда је нудила награду потказивачима 30% од вредности потказане робе. Аустријанци су скинули сва три звона са цркве Светог Марка и два од три са цркве светог Ђорђа, а поскидали су сва звона са свих цркава округа ужичког. Уведено је 16.маја 1916. коришћење Грегоријанског календара. За време окупације у Ужицу је излазио „Службени гласник ц. и кр. Окружног заповедништва“ то јест “ Amts-Blatt des K. U.K. Kreiskommandos“. То тешко време ће се окончати 28.октобра 1918. када ће јединице Тимочке дивизије ослободити Ужице. Сетимо се, зато, свих наших предака који су за слободу, коју данас уживамо, жртвовали све. Историјска секција Страна 8

[close]

p. 9

Смејали смо се до суза На летњем распусту био сам у селу. Преко дана смо шетали и играли се. Баба, брат, рођак и ја ишли смо понекад да помогнемо комшијама да пласте. Тог дана смо помагали баби Андри. Било је много људи. Када смо смо се уморили сели смо под једну огромну стару крушку. Стари су причали, а ми смо слушали. Дотакли су се тога како је некада било и шта су они радили кад су били деца, што нам је посебно било занимљиво. Деда Владан је почео да прича како они нису имали ни струје у кући, а камоли телевизор. После напорних радова у пољу и око стоке, није им било тешко да пешаче до Торника да гледају телевизор, што је од села поприлично далеко. То је био једини телевизор у околини и имао је само један програм. Пуно деце је ишло да гледа ТВ на Торнику где је био репетитор. Радник на репетитору их је пуштао да гледају у великој просторији. Сви би поседали и нетрепћући гледали у телевизор. Није било битно шта, а и није могло ни да се бира шта ће се гледати. деде Владана рођак Милојко заспао. И док је Милојко спавао програм се завршио и ТВ је почео да шушти, а он је скочио са столице и повикао: "Јој тале покипље гра!" Почели смо сви да се смејемо. Милојко је сањао да се кува пасуљ. И кад је ТВ Ко је Нушић почео да шушти он је међу нама? помислио да је пасуљ покипео. Дуго смо се смејали тог дана. Увек када се тога сетим појави ми се осмех на лицу. Удовичић Ђорђе V-3 У десет се завршавао програм да би се на екрану појавио "снег" и чуло би се само шуштање. Пошто су долазили уморни неко би у току програма и заспао. Тако је једном и молитву,а и ми смо се,као што је обичај, молили за наше здравље, Једног зимског, снежног дана код радост и родну годину. Нико од нас мог деде у селу дошао је поп да свети није излазио напоље. За то време водицу. У селу је поп почасни гост Џафа је спровела страшан план. тако да су сви укућани распремали Дошла је до врата, узела попу ципеле кућу и двориште. Свако домаћинство и сакрила их ван дворишта. Поп је и у селу има по неког љубимца. Код даље седео и причао са нама у кући мог деде је то Џафа, умиљато али не слутећи шта га чека кад крене. веома несташно штене. Одвели смо Време је одмицало ,поп се послужио га у село кад је имало два месеца. и решио да крене по селу јер је тај Нисмо ни слутили да ће Џафа попу дан имао пуно посла. Чим је изашао приредити доживљај за памћење. напоље видео је да му нема ципела. Поп је најавио свој долазак и са Онако бос пошао је по дворишту да великим нестрпљењем смо га тражи ципеле. Сви смо се растрчали дочекали. Дошао је и,као и увек, изуо да му помогнемо. Џафа је била у се пред вратима и ушао у својој кућици кућу. Џафа је провирила и посматрала из своје кућице,угледала шта се попа и вратила се да дешава. поједе своју заслужену Напокон,иза кост. Било нам је чудно ограде у што није лајала,обично се жбуну деда је огласи кад нам долазе нашао попу њој непознати гости. Поп ципеле и је започео своју Пази да ти не поверујем почео да му се “БРАВО” Један смешан догађај извињава. Поп се обуо и почео да грди Џафу. Она је изашла из кућице, лајала на попа,изгледало је као да се свађају. У једном тренутку Џафа је почела да вуче попа за црну мантију. Двориште код мог деде је неравно и клизаво јер је падала измаглица. Чувајући своју мантију и бранећи се од Џафе, поп се исклизнуо и пао насред дворишта. Мој тата и деда су потрчали да га подигну,а поп је сав блатњав и љут,устао и отишао даље кроз село. Ово је био најсмешнији тренутак у мом животу. Чак и кад будем имао година као мој деда,увек ћу се радо сетити Џафе и попа и од срца насмејати. Кад год причамо о том догађају,смејемо се као да се све управо догодило. Сем људи и животиње нам могу приредити изненађења. Марић Вук V-4 Страна 9

[close]

p. 10

У сусрет новим победама и великим резултатима, наши ученици вредно и марљиво тренирају 1. место Кристина Ђурић 63 2. место Александра Лазић 61 5. разред 1. место Уна Родаљевић 53 1. место Александар Перишић 52 6. разред место Кристина Ђурић 63 1. место Раденко Петронијевић 63 КРОС РТС“Кроз Србију” 1. место Раденко Петронијевић 63 1. 7. разред 1. место Андријана Ђерић 73 У фудбалском турниру такмичиле су се екипе Парна смена – Непарна смена 2:5 Страна 10

[close]

p. 11

“Љута борба” на терену Спортске игре у ИО –Турица На велику радост наших ученика и овог септембра је организовано дружење планинара, на пешачкој тури, дугој 15 километара Градска плажа—Стапарска бања. Девојчице 1. место Јелена Челиковић 61 2. место Ирина Урошевић 51 3. место Марта Мисаиловић 83 Дечаци 1. место Војислав Караклић 83 2. место Алекса Марковић 61 3. место Марко Бујић 83 “БРАВО” Страна 11

[close]

p. 12

Бруно Наш је Бруно кроз носић дун`о, Па је онда низ пртину сун`о. Трчао је горе- доле, Док га ноге не заболе. А сада му је свака, Снегом покривена длака. Када уз мене скочи, Засветлуцају му очи. Мрдају му уши, Кад кроз снег њушкицом буши. Фудбалер најбољи на свету Сањао сам ноћас један диван сан, како дајем главом гол како пева стадион: „То је нови шампион !“ Од тад сањам сваку ноћ један исти сан, како играм за “Партизан”. Решио сам чврсто то не могу више крити. Чекаће ме Србија, чекаће ме Ужице , а мами и тати Један гол за тату, потећи ће сузе радоснице. један гол за маму, Шаренац Ђорђе 3-3 и један за бату. А репић му изнад снега вири, Док у њега ветар пири. Јањић Тамара V-4 фудбалер ћу бити, Ученици IV-2 на часу ликовне културе “ЕТНО СЕЛО” Страна 12

[close]

p. 13

На Староме граду Моје Ужице Испод плавог неба у долини реке, окружено брдима и планинским венцем, сместило се моје родно и мило место, Ужице се зове и пуно је деце. У Великом парку играју се они, док на плажи стасају нови шампиони. Ивана Пајовић 3-2 тврђава је била , над Турицом равном она се надвила. Андријана Љујић 6 –2 Огњен Пјевић 2-4 Сања Терзић 6-2 Најбоља другарица Кога да зовем кад ми затреба топли загрљај,кад год пожелим? Кога да зовем кад раме за плакање ми затреба, да ме мало насмеје? Моја најбоља другарица ће увек бити ту, кад год ми затреба помоћ њена. Кога да зовем кад хоћу да се насмејем, кад хоћу да се мало орасположим? Ксенија Гавриловић 8-4 Кога да зовем кад ми затреба осмех да се мало разведрим? Моја најбоља другарица ће увек бити ту, кад год ми затреба помоћ њена. Ана Вилотијевић 5 -4 “БРАВО” Страна 13

[close]

p. 14

ДИВИМ СЕ ДЕЛУ ВУКА КАРАЏИЋА Колико год су покушали да га сломе, да га натерају да одустане и да га промене, он је остао исти. Није се предао без борбе, и на крају је успео. Ево, један век касније, ја пишем његовим писмом. Вук није рођен у време где је свако имао право да се школује. Није имао наставнике који би му помогли. Све је урадио сам. Био је један од ретких писмених и учених људи у то време. Од дана када се родила идеја о реформи, па до његове победе 1847., десило се много успона и падова. Вероватно је пуно пута хтео да одустане, али је, на сву срећу ипак био упоран, наставио је, и успео. Због тога му се дивим. Жао ми је што се ћирилица полако замењује латиницом, што у српски језик улазе неке стране речи. Питам се зашто људи већ једном не схвате да треба да ценимо оно што нам је Вук оставио. Знам да оно што је Вук за свога живота урадио није лако, и да мало људи успе оно што је он успео. То треба ценити. Треба поштовати Вука због свега што је урадио за нас и сачувати језик и писмо оваквим какви јесу за генерације које долазе. Вук није био као други. Издвајао се својим знањем и карактером. Понекад се запитам шта би он помислио да види да се његов језик полако квари, да се у њега уносе неке помало глупе и беспотребне речи. Верујем да би био стварно разочаран. И зато ја настојим да сачувам богатство које имамо, овај наш прелепи и посебан српски језик и нашу лепу ћирилицу. Леонтина Гачић 8-4 Б УДАН САЊАМ Тишина. Тонем у мисли загледан у једну тачку.Срећно сам дете, знам. Али, како вратити осмех на лице тужној деци широм света? Било би лепо да постоји место саткано од среће и топлине, дечије песме и осмеха. У колевке од облака, донеће их птице, љуљати таласи и љубити звезде. Певаће им ластавице, славуји и све најлепше птице света. Слао биx им све што Страна 14 Андријана Стевановић 8-4 поветарац, а од суровог света чувају бели анђели. Затворила би се сва врата иза којих су туга и горчина. Нек се буде са осмехом, сањају безбрижни на топлим недрима својих мајки, слободни и здрави гледају залазак сунца. Да, ја замишљам како срећна деца царују светом! Данило Подгорица 6-4 желе:љубав,нежност,ведра јутра. Месец би их миловао, покривао и правио венчиће од цвећа. Не желим да пусте сузу и да им душа плаче. Хоћу да их купа киша среће,чешља

[close]

p. 15

САД САМ ПЕТАК ИЊА размишљала. Учионица у коју смо сели чинила ми се некако велика и чудна,а наставници Свет мог чаробног детињства још увек траје,па чак и сада када сам кренула у пети разред. Све ми је ново осим мојих другара из бивше школе. Ово је период у коме ће ми требати доста труда и добре воље да се прилагодим. Ипак детињство нам олакшава да решимо неки проблем и чини их лакшим. Дошао је и тај дан,нова школска година,нови наставници и нова школа...Није ми било свеједно када сам у понедељак првог септембра кренула у нову школу. Срце је убрзано лупало, али ја сам позитивно нису били као моја учитељица. Из дана у дан сам се навикавала. Јако ми се свиђа нова школа јер је велика и доста лепа. Краси је библиотека у којој се налази пуно разних књига за читање. С ви нови предмети су за мене нова прича и нови доживљаји. Наставници су ми унели некакву снагу да могу све више и боље да учим. За сада ми се свиђа пети разред и сваког дана са осмехом идем у школу. За даље очекујем доста напретка и доста добрих оцена Требјешанин Анђела 5-2 Јовановић Тијана 5-3 Ј ЕС ЕН У МО М Д ВО РИ ШТ У просула дуга. Свуда су боје, златна, црвена, жута и понегде нежнозелена. Трава више не личи на зелени, него на жути тепих. Нема више птица. Њихов цвркут заменио је звук моторних тестера. Постало је хладније. Киша све чешће пада. Краћи су дани од ноћи. Сунце слабије греје. Ја сам тужан јер мање времена проводим у дворишту. Лазар Раонић 3-1 Када је јесен кренула, почела је школска година. У мом дворишту све је некако шарено. Мени се чини као да се Јелена Мелентијевић 8-2 Елена Рековић 2-3 Вања Милићевић 6-3 “БРАВО” Страна 15

[close]

Comments

no comments yet