ПУЛС

 

Embed or link this publication

Description

лист Пољопривредно-хемијске школе "Др Ђорђе Радић"

Popular Pages


p. 1

ПУЛС ЛИСТ ПОЉОПРИВРЕДНО - ХЕМИЈСКЕ ШКОЛЕ ,,ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ", КРАЉЕВО

[close]

p. 2

ЕКСТЕРНО ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА НАШЕ ШКОЛЕ Просветни саветници из Школске управе Краљево су, у периоду од 4. до 6. новембра 2013. године, процењивали квалитет рада наше школе у оквиру седам области: школски програм и годишњи план рада, настава и учење, образовна постигнућа ученика, подршка ученицима, етос, организација рада школе и руковођење и ресурси. Квалитет рада наше школе је процењен четворком, највишом оценом у скали екстерне евалуације. За овако високо процењене резултате у свим сегментима рада школе заслужан је целокупан колектив и, наравно, наши ученици. Улазак у реформске токове од 2003. године, стручно усавршавање наставника, стварање подстицајног окружења за рад и учење, неговање међуљудских односа заснованог на уважавању свих актера у наставном процесу, посебно наставника и ученика, допринели су да наш рад и наши резултати постану препознатљиви, видљиви и оцењени највишом оценом. 2

[close]

p. 3

ЈУБИЛЕЈИ Астралне висине Милоша Црњанског 120 година је од рођења Милоша Црњанског, песника, приповедача, романсијера, драмског писца, аутора бројних путописа и есеја, мемоаристе, новинара једног од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Стваралачки опус започео је у мрачном, тешком добу између два светска рата. И сам насилно мобилисан као аустроугарски војник на галицијском ратишту, Црњански је искусио сав бол и опустошеност човека-жртве бесмислених разарања. Ровови, фронт, болест, глад, болнице, крвопролића чинили су застрашујућу стварност младог писца. Црњански-војник и страдалник формирао је Црњанског-песника и приповедача. Зато он, уз Растка Петровића, Душана Васиљева, Драгишу Васића, припада генерацији стваралацаповратника из рата. Разочарани, порушених идеала и илузија о животу и свету, поражени, изгубљени у бесмислу свакодневне стварности, уметници авангарде изражавали су нове садржаје, нову осећајност прогласивши бунт и протест против постојећег поретка ствари у целокупној српској култури. Никада српску књижевност нису обележиле тако крупне, динамичне промене као у том кратком раздобљу модернистичког погледа на свет. Као предводник авангардиста, Црњански је 1919. године објавио изузетну књигу у развоју српског песништва 20. века-збирку ,,Лирика Итаке" из које опоро избијају антиратни револт, цинички однос према свим предратним вредностима у књижевности, традицији, па и самој националној прошлости и митовима. Песнички дух Милоша Црњанског је деструктиван. Он одбацује све књижевне ауторитете, традиционалну културу, па и сам њен врх-видовданску етику као лаж прошлости једног увек гладног и крвавог народа. Провокативно се поиграва жанровима, нуди презрив однос према љубави, дотицај еротике, страха и насиља али 3 и нову мелодичност, синтаксички поредак и значења речи. Црњански шокира - слави гробље, смрт, вешала, гради песнички храм на чијем је врху чудовишна срна сфинга. У веку који је прокламовао ,,смрт Бога" резигнирано исповеда:,,Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.,, Ипак, врх светске лирике суптилно, меко, мелодично изражава оно најдрагоценије у човеку - људску душу, сву од чежњи, снова, лепоте, благости. И Црњански је снагом свог уметничког генија створио један другачији, чистији, лепши свет као простор утехе, мира и безграничне љубави. То је свет у којем су и најудаљенија бића, ствари, појаве у тајанственој вези. Осмех утиче на траву, безбрижност нам дају воде а мир беле, завејане јеле, каже Црњански. Екстаза духа који сањари, лебди сједињен са свепрожимајућом енергијом космоса стварно претвара у нестварно, немогуће у могуће, земаљско у небеско. Биће се бескрајно шири и све повезује снагом космичке вере и љубави: трешње из завичаја са црвеним коралима далеких плавих мора Суматре, румени поток са изгубљеном љубављу; у стању је да милује ,,тихе, снежне врхове Урала", ,,благо, руком." Суматраистички поглед на свет је религија Милоша Црњанског, етерично и астрално савладавање и надвладавање ,,немоћи људског живота и замршености судбине човека". Како Црњански лиричар тако и његови књижевни јунаци у романима ,,Дневник о Чарнојевићу", ,,Сеобе I", ,,Сеобе II" егзистирају духом у том, паралелном свету снова и визија пркосећи страшном и суровом животу. Нема великог српског писца који није уметнички транспоновао неке преломне тренутке националне историје. И Црњански је давне 1929. године објавио свој чувени роман, прву књигу ,,Сеоба" приказавши сву трагику судбине српског национа после великих сеоба Срба у Јужну Угарску, крајем 17. и у 18. веку. Представио је, лирски поетично, несрећу свога народа, изгнаног из свог правог завичаја, принуђеног да у туђини заснива нови, народа немирног, подвргнутог туђој власти и у служби туђих интереса. Мотиви лутања, чежње за завичајем, изгубљености у туђем свету,

[close]

p. 4

свеприсутни су у делу Милоша Црњанског, нарочито у тематском кругу који чине поеме: Стражилово, Сербија и Ламент над Београдом. У ,,Сеобама,, велики ратник Вук Исакович са својим Славонско-подунавским полком сведочи о голготи лутања по туђим стратиштима, али и о снази суматраистичких визија: чистог плавог неба и звезде-водиље, симболима који су израз сна јунака о бољем, праведнијем свету. ,,Кад смо будни, имамо сви исти свет, а кад сањамо свако свој", цитирао је Црњански Аристотела. Свет Милоша Црњанског, сав од заноса, слутњи, лелујавих боја, вода, неба, цветова, мостова, острва и љубави део је непролазног сјаја српске књижевности. И као ехо читалаца и поштовалаца његовог лика и дела упућујем му стих из Ламента над Београдом: ,,Ти трепериш и кад овде звезде гасну." Ауторски рад : Маја Лазовић, професор (Текст изговорен у оквиру прославе 120 година од рођења Милоша Црњанског у мултимедијалном програму у школској библиотеци 23.10.2013. године) Мултиформан програм координирано су приказали ученици Рецитаторске секције у припреми професорке Маје Лазовић, чланови Лингвистичке секције у припреми професорке Мире Лазовић, а ученици Библиотечке секције, чији је руководилац проф. Владан Петровић, приредили су пано са документаристичком грађом о Милошу Црњанском и изложбу свих књижевних остварења овог писца. Програм је веома успешно пропраћен видео прилозима различитих садржаја биографскобиблиографског и синкретичко-уметничког типа који је припремио професор Слободан Каличанин. Свој допринос у компјутерској припреми програма дала је и проф. Марија Жарковић. Рецитатори Анђела Радичевић – 3/6, Андрија Вукашиновић – 3/2, Лука Миладиновић – 3/2 и Кристина Павловић – 3/6 говорили су песме из Лирике Итаке, казивачи лепе речи Анђела Тошковић, Јелена Пајић, Филип Вујовић и Марина Никчевић, сви из 4/6, представили су се одломцима из Сеоба, а сликом и речју представили су Црњанског и његова дела: Невена Гочобија, Татјана Дугалић, Милица Ђорђевић и Милијана Рмуш., сви из 4/5 одељења. Многобројна публика у простору библиотеке: гости, професори и ученици , пред камаерама ТВ КВ и камермана из ,,Снежуљка,, који је снимио цео програм за документацију школе, дуготрајним аплаузом наградила је све актере овог програма. Владан Петровић, проф. 120. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ Великани и њихова дела вечно живе Милош Црњански ( 26.10.1893- 30.11.1977.) Поводом 120. годишњнице рођења Милоша Црњанског, великана југословенске, односно српске књижевности, у библиотеци ПХШ ,,Др Ђорђе Радић,, , 23.10.2013.године, одржан је јубиларни мултимедијални програм у режији и по сценарију професора Владана Петровића. 4

[close]

p. 5

Беседа поводом два века Његоша ,,Он је рођен да довијек живи" Цењени гости, поштоване колеге, драги ученици, даме и господо, Још једном смо се окупили на овом саборишту да данас у наше сећање призовемо успомене, освежимо стара и стекнемо нова сазнања о великану Петру II Петровићу Његошу. Његова божанска и филозофска промисао, његова историјска владарска улога и снага и лепота песничке речи живи на балканским просторима Светосавља, између Истока и Запада, већ два пуна века и биће луча свеколиког Српства док је света и века. Његош је, као ,,Пустињак цетињски", имао ,,Глас каменштака" да укаже на ,,Лијек јарости турске", а вечну светлост ,,Слободијаде" угради у ,,Огледало српско" . На врхунцу песничке славе бљеснула је ,,Луча микрокозма" да осветли пут човеку у свету маломе. Ту зраку ума човековог, извиискру светлости из камена, Његош је, и сам пролазећи кроз сито и решето, достојно уплео у бесмртни ,,Горски вијенац". У сенци ,,Луче" као религиознофилозофске, односно метафизичке слике микрокосмоса и ,,Горског вијенца" као историјског спева који слави борбу за слободу у свету витезова, остаје Његошево последње дело о владару незнанцу и самозванцу, национална друштвена драма са елементима трагике, ироније и гротеске, ,,Лажни цар Шћепан Мали". Сасвим довољно да се за Његоша каже речима једног од његових јунака: ,,Он је рођен да довијек живи". ,,Пустињак Цетињски", како је Његош звао себе, за Иву Андрића био је ,,трагични јунак косовске мисли". Слободан Јовановић написао је да је Његош ,,народну судбину доживљавао као свој лични доживљај", док Јован Скерлић за њега рече да је ,,најјачи и најдубљи дух међу српским писцима ". Исидора Секулић оценила је ,,да до данас цело Српство нема два Његоша", а Милош Црњански тврдио је: ,,Његош је песник који би и да сав наш народ изумре, јасно и 5 горостасно сачувао његов лик међу народима". ,,Његош је сев муње наше у човечанству, у Космосу", изразио се Милован Ђилас. И да ова мишљења Његошеве сабраће по перу заокружимо стиховима Матијe Бећковића: ,,Куд с Његошем послије Његоша? Да онако није загрмио, Могли бисмо муцат испочетка!" Његошу- владару, песнику и небеснику, дошли смо данас у походе, два века од његовог рођења, са скромним уздарјем: да сликом и речју, изложбом његових књига и пригодним програмом покажемо и докажемо да и даље живи са нама и у нама. 13.11.2013.године проф.Владан Петровић ДВА ВЕКА ЊЕГОША (13.11.1813- 13.11.2013) Још један мултимедијални и мултидициплинарни јубиларни програм одржан је ове јесени у школи, 13.11.2013. године, у школској библиотеци, пред заиста великим бројем гостију, професора и ученика. По сценарију и у режији професора Владана Петровића, поводом 2 века од рођења Петра II Петровића Његоша, владара, песника и небесника црногорског, али и српског, представљена је његова божанска и филозофска промисао, његова историјска владарска улога и лепота песничке речи на

[close]

p. 6

балканским просторима Светосавља, између Истока и Запада. О Његошу, пустињаку цетињском, и његовим делима, у уводној беседи говорио је професор Владан Петровић, а током програма професор Маја Лазовић надахнуто је казивала о Његошу као небоземном стубу српске духовности. Ученици Драмско-сценске секције: Димитрије Станојевић 12, Дејан Петровић 12 , Вељко Ћуричић 16, Јулка Ерић 16 и Кристина Вићентијевић 16, представили су се као глумци у одломцима из Горског вијенца у припреми проф. Иване Чађеновић. Проф. Маја Лазовић припремила је рецитаторе: Сању Мимовић 34, Мају Маринковић 34, Николу Шаренца 31 и Николу Стаменића 31 да казују одломке из Луче микрокозме. Уметнички програм је завршен песмом Куку мене Матије Бећковића коју је успешно казивала Селена Вучковић 25 у припреми проф. Владана Петровића. Програм је пропраћен миксовањем видео садржаја Његошевих дела: Ноћ скупља вијека у музичкој интерпретацији певача Мирка Рондовића, Монолога Владика Даниле у казивању глумца Данила Лазовића и сегмента Сан Вука Мандушића из Горског вијенца у извођењу гуслара Радослава Станића. Цео програм је попуњен фотографијама, сликом и речју о Његошу и његовом свеукупном делу на биографско-библиографском плану, а у припреми проф. Слободана Каличанина. И не само то. Ученице Библиотичке секције: Невена Гочобија и Татјана Дугалић из 45, Селена Вучковић 25, Данијела Драгојловић, Стоја Бугариновић, Зорица Јаковљевић и Марија Марић, све из 32 одељења, са ментором проф. Владаном Петровићем и у техничкој сарадњи на компјутеру са проф. Маријом Жарковић, припремили су пано са документаристичком грађом о Његошу у слици и речи. Такође, организована је изложба свих Његошевих дела и књига о Његошу којима библиотека располаже. Овај веома запажен програм, пропратиле су камере ТВ Краљево и ТВ Мелос и приказале извештаје у информативним емисијама, а програм је у целости снимљен на ЦД-у за документацију школе. 6 Већ два века Његош је међу нама и обасјава нас својом светлошћу која је дар од Бога. Владан Петровић, проф. УПОЗНАЈ ВУКА Поводом 150. годишњице смрти Вука С. Караџића, 7. фебруара 2014. године, чланови Библиотечке секције, по идејној замисли ментора проф. Владана Петровића, припремили су и у школском холу поставили пано којим су, у слици и речи, представили живот и стваралачко дело у Европи најпознатијег Србина, великана српске културе 19. века. Сви знатижељници могли су да упознају или освеже ранија знања из личног и породичног живота Вуковог, да ,,оживе'' његова путешествија уз помоћ штуле тада дивљим балканским и цивилизованим европским просторима и схвате значај Вуковог доприноса у очувању српске народне књижевности, у реформи ћирилице, стварању правописа и речника српског народног језика који ће постати књижевни језик нове српске књижевности. Такође, Вук је представљен као писац, историограф, етнограф, географ, преводилац, новинар, сарадник и почасни члан са највишим звањима многих европских културних институција, пријатељ и сарадник европских великана из области наука и културе уопште. Истовремено, у простору библиотеке приређена је пригодна изложба Вукових дела, фотографија и документарне грађе из свих области његовог рада. Такође, изложба је проширена и књижевним, историографским и монографским издањима књига о Вуку и

[close]

p. 7

његовом свеукупном раду. Ови видови приближавања Вука и његових дела младим генерацијама вођени су идејом потврђивања чувене мисли проистекле из његове судбинске животне приче пројектоване умногоме и на судбини целокупног српског народа: ,,Ко за свога вијека не похрама хром, похрамаће за њим вијекови'' Ову веома садржајну и едукативну причу о Вуку представили су сликом и речју чланови Библиотечке секције: Јована Стојковић, Кристина Вићентијевић, Јулка Ерић, ученице I6, Селена Вучковић, Катарина Лекић, Вук Лазаревић, ученици II5 и Невена Гочобија, ученица IV5 одељења, у сарадњи са својим ментором проф. Владаном Петровићем. Невена Гочобија, IV5 СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ Народ који има писца као што је Мигел де Сервантес, истовремено и роман познат читаоцима целог света Дон Кихот, у циљу популаризације уметничке писане речи и националног поноса што има таквог писца и такво књижевно дело, могао је у име свих оних који се с књигама друже да књизи посвети бар један дан у години. Наиме, Шпанци су још 1923. године, данас већ по легендарној причи, 23. април, а то је дан смрти Сервантесове далеке 1616. године и Дан Светог Ђорђа, посветили књизи и читаоцима. За тај дан је везан величанствен обичај да заљубљени мушкарац својој драгој поклања црвену ружу а она му у име љубави узвраћа књигом. Кажу да се у Шпанији, највише у Каталонији, тог дана размене милиони црвених ружа и књига. Шта учинити више за - Љубав и Књигу?! УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу) учинио је више. То што су осмислили Шпанци, УНЕСКО је пренео у цео свет. Од 1995. уведен је Светски дан књига и ауторских права. Датум исти, 23. април, дан у којем су љубитељи књига 1616. године остали без двојице великана ренесансе, Сервантеса и Шекспира. Поводом Светског дана књиге Библиотечка секција наше школе подсетила је све читаоце да постоје писци и књиге о којима се прича. Сликом и речју на паноу у школском холу ученици Селена Вучковић из II/5, Невена Гочобија из IV/5 и Дарко Илић из IV/6, уз помоћ професора Владана Петровића и Марије Жарковић (компијутерска обрада), скромно су обележили Светски дан књиге. Идеја је била, уз симболику овог датума, да се читаоци обавесте о постојању најзначајнијих књижевних награда у свету и код нас, да се наведу спискови лауреата и награђених књига. Јер, књижевна награда је признање писцу, а књига дар читаоцу. Тако су се на паноу нашли подаци о Нобеловој награди и нобеловцима, о НИН-овој награди за роман године, о Награди књижевне критике “Меша Селимовић”, о Андрићевој и Његошевој награди, као и локалној награди “ Жичка хрисовуља”. Својеврстан путоказ до библиотеке сваком читаоцу да дође до добре и жељене књиге како би часове своје самоће провео у друштву њених јунака. Уметничка фотографија ученице 23 Ане Новаковић 7

[close]

p. 8

УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ Активности Ученичког парламента за период 20122014.године Ученички парламент је од септембра 2012. до априла 2014. године организовао и учествовао у великом броју акција. Прва коју је наш парламент спровео у дело је еколошка акција. Наравно, све оно што је требало да се одради, осмишљавање слогана, платнених торби, обавештавање медија, одрадили су чланови парламента. Акција под слоганом „ГрешКЕ СЕ свете“ одржана је 19.09.2012. године на краљевачкој малој пијаци. Подразумевала је дељење платнених торби са нашим слоганом, а циљ нам је био смањење употребе пластичних кеса у свакодневној употреби. Све ово је рађено у склопу конкурса који је расписао Конвент младих и Канцеларија за европски покрет. 4. 10. 2012. Јована Милићевић, локална кординаторка Уније средњошколаца Србије (УНСС) у Краљеву, посетила нас је и предложила нам више пројеката које расписује УНСС. Касније се испоставило да не само да смо у сваком учествовали, већ смо били међу далеко најуспешнијим парламентима у том аспекту. У октобру 2012. године наш парламент је имао представнике на трибини о инклузији у образовању. Трибина је одржана у оквиру дечије недеље у Београду у Народној скупштини Републике Србије. Наши представници били су Филип Вујовић и Анђела Тошковић. Парламент је 17. 10. 2012. године одржао састанак чија је тема била инклузија, када је одгледан и филм „Летећа Ана“ који говори о девојчици која има одређен недостатак и како се она укључује у свакодневни живот друштва и школе. НВО „Позитивна омладина“ одржала је 06. 03. 2012. радионицу/трибину на тему фашизам. Војкан Трифуновић и Никола Миленковић су се потрудили да нам испричају 8 и објасне када је настао фашизам, и која су обележија фашизма и неонацизма, који је заступљен међу данашњом омладином и о томе колико је битно да се он искорени. Наш парламент је конкурисао на пројекту „Градиво по нашој мери“, и, једини од свих парламената у Краљеву, добио средства. Конкурс је расписала УНСС. Ми смо наш пројекат назвали „Контра круг“ а подразумевао је две активности:  радионица о предрасудама и стереотипима „Лејла и Мухамед“, коју смо радили са професорима  израда јединствене Гугл платформе, како би ученици и професори много лакше комуницирали и организовали Радионица „Лејла и Мухамед“ је изведена 07. 05. 2013. године. Било је присутно 10 професора, а радионицу су водиле Ружица Грабовац и Анђела Тошковић. Сматрали смо да ће професорима ова радионица пуно значити јер говори о томе да лако доносимо одлуке на основу премало информација. Већина ученика/ца наше школе је прошло радионицу, па смо нашли за сходно да је преставимо и професорима/цама. Пројекат је настављен 05. 06. 2013. године. Осмислили смо начин како да побољшамо комуникацију на релацији ученик/ица - професор/ица, и све то путем интернета. Осмислили смо јединствени Гугл календар у који би професори/це уписивали/е датум када ће ученици/це имати контролни. На тај начин би се избегла могућност да ученици имају два контролна задатка у једном дану. Предавање је водио Матија Лешко. Светска организација Save the children, која има свој одељак за Балкан, одлучила је да

[close]

p. 9

направи водич о правима деце и партиципацији младих. Као прави пример партиципације младих узели су пример нашег парламента и наших акција које смо спроводили у нашој локалној заједници. У питању је био састанак у Београду и наш парламент је имао представницу која је изложила и приказала начин на који радимо од саме замисли, преко планирања до реализације. Много нам значи да је неко препознао наш рад и труд, и да ће се пример наше акције наћи у водичу који ће имати вршњаци са целог Балкана. Наш парламент је симболично обележио светски Дан мира, 21. 09. 2013. Организована је радионица у виду симулације и дускусије на тему превазилажења дискриминације и стереотипа као основе за успостваљање мира. Такође, парламент је учествовао у две хуманитарне акције, а то је било прикупљање новца за ученике наше школе. Препознали смо то као потребу да се некоме помогне. Брзо смо се организовали да ту информацију раширимо по свим одељењима. Знамо да то није довољно да реши нечије проблеме, али је довољно да се покрене та тема, да сви почнемо да размишљамо у том правцу. Оно на шта смо посебно поносни је пројекат Министарства просвете и Центропе. У питању је кратак документарни материјал који су наши парламентарци/ке направили/ле о животу Јевреја на овим просторима. Пошто у Краљеву не постоји податак да их је било, ми смо се упутили у Крагујевац, где их је било неупоредиво више. Финансијску подршку нам је пружила амбасада САД-а у Београду. Врхунац нашег истраживања у Крагујевцу је филм који смо направили!! Ученици Ученичког парламента су волонтирали у најразличитијим предузећима на Дан волонтера, присуствовали дебати Разговарајмо о Европи, прошли обуку о писању пројеката, присуствовали едукацији о ненасилној комуникацији, учествовали су у радионицама о стратешком/акционом плану за младе, на конференцији коју је организовала Национална служба за запошљавање, на генералној скупштини Уније средњошколаца у Београду, где се обележавао јубилеј Уније и бирало ново руководство, учествовали у пројекту ,,Здраво да сте" ,,Млади су закон", водили едукације у одељењима прве године о вршњачком насиљу. Координатор Уније средњошколаца Србије за Краљево Анђела Тошковић са Иницијативом младих за људска права 14. маја 2014. године организовала је дебату за представнике ученичких парламената свих средњих школа у нашем граду. Тема дебате било је вршњачко насиље. Извештај урадила, Анђела Тошковић, IV6 Александра Живковић, педагог 9

[close]

p. 10

ПОДСТИЦАЊЕ АКТИВИЗМА И ВОЛОНТЕРИЗМА МЛАДИХ У оквиру пројекта ,,Млади су закон", Министарства омладине и спорта и Канцеларије за младе, Ученички парламент Пољопривредно хемијске школе ,,Др Ђорђе Радић" из Краљева реализовао је пројекат ,,Рециклажа" 26.09.2013. године. Под слоганом ,,Рециклажа није гњаважа", ученици наше школе су кроз рад парламента и еколошке секције нашим суграђанима покушали да приближе значај и потребу рециклаже. Циљ пројекта је, уз промовисање активизма младих, добијање додатних знања из области заштите животне средине, посебно из области рециклаже; промовисање рециклаже и еколошких решења. У акцији је учесвовало педесетак ученика у различитим активностима посвећеним едукацији о рециклажи и освешћивању грађана Краљева о неопходности рециклирања као значајног аспекта очувања животне средине. Спровођењу акције помогла је и дала свој допринос еколошка акција школе, као и професори Катица Славковић, Маријана Танасковић, Ана Танасковић, Биљана Миливојевић, Јелена Ивановић. Акција Ученичког парламента је спроведена у месецу када се обележава рециклажа чиме смо хтели да дамо наш допринос и кроз активизам младих укажемо на потребу да се чешће организују еколошке акције. Дан посвећен рециклажи започео је радионицом коју је водила проф. Маријана Танасковић. У складу са својим афинитетима ученици су се укључивали у различите ативности:  Осликавање платнених торби бојама за текстил  Осмишљавање лутке обучене у рециклирани материјал  Улепшавање школског дворишта – фарбање ограде  Обележавање канти логом рециклаже У центру града смо поставили штанд са понуђеним материјалом који су ученици претходно осмислили. Уз осликане платненене торбе, ученици су грађанима делили флајере о потреби рециклаже, а налепнице су лепили на пијачним тезгама и у продавницама уз сагаласност запослених. Грађани су благонаклоно гледали на акцију ученика, радо су се укључивали у разговор о рециклажи, посебно о неопходности смањивања коришћења пластичних кеса из свакодневне употребе. Акцију су пратили локални медији. (http://www.katv.rs/index.php/93prilozi/2013/232-2013-08-14-22-38-153) Ученички парламент 10

[close]

p. 11

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА Истраживање живота Јевреја у Крагујевцу на крају XIX и у XX веку и снимање филма "Јеврејска историја Крагујевца" Наша школа је, уз подршку јеврејског историјског института ЦЕНТРОПА и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Амбасаде САД-а, реализовала пројекат Истраживање живота Јевреја у Крагујевцу на крају XIX и у XX веку и снимање филма ,,Јеврејска историја Крагујевца". Пројекат се одвијао кроз више фаза:  Припремна фаза  Истраживање и прикупљање података о Јеврејима Крагујевца  Интервју са јеврејским породицама  Рад на филму (пројектом је замишљен петнаестоминутни видео запис) У реализацију пројекта је укључено шест ученика, који су уједно и чланови школске секције која изучава Холокауст: Анђела Тошковић, Филип Вујовић, Селена Вучковић, Маја Маринковић, Слађана Лазовић и Тамара Вучићевић. Ментор је Марсела Ескенази Милутиновић, педагог. Јевреја у Европи између два рата, као и о страдању Јевреја за време Холокауста. Реализоване су радионице из ,,Приручника за учење о Холокаусту", Савез јеврејских општина Србије и Платонеум, 2012. године. Проучавали смо живот Јевреја у нашој регији кроз разне изворе (литература, интернет странице). Књига "Јевреји Крагујевца" Станише Бркића и Миломира Минића нам је била велика помоћ и путоказ шта све треба да видимо и посетимо у Крагујевцу. Књига је "водич" кроз историју Јевреја Крагујевца у XIX и XX веку. Ученици су добијали истраживачке задатке које су радили индивидуално, у пару или на нивоу групе, а своје радове су постављали на http://gradjanskovaspitanje.wikispaces.com/. Током припремне фазе ученици су осмислили која ће места у Крагујевцу да посете, које ће податке да истраже и о којој породици ће да сниме филм. Истраживање и прикупљање података у Крагујевцу Након проучавања литературе и стицања знања о култури, начину живота и историји Јевреја у Србији, отишли смо у Крагујевац са циљем да истражимо и прикупимо податке о Јеврејима овог града. Током дводневног боравка, 17-18. 04. 2013. године, планирали смо да посетимо:  Историјски архив  Спомен парк Шумарице и Спомен музеј "21. октобар"  Јеврејско гробље  место где се налазила синагога  куће где су живели Јевреји  продавнице у којима су радили  интервјуисали смо Браниславу Симовић, чија је мајка Теодора Зам преживела Аушвиц, и Данијелу Холандер, чији је деда преживео Холокауст. На самом крају нашег истраживања обишли смо споменик стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар, подигнут 1991. 11 Припремна фаза Припремну фазу смо реализовали у школи. Кроз радионице ученици су се ближе упознали са културом и начином живота

[close]

p. 12

године. На том месту је стрељано 78 Срба и 37 Јевреја. Иза споменика, на травнатом делу утиснуте су две велику плоче, једна са крстом, а друга са Давидовом звездом и натписом на хебрејском језику. Споменик и део око њега је брижљиво уређен и одржаван. ПРЕДСТАВЉАЊЕ ФИЛМА УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА ,, ЈЕВРЕЈСКА ИСТ O РИЈА КРАГУЈЕВЦА" У организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја и координатора Биљане Стојановић, 30. јануара 2014. под насловом „Да се никад не заборави“ представљени су видео записи ученика средњих школа из Београда, Краљева, Новог Сада и Бачке Паланке. Презентација ових видео записа, посвећених жртвама Холокауста и геноцида, одржана је у свечаној сали Музичке школе „Станковић“ у Београду. Скупу, који је отворио министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић, присуствовали су амбасадори Сједињених Америчких Држава и Израела, Мајкл Кирби и Јосеф Леви, представници јеврејске заједнице у Београду, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, пријатељи и ученици музичке школе "Станковић". Пољопривредно-хемијска школа ,,Др Ђорђе Радић" из Краљева је имала част да представи свој филм ,,Јеврејска историја Крагујевца", који су осмислили ученици Анђела Тошковић, Филип Вујовић , Селена Вучковић , Маја Маринковић, Слађа Лазовић , Тамара Вучићевић, са ментором, педагогом Марселом Ескенази Милутиновић. Анђела Тошковић и Селена Вучковић су учесницима скупа представиле целокупни процес снимања филма, од проучавања литературе, истраживалаштва, обилажења значајних места где су живели и радили Јевреји у Крагујевцу, интервјуисања јеврејских породица, до осмишљавања сценарија и рада на филму. Министар просвете се, приликом отварања скупа, захвалио ученицма средњих школа што су својим истраживањем и видео записима учинили да Холокауст на простору данашње Србије остане у трајном сећању. Марсела Ескенази Милутиновић, педагошкиња 12 Дводневним истраживањем сакупили смо обиље података о животу Јевреја у Крагујевцу, који смо искористили у креирању и снимању нашег филма ,,Јеврејска историја Крагујевца". (www.youtube.com/watch?v=sg4DEUslL0A) Мени, као педагогу, посебно је значајно што је постигнут циљ истраживања. Ученици према овој теми имају активан приступ, а истраживање живота Јевреја и њихових судбина за време Холокауста доприноси неговању културе сећања. Овакав начин рада код ученика подстиче уважавање других култура, што треба да допринесе међусобној толеранцији и поштовању различитости, а пре свега превазилажењу предрасуда. Марсела Милутиновић Ескенази, педагошкиња

[close]

p. 13

КУЛТУРА и СРЕДЊОШКОЛЦИ Ако се посматра мало конкретније, према антрополошкој дефиницији, култура се односи на одлике начина живота једне заједнице, најчешће једног народа по којима се он разликује од других народа : обичаји, вредности, обреди, веровања, погледи на свет. Aли култура обухвата и различите врсте уметности, нпр. сликарство, књижевност итд. Назив култура потиче од латинске речи colere или cultum и значи обрађивање, неговање поља или земљишта (пољопривредна култура). Првобитна реч култура везана је за природу. Реч култура у данашњем смислу, као неговање људске душе, појављује се од 14. до 16. века али се она усваја тек у 18. веку са просветитељством и представља идеје напретка, критике, разумевања, образовања и знања. Елементи културе су: симболи и језик; вредности и норме; обичаји, навике и ритуали. Врсте културе су : - Висока култура ( уметничка дела чија је вредност опште призната и која се сматрају највећим људским стваралаштвом). - Народна култура ( дела обичног човека; најчешће се састоји од народних песама, бајки, епова, народних ношњи, игара...) - Масовна култура ( представља културу која се производи масовним индустријским техникама производње и продаје на тржишту: филмови, серије, музички хитови..). Неки од облика масовне културе су кич и шунд. - Популарна култура (култура коју прихвата велики број људи без тежње ка вишим културним вредностима.) Код нас су највише заступљене народна и масовна култура. На основу анкете о културним потребама и животу ученика средњих школа у Србији (анкету је спровео Центар за културни развитак, на узорку од 2439 средњошколаца, 2011.год.) резултати су показали веома малу заинтересованост средњошколаца за културу. Ми смо у нашој школи спровели пилот анкету на узорку од 20 ученика одељења 3/7 и упоредним методом са резултатима на нивоу Србије увидели да нема много одступања, и такође смо потврдили претпоставку да средњошколце врло мало занима култура. Може се закључити да данашњи средњошколци своје слободно време проводе уз тв, рачунар и за изласке (забаву), док веома мало времена (или никако) посвећују посети културних установа, бављењу уметношћу, читању и учењу. Неки од резултата пилот анкете рађене на узорку од 20 ученика ( одељење 3/7 ) KOЛИКО ЧЕСТО ПОСЕЋУЈУ : Биоскоп Ретко (2-3 пута годишње) - 65 % Позориште Ретко (2-3 пута годишње) - 60 % Никад - 40 % Музеј Ретко (2-3 пута годишње) - 45 % Повремено (1-3 пута у 3 месеца) - 25 % Никад - 25 % Клубове Врло често (1-2 пута недељно) - 45 % Концерте Често/повремено - 50 % Спортска Врло често / повремено дешавања - 55 % Ћурчић Сандра, Марковић Марија, Ковачевић Милица, Радовановић Катарина III5 13

[close]

p. 14

УЧЕНИЧКИ РАДОВИ Капи кише су звониле на прозору Кроз моје прсте је мирисала њена коса Образи се њени разливали на јастуку Сунце пловило у њеним устима Давила ме сањивим рукама Трепавицама љубила Уснама ме гушила Из мојих дланова њој је коса цветала У њеним очима јутро је жуборило Тело јој је било врело Сваки њен уздах ме свлачио Престала је да дише Ја сам био го Потмуло су ударале капи на прозору Нема више јастука њених образа Мртвачке руке саме себе удавише Трепавице се у магли изгубише Дланови моји натопише се увелим цвећем Усне тихо умреше Остала је само магла јутарња Плаве очи се вечно сакрише Изгубише се у сопственој сенци Мислима ти подижем хаљину Кроз прсте те сањам Осмех ти се испод пете сакрио Очи ти на леђима расту Под прстима ме вучеш Осмехом ме уједаш Сузама ме трујеш Давим се у твом челу Рогови ти из косе вире Пламен из трепавица трепери Твоје груди ребра ми `ладе Безвреднице једна Немања Вељовић II2 ЧЕЖЊА Када заволиш, мислиш да је цео свет бео, да је све сјајно и да су сви људи добри, вољени и срећни као ти! А онда када дође тај дан да се опростиш и поклониш, пре него што се завеса спусти, да се многобројној публици насмејеш, схватиш да не можеш да прогуташ бол, ни жељу за плакањем. Сузе саме слећу, а ти као изгубљени сањар, гледаш чудно, дишеш убрзано и стојиш мирно, док ти ноге клецају. Суза креће, а песма у позадини ти буди осећања, слике се смењују у твојим мислима, и успомене почињу да пеку, као најтужнија романтика. Сваким минутом све више и више рониш сузе, и почињеш да се губиш у времену. Уши ти заглуве од громогласног аплауза, и у тој секунди тебе нема, ниси присутан, не постојиш. Не волиш, не дишеш, не живиш, а речи које желиш рећи бришеш и заувек нестаје то лице које је некад осмех носило; сада га красе кристалне сузе. И сама помисао да он иде... теби се срце стеже и јако почиње да туче. Одзвања ти његова реченица у глави: ,,Ја и ти...Заувек заједно." и тада пошињеш да јецаш и да се стежеш јер бол те слама. Срце ти стаје, а душа нестаје. Полако се гасиш, као прегорела свећа, падаш... а онда се будиш у гомили нестварних људи и питаш се ,,Шта ћу овде?" а одговора нигде нема, као да је ишчезнула жеља да поново волиш и будеш вољена. Катарина Милићевић II3 * НЕ ЖЕЛИМ ДА ЗАБОРАВИМ Постоје неки тренуци који се памте целог живота. Чак постоји и понека особа коју ћемо заувек памтити. Ја не желим да памтим само једну особу и само један тренутак. Ја желим да памтим тридесет особа и милион посебних и занимљивих тренутака. Сећам се првог септембра 2005. године. Група малишана стоји испред Основне школе ,,Свети Сава". Сви држимо родитеље за руке, 14 Уметничка фотографија ученице 23 Ане Новаковић

[close]

p. 15

плашећи се да их пустимо. Тренутак касније, већ се налазимо у учионици I2. Група деце од тридесет ученика је у том I2 и ту ће остати осам година. Увек ће ми у мислима остати онај тренутак када сам погледом истраживала лица друге деце. Године су пролазиле, ми смо се дружили, зближавали једни са другима. Чак смо постали нераздвојни. Увек смо били ту једни за друге. Учили смо заједно, шетали заједно и све то радили са пуно љубави и пажње. Али, још један тренутак је заувек урезан у моје срце. То је тренутак када је нас тридесет, још увек онако веселих и срећних као и првог дана у првом разреду, играло и певало последњег дана у Основној школи ,,Свети Сава". Толико година, толико симпатија и љубави, толико патње због лоших оцена, толико екскурзија које смо заједно проживели, све је то иза нас. Тог последњег дана у школи само смо желели да будемо заједно та два-три сата, да певамо и играмо и да не мислимо на лоше. Тог дана сви смо били срећни што ћемо још који тренутак провести заједно, док се не растанемо. Сада сам овде. У учионици I4 у Пољопривредно - хемијској школи ,,Др Ђорђе Радић". У потпуно другом одељењу са 29 непознатих ученика. Пишем овај састав док осећања навиру у мени. Желим своју разредну Марицу, своје наставнике, а не ове професоре. Али знам да моје бивше одељење никада неће бити исто. Сви смо другачији сада у другом друштву и другим школама. Сећања су важна јер могу да нас врате у неко доба када смо били срећни. Све бих дала да могу бар на кратко да вратим своје одељење да буде онакво какво је било. Никада их нећу заборавити. Нећу заборавити ни први дан у школи ни последњи. Заувек ће бити у мом срцу. Оливера Марковић I4 * А шта да ти кажем кад све знам Зашто да кварим овај тренутак Зашто речима очи да ти ућуткам Зашто осмех да ти спутам Нек` твоје усне ноћас воле Нек` ме греју образи тихи Нек` ме свлаче уздаси меки Пустићу да ми твоји прсти певају Пустићу твоје руке да ме љубе Пустићу те трепавице да ме грле Нећу да ми сећање сагори Нећу те из звезданог кола Нећу те у забораву заборавити Хоћу језик да ми отупи од твог имена Хоћу осмехом да те покријем Хоћу да будеш мој залогај вечности Немања Вељовић II2 Уметничка фотографија ученице 23 Ане Новаковић * Био сам ту, чекао сам је. Као по обичају, моја дама је каснила. Али сваки пут сам јој опраштао. Међутим, вечерас се први пут плашим, не знам да ли ће се уопште појавити. Нервозан сам, корачам од једног улаза до другог, на сваки шум дижем главу и надам се да је она. 20:39, касни већ двадесет минута, одустајем. Одлазим, бацам поглед последњи 15

[close]

Comments

no comments yet